Бриселска вечера

Шта нам следи после још једног састанка Ивице Дачића и Хашима Тачија код Кетрин Ештон?

Ако је у среду увече, када је настајао овај текст, и било прерано да се утврди ко је теже сварио бриселску вечеру са комесарком ЕУ дипломатије Кетрин Ештон – премијер Србије Ивица Дачић или Хашим Тачи – поуздано знамо да се на вест о њиховом заједничком обеду загрцнуо свако ко осећа да је Косово и Метохија срце Србије, а не предјело на столу оног приштинског трговца људским органима. Загрцнусмо се, тако, и због друштва окупљеног на вечери, али и зато што је тема ове радне вечере била позната јавности баш колико и локација на којој је вечера одржана. Вечерало се негде у Бриселу, уз вечеру разговарало нешто о Космету. Европски, дакле, транспарентно.
Заједничкој вечери Дачића и Тачија – другом њиховом сусрету после оног историјског, 19. октобра, одржаног само да би био одржан – претходили су њихови одвојени састанци са Кетрин Ештон на којима се, према најавама из Брисела, договарало оно о чему ће премијер Србије и Тачи разговарати док буду јели, ваљда у предаху између два залогаја и гутљаја вина.

[restrictedarea]

ДИЈАЛОГ О КАНЦЕЛАРИЈИСудећи по речима Марка Ђурића, саветника председника Србије Томислава Николића за спољну политику, и овонедељни је сусрет Дачића и Тачија само још један у низу оних припремних, али – додајемо – такође потенцијално опасних по интересе и територијалну целовитост Србије, јер је најављено да ће се разговарати и о примени досадашњих бриселских споразума, укључујући, значи, и онај којим су Борко Стефановић и Едита Тахири успоставили границу између Србије и „Косова“: „Тек наредних недеља и месеци можемо очекивати дубље улажење у суштину односа између Београда и Приштине. У овој фази разговори ће вероватно највише бити вођени о самим разговорима, и спровођењу споразума који су договорени у претходном периоду.“ То је, после сусрета са Тачијем, потврдио и Дачић; разговарало се, рекао је, „о модалитетима примене онога што је раније договорено“, и открио да је договорено да наредног месеца почне да се примењује ИБМ договор о граници између Србије и њене јужне покрајине: „Споразум о управљању прелазима неће бити могуће одмах реализовати, али ће то сигурно бити наредних месеци, јер потребно је време да се то припреми. Не постоји ништа што би их одложило на дуже време.“ Таман како су бриселски званичници, гладно ишчекујући вечеру Дачића и Тачија, бирократски загонетно и најавили да очекују „да ће њих двојица отворено разговарати о наставку дијалога и значајним темама“…
А шта нам следи после тог отвореног разговора о значајним темама? Пошто су нам главне организаторке ових састанака, комесарка Ештон и секретарка, државна, Хилари Клинтон, прошле недеље јасно поручиле да о статусу Косова нема разговора – јер је статус решена ствар без обзира на оно што пише у Уставу Србије и Резолуцији 1244 Савета безбедности УН – а ми пристали и на такав дијалог, постаје и све изгледније да смо све ближе и испуњењу другог од она три захтева Мирослава Лајчака, словачког шефа дипломатије и личног изасланика баронесе Ештон.
Он је, подсећамо, после мајских избора у Београд донео листић са три тачке. Прва – сусрет премијера Србије са Хашимом Тачијем – испуњена је и пре него што смо стигли да помислимо да је тако нешто уопште могуће. Трећа – укидање српских институција на Космету – могла би да почне да се остварује када се, као што је прошле недеље затражио Вашингтон, за почетак учини транспарентним њихово финансирање из Београда. А друга Лајчакова тачка, други захтев Србији, било је отварање канцеларија Србије на „Косову“ и „Косова“ у Србији, иако Србија, као што је познато, већ има Канцеларију за Косово и Метохију.
„Према неким најавама“, јавио је „Дојче веле“, „прво би могло да дође до договора о отварању тзв. Канцеларија за везу у Београду и Приштини“. Ове је најаве, на себи својствен начин (што значи да би требало читати пажљиво) потврдио и Ивица Дачић, дан пред полазак у Брисел: „Тачно је да је било таквих предлога и идеја, али то не значи да ће свака идеја моћи да се оствари. То што могу да кажем је да ће бити људи задужених за остваривање споразума, међутим има погрешних интерпретација о карактеру тих канцеларија, називају их представништвима или амбасадама, што се може решити једино после дефинисања статуса Косова од стране Србије.“
А о истој је идеји, као претходници за оно што „Косово“ заиста жели, проговорио и њихов, екс, министар спољних послова Енвер Хоџај; рекао је да је „модел две Немачке“ интересантан за учлањење „Косова“ у УН и да је „отварање канцеларија за везу између Србије и Косова у функцији таквог модела“…
А Дачић и Тачи вечерали су потаж од поврћа, сиреве, рибу лист, чоколадни мус и црна и бела вина из Француске. Пријатно.

[/restrictedarea]

4 коментара

  1. Boze mili, kada cemo se resti ovih iskezenih.

  2. … a pitanje ‘premijeru’ bi bilo: da li on to sprovodi predizbornu kampanju, za slucaj da se ‘priklanja’ – Djilasu ???

  3. Ко жели у Европу мора имати и зубато друштво,фалио је онај који
    незна за Жуту кућу Куршнер.Али зато су два рођена са КОСМЕТА пили
    рујно вино а Шарац чекао испред механе и копитом ударао о Бриселски камем љути. Нечујемо да су онако уз наздрављање поменули трговину људским органима ред је био да им залогај застане у грлу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *