Почетна / Друштво / Финансирање НВО у Србији – Како „капље“ буџетска славина

Финансирање НВО у Србији – Како „капље“ буџетска славина

Сам списак корисника средстава из републичке буџетске линије 481 из које се финансирају НВО показује висок степен нерационалности, а одсуство било какве озбиљније друштвене контроле упућује на закључак да је линија 481 широко отворено поље за незаконито трошење новца

Према подацима Агенције за привредне регистре до пре две године у Србији је деловало 13.375 невладиних организација и удружења грађана, а данас је тај број заокружен на 18.200 организација. Како се тај несумњиво импозантан број организација „за све и свашта“ финансира? Одакле долазе средства, о којим износима је реч, коме се и по којим критеријумима додељују?
Напоменимо да су у оквиру регистра АПР убројане и верске заједнице, спортска друштва, ловачка удружења, као и политичке странке, тако да је заправо тачан број, назовимо их „правих“, НВО готово немогуће утврдити. Још тежи задатак је, упркос инсистирању НВО на транспарентности, утврдити изворе финансирања и висину средстава која се сливају у тај, за наше услове, нимало безначајан друштвено-привредни сектор који иначе, по разним основама, запошљава више од 10.000 људи.
Када је реч о територијалној распрострањености, у Београду је регистровано више од 3.200 НВО, у Новом Саду 1.034, Нишу 486 итд. Као куриозитет међу градовима се издваја Димитровград: има 11.000 становника и чак 25 активних НВО удружења.

РАЈСКА БУЏЕТСКА ЛИНИЈА 481 Од како је 2009. усвојена Уредба о финансирању НВО приметан је озбиљан раст тог сектора, као и све веће ослањање на буџет Републике Србије. Према подацима из 2010. године, Србија је 2009, из буџета, за потребе финансирања тих организација издвојила невероватних 93 милиона евра и све то на основу тзв. буџетске линије 481.
Да ли је у овом случају било злоупотреба и ненаменског трошења новца пореских обвезника лако би се могло открити класичним праћењем токова новца, али елегантним решењем претходне владе ти токови су нестали у џунгли званој „Дотације невладиним организацијама“. Да на тој буџетској линији влада потпуни хаос, сведочи чињеница да поред невладиних организација у ужем смислу, новац из те линије добијају политичке партије, спортски савези, верске организације, али и привредна друштва, као и установе које се и иначе финансирају из буџета – школе, музеји и институти. Дакле, већ сам списак корисника тих средстава из линије 481 показује висок степен нерационалности, а одсуство било какве озбиљније друштвене контроле упућује на закључак да је линија 481 широко отворено поље за незаконито трошење новца. Ситуација на локалном нивоу још је хаотичнија, будући да нема електронски обрађених података, а локалним функционерима није недостајало маште за изналажење нових начина цеђења буџета. Један од занимљивијих је недавни случај из Чачка. Током 2010. и 2011. године, за удружења грађана из буџета града издвојено је око 32 милиона динара. Више од четвртине средстава су додељена само једној НВО, коју су, гле чуда, основали чланови Градске управе под интригантним називом „Братска помоћ“, а као посебно повољна околност се показало и да је двоје од троје оснивача било у комисији која одлучује о додели средстава. Наравно да је новац без много објашњења завршио на рачуну њихове НВО за програм пописивања пореских обвезника.

[restrictedarea]

НЕКОМ МАЈКА, НЕКОМ МАЋЕХА Привлачности буџетске линије 481 нису одолеле ни политичке партије. Поједине НВО сумњају и јавно износе своју бојазан да дотације служе углавном за трансфер државног новца на рачуне политичких партија и њихових проверених пријатеља. Симптоматична је чињеница да је највећи број НВО основан после 2009. године. Према извештају трезора, већина новооснованих НВО је добијала релативно мала средства, али приликом покушаја да се ступи у контакт са таквим НВО или бар пронађу трагови њихових активности, наилази се на празан папир. Нема писаних трагова, нема презентација на Интернету, нема семинара, публикација, ничега. Код великог броја НВО постоје интернет презентације у којима представљају своје програме, али у превише случајева забрињава детаљ да је, на пример, последња измена садржаја на страници обављена пре годину или две. То за организацију основану рецимо 2009. године и нема много везе са ажурношћу администратора интернет презентације. Поједина министарства нису чак ни крила да средства, супротно слову закона, доспевају у руке појединаца! Својевремено, Министарство за људска и мањинска права је преко линије 481 уплатило 840.000 динара за 11 физичких лица запослених у истом том министарству. Дакле, сасвим је јасно због чега бивша влада од 2009. до краја свог мандата није донела уредбу којом би се детаљно дефинисали критеријуми и правила за доделу средстава.

МИНИСТАРСТВО СПОРТА И – ПОЛИТИКЕ Најиздашније у трошењу буџетских средстава било је Министарство за спорт и омладину, које је утрошило у протекле три године лавовских 40 милиона евра – углавном на спортска удружења. Финансирана су спортска друштва од пикада до фудбала, а Министарство дијаспоре је показало изузетну приврженост спорту дотацијом од укупно 800.000 динара Центру борилачких спортова, као и шаховском клубу у износу од 200.000 динара. Међутим, изузетну оригиналност у избору циљева дотација испољило је Министарство за спорт и омладину.
Од 2008. до 2011. године, Грађанске иницијативе и Грађанске иницијативе удружење грађана за демократију и цивилно образовање (извесно је да се ради о истој НВО) инкасирале су укупно 7.518.563,87 динара. Ту је дакако и Београдски фонд за политичку изузетност који је од Министарстава спорта и омладине и Министарства дијаспоре добио 10.597.889,48 динара. На списку дотација Министарства је и Центар за цивилно војне односе, Центар за регионализам, Центар за друштвено економски развој Јагодине, Балкански фонд за локалне иницијативе, Центар за конструктивно решавање сукоба, Европски покрет. Свакако не би требало заобићи ни широм света познати спорт КОРФБОЛ, који се у Србији игра на сваком ћошку, па је тај савез требало подржати са 10.000.000,00 динара.

КОГА ЈОШ ФИНАНСИРАМО? Увидом у дотације по министарствима добија се бесмислено дугачка листа удружења, невладиних организација, фондова, покрета, иницијатива, савеза, клубова, привредних субјеката, акција, што додатно потврђује чињеницу да на линији 481 не постоји никакав критеријум и да су министарства и политичке партије сасвим слободно располагали новцем грађана Србије.
Осим тога, очи боде и чињеница да је тим новцем финансирано и више НВО које су својим деловањем одавно доказале свој антисрпски педигре. Фонд за политичку изузетност удобно се угнездио на јаслама Министарства за спорт и омладину, али није гадљив ни на стране донације. Међу донаторима тог фонда, поред амбасада западних земаља, Фонда браће Рокфелер, Сорошевих експозитура, налази се и Министарство одбране Велике Британије, те главом и брадом неизбежни НАТО. Али, што се тиче износа средстава која доспевају из иностранства на рачуне НВО остајемо ускраћени за одговор. Из доступних извора може се закључити да, на пример Фонд за хуманитарно право, посредством Омладинске иницијативе за људска права и програма РЕКОМ располаже са 200.000 долара донације и то само од једне организације, Националне задужбине за демократију коју је основао Конгрес САД-а у сврху успешног ширења демократије заблуделим народима света.

__________________________________________________________________
НВО БИЗНИС 

О успешности НВО подухвата, а дакако и заинтересованости људи за покретање такве организације говори и занимљив податак да када у претраживач „Гугл“ укуцате „невладине организације“ истог момента на врху листе нађених страна се појављује оглас:

„Отварање НВО и Удружења – 12.000 дин + печат гратис
Београд и цела Србија“
Оглас као оглас, али прилично компромитујући за саму идеју невладине организације. НВО неће нахранити гладне, НВО неће покренути производњу и вратити раднике на радна места. Узалудно бачена средства из буџета дискредитују сваки напор да се заустави даље пропадање друштва и државе Србије. Остаје да се надамо да ће ова влада коначно регулисати област финансирања НВО и прекинути беспризорно черупање грађана Србије.

[/restrictedarea]

 

Један коментар

  1. Budzetska „linija“ 481 je dokaz da je struktura pljacke i korupcije
    legalizovana. Pored apsurda naziva NVO, koje finasira drzava, a one
    tu istu drzavu razaraju, tu su prikriveni i putevi „pranja“ novca
    (inostranog, preko nasih NVO) i „cudovisni oktopod“-„reverzibilna
    pumpa“ isisavanja novca, „dobijenog“ kroz skupe kredite. „Glavne“
    NVO su prikrivene mnostvom raznih udruzenja i orgamizacija – maglo.
    Steta koju cini „NVO oktopod“ daleko prevazilazi pomenutih, preko
    90 miiona evra godisnje.
    Da ministar Dinkic zna svoj posao i da mu je stalo do drzave, ova
    „linija“ bi se nasla prva pod udarom „sekire“ (jer druge nema).
    Srboljub Savic




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *