Дејан МИРОВИЋ: СУДИЈА МЕРОН И КРШЕЊЕ ПРАВА СРБА У ХАШКОМ ТРИБУНАЛУ 2003-2012.

Теодор Мерон је вероватно најутицајнији судија у Међународном кривичном суда за бившу Југославију (МКСЈ или Хашки трибунал). Он је у два мандата заузимао место председника МКСЈ. Од марта 2003. до новембра 2005. године је био председник МКСЈ. Други мандат је започео у октобру 2011. године (и он још траје).1 Пре рада у МКСЈ, Теодор Мерон је имао запажену дипломатску каријер . (Мерон је рођен 1930.године у Пољској). Он је радио у израелском Министарству иностраних послова током шездесетих година прошлог века. Дакле, у деценији када је Израел окупирао Газу, Западну обалу и Јерусалим и када је повео рат против Египта, Јордана и Сирије. (Тачније, када је само у једној недељи, 1967. године, побијено и нестало око 30.000 Арапа).2 Био је и представник Израела у Канади и УН. Након рада у Израелу, Мерон постаје амерички дипломата. У периоду од 2000-2001. обавља функцију саветника у америчком Стејт департменту.

Након завршетка рада у америчком Стејт департменту, Теодор Мерон прелази у МКСЈ. У свом првом мандату од марта 2003. до новембра 2005. године Мерон је прекршио бројна људска и процесна права (пре свега, српских притвореника).3 Посебно је то било видљиво у случају Шешељ. На пример, иако је према правилу 19 Правилника о поступку и доказима МКСЈ као председник суда имао дужност да надзире рад секретаријата и поступање према притвореницима, судија Теодор Мерон је дозволило да се 11. децембра 2003.године донесе одлука којом се забрањује свака телефонска комуникација и све посете Шешељу. Оваква одлука, донета уз квазиправна оправдања (”очување мира у бившој СФРЈ” и очекивани ”други круг председничких избора”) се продужавала све до јуна 2004.године. Или, преко 7 месеци.

Такође, у одлуци од 29. јануара 2004. године судије Теодор Мерон (у својству председника жалбеног већа и председника МКСЈ) одбацују жалбу Шешеља због одбијања захтева да га у притворској јединици МКСЈ посети епископ СПЦ. Ово је, без сумње, класичан пример како се грубо крши члан 9. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода који гарантује слободу мисли, савести и верисповести.

Слично томе, судија Теодор Мерон као председник жалбеног већа у случају Шешељ, потписује 29. јула 2004. године одлуку у којој формално прихвата жалбу тужилашта (у вези са оспоравањем надлежности оптужнице). Тачније, Мерон је прихватио више него нетачну тврдњу тужилаштва да је у Војводини било оружаних сукоба. Да би оправдао оптужницу за ратне злочине за територију на којој није било рата, (и оружаних сукоба), судија Теодор Мерон прибегава квазиправним објашњењима попут оног „пракса Међународног суда по питању примене члана 5 Статута указује на широко тумачење”. Дакле, под „широким тумачењем” (што се поновило и приликом ослобађајуће пресуде у случају Готовина /Маркач у новембру 2012. године) је могуће и подвести најапсурдније тврдње, сматра председник Хашког трибунала Мерон.

Судија Мерон се пристрасно понашао и ван МКСЈ. Он је био један од главних гостију на комеморацији поводом 10 година од пада Среберенице у јулу 2005. године. Дакле, на комеморацији на којој су се појавили људи са мајицама на којима је био лик Насера Орића и на којој се чак и са говорнице чуло „смрт Републици Српској”. (Нешто касније Мерон ће бити члан жалбеног већа у случају Орић).

Такође, и статистика урађена на основу података са званичног сајта МКСЈ показује да је у периоду Мероновог првог мандата као председника Хашког трибунала тачније, од 10. јуна 2003. до 21. септембра 2005. године) он у својству председника Колегијума МКСЈ и председника МКСЈ, као и својству председника жалбеног већа, директно учествовао у доношењу 7 одлука које су биле негативне по својим последицама за Војислава Шешеља (овоме треба додати и још 9 негативних одлука које је донео судија Мерон против истог притвореника након престанка свог првог мандата, у периоду од 7. априла 2006. до 9. априла 2009. године).

Или, судија Теодор Мерон је у периоду од 2003. до 2009. године директно учествовао у доношењу 16 негативних одлука усмерених против Војислава Шешеља и у доношењу само 1 позитивне (изнуђене након штрајка глађу). тачније, оне од 8. децембра 2006. године. Такође, одобрио је, (није ништа предузео против, иако је имао на то право у складу са правилом 19. Правилника о поступку и доказима МКСЈ) 10 негативних одлука секретаријата усмерених против Војислава Шешеља.

Посебно је скандалозно што је судија Теодор Мерон у периоду од 20. октобра 2006. до 8. децембра 2006. године као члан жалбеног већа, донео низ одлука које су доеле до штрајка глађу Војислава Шешеља. На пример, одлуком од 20. октобра 2006. године у процес се (против воље оптуженог) уводи извесни адвокат Ван дер Спула. Дакле, у суштини, намеће се адвокат кога оптужени не жели ни да види, а камоли да му да овлашћење да га заступа (када се ово има у виду, логично је поређење са адвокатом из процеса против Јозефа К. за кога Јозеф К. „Заправо није ни знао шта тај предузима”).4 Ипак, судија Мерон учествује у доношењу те одлуке, упркос томе што је је наметање адвоката против воље оптуженог, грубо кршење члана 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. (Општепознато је да је оптужени након тога, 10. новембра 2006. године престао да узима храну и лекове).

Судија Мерон учествује и у драконским казнама изреченим Војиславу Шешељу за такозвано непоштовање суда. На пример, 19.маја 2009. године као председавајући жалбеног већа у случају Шешељ, Теодор Мерон је потврдио првостепену пресуду од 15 месеци затвора. Тачније, Мерон је Шешељу изрекао казну затвора од 15 месеци због објављивање једне књиге. Или, књиге коју судије нису ни прочитале јер је само 7 % од укупног текста преведено на српски. Такође, у књизи се не откривају имена и шифре заштићених сведока. (Од објављивања књиге до данас није упућена ниједна претања заштићеним сведоцима). Ипак, Теодор Мерон је ”закључио” да на основу ”посредног” повезивања преведених страница (између којих има и по 1.000 страница текста) читалац може ”препознати” идентитет заштићеног сведока. На основу таквог (квазиправног) закључивања је донета казна затвора од 15 месеци затвора. Или, казна затвора која је око 5 пута већа од просечне која се изриче у МКСЈ када се ради о непоштовању суда. Са друге стране, хрватски новинар Домагој Маргетић је 2007. године осуђен на 3 месеца затвора (у која је урачунат и притвор од 34 дана у Хрватској) иако је објавио (велику и детаљну) листу заштићених сведока на својој интернет страници.

Коначно, судија Теодор Мерон је био члан жалбеног већа које је 3. јула 2008. године ослободило паравојног комаданта Насера Орића (који се у интервју за Toronto Star 1995. хвалио својим ратним злочинима).5 Мање од две године пре те пресуде, у марту 2006. године судија Теодор Мерон је је био члан жалбеног већа које је осудило босанског Србина др Миломира Стакића (председника општине Приједор ) на 40 година затвора. Такође, Мерон је био и председавајући жалбеног већа у случају Брђанин 2007. Тада је бившем делегату СДС у скупштини БиХ инжињеру Радославу Брђанину изречена казна затвора од 30 година затвора. Када се претходно има у виду, јасно је да у Србији наслов књиге Теодора Мерона ” Међународно право човечности потиче из давнина” (преведена у код нас у издању Самиздата Б92) звучи као хипокризија најгоре врсте.

 

1 Према завничном сајту МКСЈ ;http://www.icty.org

2 ”Војна енциклопедија” Војноиздавачки завод, Београд, 1972. књига 3, стр. 745.

3 Ипак, Мерон је више пута посетио Србију и састао се са највишим државним званичницима од којих су неки и сада на функцијама.

4 Кафка Ф. ”Процес” Стубови културе, Београд, 2002. стр 97.

