Буџет нема решење за кључне проблеме српске привреде

Разговарала Наталија Панић

Предложеним законом о буџету није остварен неопходан дисконтинуитет са политиком претходне владе, нарочито према ЕУ. И овим буџетом је предвиђено да Србија примењује ССП који наноси огромну штету домаћој привреди, посебно пољопривреди

Са др Ненадом Поповићем, потпредседником Народне скупштине Србије и потпредседником Демократске странке Србије разговарамо о питањима и проблемима чије решавање у овом тренутку суштински одређује будућност, па и сам опстанак Србије као државе.

ДСС је објавила проглас „Србија је угрожена“. Шта сте хтели тиме да постигнете?
Због погубног пута у ЕУ угрожен је опстанак Србије као државе. Доведен је у питање наш територијални интегритет, уставни поредак, наше право да одлучујемо у своје име. Овим прогласом желимо да охрабримо грађане Србије да не поклекну пред насртајима на њихову историју и вредности које су наследили од својих предака. Ово је тренутак када би требало да дигнемо глас против распарчавања и понижавања Србије, за њену политичку, моралну и економску обнову. Годинама је Србија условљавана Хашким трибуналом, политичким судом који се руга правди и невиним жртвама, а данас се условљава успостављањем границе унутар саме Србије, односно између Србије и Косова. Србија мора да каже јасно и одлучно „не“ политици условљавања Европске уније и да прогласи политичку неутралност. То је једини начин да зауставимо политичко и економско посрнуће наше земље.

Како оценујете предлог закона о буџету за 2013. годину?
ДСС сматра да предложеним законом о буџету није остварен неопходан дисконтинуитет са политиком претходне владе, нарочито према ЕУ. И овим буџетом је предвиђено да Србија примењује ССП који наноси огромну штету домаћој привреди, посебно пољопривреди. Укидањем царина за око 40 одсто пољопривредних производа из земаља ЕУ створили су се услови да се на тржишту Србије нађу производи из Европске уније који су вишеструко субвенционисани. У Мађарској, Словенији и Пољској субвенције за пољопривреднике су од 300 до 400 евра по хектару, још од 2000. године, а код нас су сада око 120 евра. Посебна опасност чека српску пољопривреду од 01. јануара 2014. године када ступа на снагу потпуна либерализација трговине са ЕУ. Нова влада је у одређеној мери направила отклон од погубне политике да ЕУ нема алтернативу, али државна политика нажалост још увек претеже ка Бриселу. Како другачије да објаснимо чињеницу да Србија и даље примењује санкције ка Белорусији? Прошла влада је због придружења заједничкој спољној политици ЕУ увела санкције Белорусији. Ова земља заједно са Казахстаном припада Царинској унији Руске Федерације где Србија може слободно да извози своје производе без царина. Уместо да градимо економске односе са Белорусијом, која је увек била наш пријатељ, ми овој земљи уводимо санкције како би се додворили Бриселу. То је наставак политике коју су грађани на прошлим изборима послали на сметлиште историје. Нико нема права да ту политику поново оживљава и даје јој легитимитет.

[restrictedarea]

Које су ваше главне примедбе на предложени буџет?
Сматрам да су планирани приходи прецењени јер су базирани на нереалним очекивањима да ћемо имати већу привредну активност него прошле године. Цела Европа се налази у рецесији, а Србија није изоловано острво. С друге стране, тешко је очекивати да ће повећање пореза, као што су ПДВ и порез на добит, донети планиране приходе јер свако повећање пореза прати пад тражње и привредне активности. Читава конструкција прихода заснована је на приходима из једног квартала, а зна се да нису сви квартали исти. Влада је и у овом буџету пропустила прилику да изврши неопходне реформе у областима здравства, образовања и пензија, које су највећи корисници буџета. Ако се има у виду стопа незапослености од близу 30 одсто и стопа запослености која је убедљиво најнижа у Европи, као и галопирајући процес осиромашења становништва, јасно је да социјална политика дефинисана буџетом, ни по циљевима, ни по нивоу средстава, не задовољава ни основне потребе. Неопходно је додатно издвојити најмање 30 милијарди динара за вођење социјалне политике у складу са стварним потребама. Али оно што највише забрињава јесте да у предложеном буџету не видим решење за кључни проблем српске привреде – ликвидност.

Како можемо да решимо тај проблем?
Неопходно је обезбедити више средстава која ће бити уложена директно у домаћу привреду. Та средства не можемо да добијемо из ЕУ која се налази у највећој економској кризи од свог постанка, већ морамо да се окренемо економским партнерима који имају економски потенцијал и интерес да инвестирају у Србији и који јачање економске сарадње не условљавају наметањем за Србију неприхватљивих политичких услова. У том смислу поздрављамо веће окретање владе Русији и Кини, са којима се воде преговори о добијању повољних кредита који ће највећим делом бити усмерени у развој привреде и инфраструктуре. Како бисмо опоравили домаћу привреду, сачували постојећа радна места и подстакли отварање нових, неопходно је да оснујемо три нове институције: Интервентни фонд за помоћ великим привредним системима, Развојну банку и Извозну банку. Улога Интервентног фонда је да помогне великим привредним системима који су основа за развој целокупне српске привреде. Једно радно место у великом привредном систему доноси до десет радних места у сектору мале и средње привреде. Друга институција је Развојна банка чија је улога да омогући повољне кредите за ликвидност за домаћа предузећа, са роком отплате од пет до десет година и грејс периодом од намање две године. Трећа институција је Извозна банка која би требало да обезбеди финансијску подршку и гаранције за извоз домаћих производа на тржиште Русије.

Да ли постоје неке гране привреде које су недовољно подстакнуте овим буџетом?
Предлогом закона о буџету није учињен готово никакав искорак ка економском развоју базираном на савременим технологијама и трендовима. Према званичним статистикама, Србија је у прошлој години извезла софтвера у вредности од 200 милиона долара. „Мајкрософт“ је у Србији отворио развојни центар за софтвер за препознавање ћириличног рукописа намењеног пре свега тржишту Русије. Данас „Мајкрософт“ у развојном центру у Србији запошљава 130 програмера који годишње извозе 10 милиона долара софтвера. Софтверска решења и услуге које се из Србије пружају на територији Русије имају статус домаћег производа. То је прилика и за друге софтверске компаније да дођу у Србију, јер то за њих значи смањење оперативних трошкова, док за Србију то значи извоз и отварање нових радних места. Држава мора организовано да инвестира у образовање и телекомуникациону и Интернет инфраструктуру на територији целе Србије, као и да унапреди законску регулативу која дефинише ову област.

На који начин бесцарински споразум са Русијом може да помогне Србији?
Србија је једина земља на свету која има бесцарински споразум са Русијом, Казахстаном и Белорусијом. То је тржиште од преко 200 милиона људи где ми практично све наше производе можемо да извозимо без царина. Захваљући томе наши производи су на руском тржишту у старту за 20 одсто јефтинији од производа из ЕУ. Овај споразум је наша велика развојна шанса у погледу извоза и запошљавања, али исто тако и шанса за привлачење страних инвестиција у Србију. Све више западних компанија долази у Србију управо због овог споразума, јер им он омогућава да буду конкурентнији са ценом на великом руском тржишту. Подсетићу вас да су бриселски званичници упозорили Србију да ће морати да напусти овај споразум уколико жели да настави даље са европским интеграцијама. То је још један разлог да прогласимо политичку неутралност и одустанемо од чланства у ЕУ, јер тиме чувамо овај споразум и отварамо себи економске перспективе какве нема ниједна земља у Европи.

Влада је најавила да ће предложени закон о роковима плаћања поспешити стање у привреди. Ви сте недавно изразили забринутост да ће се догодити управо супротно.
Ово је још један од многих примера где се под притиском ЕУ доносе закони који су супротни интересима домаће привреде. ЕУ је издала директиву за све њене чланице да морају да донесу овај закон. Али ако до данас то нису учиниле Хрватска и Словенија, не видим разлог да Србија доноси овакав закон. Ми смо нагласили да ће сваки закон којим се остварује дисконтинуитет са штетном политиком прошле владе да Европа нема алтернативу, имати нашу подршку, док ће сви они закони који фаворизују интересе ЕУ у односу на интересе Србије, као што је случај са овим законом, наићи на нашу најоштрију осуду. Предуслов да предложени закон функционише је да имамо привредни раст, одличну ликвидност и ефикасно правосуђе. Али ситуација је потпуно другачија, 80 хиљада предузећа је блокирано, десетине хиљада предузећа је угашено, хиљаде људи свакодневно остаје без посла. Влада је овим законом желела да побољша ликвидност, међутим, он ће довести до још веће неликвидности.

Које су ваше основне замерке на овај закон?
Нереално је очекивати да ће се плаћања вршити у роковима које намеће држава када послодавци немају средстава да исплате плате. Свака грана привреде има другачије производне циклусе и различите коефицијенте обрта капитала које овај закон не уважава већ се доноси паушално. Такође, закон не обухвата измирење ранијих обавеза државе и јавних предузећа према привреди која премашују суму од једне милијарде евра. Без измирења ових обавеза овај закон нема смисла, јер не постоје средства која ће бити упумпана у привреду и која ће покренути ланац међусобног измиривања обавеза. Држава је у овом тренутку највећи генератор неликвидности. Привреди би требало дозволити да самостално регулише сопствене обавезе, а за дисциплину плаћања и поштовање уговорених обавеза морају да буду задужени правосудни органи. Када говоримо о казненим одредбама овог закона, оне иду искључиво у корист државе, а не повериоца, иако је поверилац тај који трпи највећу штету.

Како оцењујете предложени закон о јавним предузећима?
ДСС поздравља намеру владе да се уведе ред у јавна предузећа како би она пословала ефикасније. Међутим, најава реструктуризације јавних предузећа, која је требало да буде примарни циљ, замењена је популистичким мерама за спровођење „департизације“. Нама су потребни реструктуризација и професионализација јавних предузећа како би велики потенцијал који она несумњиво поседују био стављен у функцију опоравка и развоја читаве домаће привреде. Предлог да директор ЈП не може да буде члан органа политичке странке је популистичка мера која неће допринети да јавна предузећа раде боље. Нелогично је да директори јавних предузећа не могу да буду чланови странке, а да их с друге стране контролишу надзорни одбори који су састављени од чланова странака. У последњем тренутку једна политичка партија из владајуће странке је уценила владајућу коалицију изласком из владе уколико у предлог закона не буде увршћена одредба да „влада у одређеним случајевима може именовати директора без конкурса“. Тиме је цео овај део закона обесмишљен.

Који је ваш предлог за побољшање ефикасности јавних предузећа?
Демократска странка Србије се залаже за реформу јавног сектора привреде у три фазе које обухватају реструктурирање, корпоратизацију и приватизацију. У првој фази реструктуризације неопходно је смањити издвајање средстава за обављање споредних и пратећих делатности, односно максимално рационализовати пословање, а затим реализовати активности спајања или раздвајања појединих делова предузећа како би се омогућила њихова приватизација у складу са генералном стратегијом реструктурирања. Чешки Чез је спровео реформу од деведесетих до данас кроз осамостаљивање неенергетских делатности и тако изоловао своју кључну делатност – електроенергетику. Данас је промет Чеза већи од 35 милијарди евра, а половину од тога остварује на страним тржиштима. После реорганизације следи фаза финансијског реструктурирања, у којој би требало да се реше питања алокације капитала, постојећих обавеза, као и расподеле прихода на издвојене организационе целине.

Шта подразумева следећа фаза корпоратизације?
После процене вредности, предузеће би требало да се претвори у акционарско друштво. Корпоратизација нема посебног значаја за унапређење ефикасности пословања уколико убрзо не уследи котирање акција на берзи, ако јавне корпорације не почну да послују по економским принципима, са реалним ценама производа и услуга, и ако се не спроведе бар делимична приватизација. Такве промене ће неминовно довести и до професионализације менаџмента који ће бити независан од државног апарата и веће одговорности за резултате на којима ће инсистирати приватни власник.

Трећа фаза се односи на приватизацију јавних предузећа, за који моделу се ту залаже ДСС?
Скупштина Србије као највиши орган државе мора да донесе одлуку којом би стратешки важна јавна предузећа требало да остану у већинском државном власништву, која могу да се већински приватизују, као и код којих држава би требало да задржи могућност утицаја на стратешки важне одлуке кроз право вета или „златне акције“. У већинском државном власништву требало би да остану јавна предузећа која обављају делатности које имају карактер природног монопола, када је увођење конкуренције нерационално или неизводљиво због карактера процеса пружања услуге или незаинтересованости улагача. Остала предузећа или њихови делови могу да се приватизују, али само у оној мери у којој је обезбеђен утицај тржишта на пословање предузећа која ће пословати у том сектору, што подразумева конкуренцију, односно пословање приватних компанија у јавном сектору.

Да ли ће ДСС подржати платформу за Косово председника Николића?
Нисмо водили било какве разговоре о тој платформи, нити смо је видели. Али уколико власт пристане на то да се на основу бриселских споразума успостави граница са Косовом, онда никаква платформа више није потребна. То би значило да је Србија прихватила Ахтисаријев план који води ка стварању независног Косова. Разумем интерес Запада и Албанаца да се косовско питање реши што пре, али не разумем интерес Србије да учествује у томе, поготово када су политичке прилике такве да то питање не може да буде решено у нашу корист. Србија би требало да замрзне косовско питање и да одбије да учествује у преговорима о Косову под патронатом Европске уније која је до сада радила искључиво против интереса Србије. Питање Косова морамо да вратимо у Савет безбедности УН где имамо принципијелну подршку наших пријатеља Русије и Кине.

Како коментаришете пресуде Готовини и Маркачу? Да ли очекуете да ће и Харадинај бити ослобођен у Хагу?
Ослобађајућа пресуда за Готовину и Маркача представља ругање правди и невиним српским жртвама. То је право лице хашке правде и показатељ односа западних сила према Србији. Хашки трибунал је инструмент политике која има за циљ да до краја политички и морално понизи Србију. Јасно је да иста рука управља Хашким трибуналом и отимањем Косово од Србије, и зато можемо да очекујемо да ће и Харадинај бити ослобођен. Српски народ је увек био јединствен када је трпео највеће неправде и када му је било најтеже. Уверен сам да ће тако бити и овог пута. Ова одлука ће нас подстаћи да се више окренемо себи и да коначно почнемо да радимо оно што је у нашем, а не у туђем интересу. То је идеја политичке неутралности коју је посејао ДСС и која добија све већу подршку грађана.

ДСС је јавно истакла да жели промену власти у Београду. Да ли сте водили о томе разговоре са СНС-ом?
Нисмо водили званичне разговоре на ту тему, али је ДСС спреман да са СНС-ом формира нову власт у Београду. Имамо добре кадрове који су способни да врше ту одговорну улогу.

[/restrictedarea]