5 Bill Schiller, Toronto Star , 16.07.1995.

Извор: “Фонд стратешке културе” (srb.fondsk.ru)

10 коментара

  1. Svaka cast Mirovicu na ovom tekstu,nego da vidimo sta cemo mi sa domacim “meronima”!?Domaci “meroni” su nama najveci neprijatelji,u vidu zutog kartela,onog vajnog tuzioca Vukcevica,i ostalih NVO,Kandicki,Bisersica i ostalog bazdibozluka!Posmatrajuci i poznavajuci istoriju mojeg,srpskog,naroda mene niti cudi,niti iznenadjuje,niti je za neocekivati,ponasanje belosvetskih satrapa!Mene boli domace zlo,koje se nakotilo u nasem narodu!Dajte da prvo resimo domace zlo,pa cemo se od stranog zla lakse odbraniti!Nama Srbima je izgleda sudjeno da svako malo imamo “istragu poturica”!Zato sto se to ne obavi na valjani nacin i do kraja,uvek cemo toga korova imati u nasem narodu!

  2. РАДОСЛАВ

    Свака част Мировићу доследно брани истину.Гос, Зорбас поменуште
    наше зло наш КОРОВ који се рађа од нас за друге интересе НАТО-
    ИМПЕРИЈЕ. Ја као сељачко дете знам шта смо радили са коровом лако
    ИСЧУПАЛИ ПА СПАЛИЛИ ако се после кише појави онда смо ПЉЕВИЛИ мој
    цењени гос, Зорбас. Коров који је настао комунизмом још увек се
    МАЗИ ТЕТОШИ било нам је лепо за време Броза а нећемо да признамо
    да је његов режим уништио српско досто јансво и веру у себе.

    • Radoslav@ o komunizmu sam dovoljno rekao,i nema vise potrebe!Samo zelim da kazem da nikako ne smemo postupati sa nasim narodom kao sto su komunisti sa svojim neistomisljenicima!Srbin ne sme vise Srbina ubijati!Ima nacina da se taj korov izbaci iz “njive” i bez ubijanja!Ko nije shvatio politiku “copavog” onda mu pomoci nema!Nazalost!A u Srbiji ima takvih podosta i opet nazalost!

  3. Ovaj Meron ocigledno se dodvorava svojim dojucerasnjim zlocincima
    tako sto bezrazlozno drasticno kaznjava Srbe koji su zajedno sa Jevrejima stradali u tim istim koncetracionim logorima gde i Jevreji Mislim da je ovaj covek psihicki poremecen i treba da se zahteva u Generalnoj skupstini da se proglasi neuracunljivim i nepodobnim za bilo kakve pravne poslove.Tu bi inace Arapi mnogo pomogli u donosenju ovakve odluke.

    • Buba@ nemoj samo zaboraviti da su ti isti americki Jevreji nahuskali Hitlera i naoruzali,jer su videli da su Nemci na celu sa Hitlerom zagrizli udicu da treba da zarate sa celom evropom ako evropa ne bude slusala Hitlera,sto se i desilo!A pogotovo im je bio cilj Rusija i prirodna bogatstva Rusije!Isto sto im je i danas cilj,samo sa razlikom u ekipi!

  4. meron radi za pare,mala mu penzija,nasi advokati su imali losu procenu izuzev tomanovica,trebalo je o tome misliti,lukavo su nas izigrali,pogresili smo onog momenta kada smo poceli isporucivati nase gradjane u hag,tu je karavuk draskovic bio u pravu kada je rekao da gradjane srbije u hag iporucuje izvoznicki lobi i zaista ceo taj proces je bio toliko obiman da lici na izvoz,gradjani srbije su bili roba,ko haje za prodatom robom,treba sabrati izvoznike pa ih javno prozvati

  5. Ova glava, koja nosi naočare pročitala je presudu onih koji odlučuju o sudbinama miliona unesrećenih. On i nije tu da razmišlja. On je službenik, ćata što bi rekli, na kraju karijere, koji, ako se ne pamti po dobru neka bude po zlu. Posle je pročitao da je još i ponosan. Anglosaksonsko pravo!

  6. POGANI SATANISTA-PRODANI……….

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *