Демократизација анатомије  или нашминкани плес смрти

Изложба „Разоткривање тела“ на Београдском сајму – Хала 3 – као и сличне спектакуларне изложбе, које њихов идејни творац Гинтер фон Хагенс, популарни – Др Смрт, тржишно препоручујући свој изум, рекламира као: поглед на феномен људског тела, уводи људски леш у свет забаве и шоу -бизниса. „Овде се ради о сламању последњих табуа“, говорио је он, а ми сада видимо због чега му морамо веровати

Из Словеније у Србију допутовала је изложба „Разоткривање тела“ („Bodies Revealed“) и уселила се у приземље Хале 3 Београдског сајма, где ће до 17. марта 2013. године бити отворена за посетиоце заинтересоване да виде око 200 експоната – људских лешева, конзервираних специјалном методом полимеризације. Изложба која се рекламира под слоганом: „Разоткривање тела: Фасцинантно+реално“ до нас је стигла пошто је (ова и изложбе овог типа) забрањена или затворена на Хавајима, у Сан Франциску, Калифорнији, Немачкој, Русији, Француској и Венецуели… Зналачки написан, рекламни материјал представља ову поставку као коначно испуњење древног човековог сна: да сазна све о свом телу и начину његовог функционисања, што се може постићи – посматрањем. „Проучавање људске анатомије одувек је функционисало по једноставном принципу: посматрати значи учити. Исти принцип користио се и у египатској, грчкој, римској и култури ислама за напредно учење о људском телу, базирано на научним принципима. Јавне обдукције тела током ренесансе продубиле су знања на ову тему, постављајући темеље модерним медицинским истраживањима, па и овој изложби“, пише на вебсајту изложбе „Разоткривање тела“.
У циљу реализације максиме: „Посматрати значи учити“, изложба „користи сециране узорке људских тела како би посетиоцима подарила визуелни уџбеник њиховог организма“.
За сваки од експоната понуђена су објашњења и едукативни материјал који се по жељи може пратити на српском језику преко слушалица. На крају уводног текста каже се и да су: „Сви експонати третирани достојанствено и у складу са дубоким поштовањем које с пуним правом заслужују“.
У име медицине као науке, и лечења, едукације и других алибија, људски леш је постао „експонат“ који омогућава да водећи идеал „демократизације“ – транспарентност, тријумфује и „испод коже“ полимеризованих лешева – манекена.

Danse macabre или Плес смрти , је дакле, сада стигао и у Београд, додуше у ублаженој и много мање спектакуларној варијанти од оне коју је својим Мртвистаном аутор ове идеје Гинтер фон Хагенс продао свету. У свету је све већи број посматрача који тврде да изложбе овог типа на најбољи начин, међутим, осликавају саму суштину стварности и човековог места у њој, нудећи кључеве за решење загонетке антрополошког усуда људског бића које се приближава свом нестанку или трансформацији, у ритуалу у којем је заробљена неразменљива смрт над којом бди наука, савршено се уклопивши у културну матрицу свеопште естетизације. Ексцентричност ових изложби је привидна и њима се осликава екстремизам савремене науке која лешевима обезбеђује земаљску егзистенцију (расецањем међупростора између ткива који се полимеризира, чиме се добија квалитативно нов супстанцијални објекат), док убрзано трага за генетичком основом бесмртности. Експанзионистички импулси Запада пулсирају у ритму спектакуларних стратегија анатомског entertainmenta, на фону естетских тежњи Елизе Кох, кује из Бухенвалда, која је гајила посебну страст према тетоважама (модном украсу, еротском изазову): коже жртава које су имале на себи какву истетовирану минијатуру биле су трофејног карактера и од њих је у знаку логорске естетике правила абажуре и новчанике.
Спектакуларној анатомији будућност човека под влашћу биополитике омогућене биоекспериментима, генетички модификованом храном, научним и техничким екстремизмом у доба медијски програмираних страхова крајности и културе славних (celebrity culture), није измакла.

Др Смрт: кратка историја „разоткривања“
Изумитељ специјалне технике конзервације мртвих тела (не само људских) силиконским полимерима је немачки анатом Гинтер фон Хагенс, назван Др Смрт, који је још 1998. у Музеју технике и рада у Манхајму представио своју прву колекцију која је изазвала колективну помаму: 780.000 посетилаца тискало се како би могло да посматра 200 лешева, исклесаних попут античких кипова. Прва изложба целих тела приказана је у Јапану 1995. године. Током наредне две године, Фон Хагенс је реализовао четири различите поставке изложбе „Светови тела“ којe је до сада видело преко 26 милиона људи широм света. Ове спектакуларне изложбе, које Др Смрт, тржишно препоручујући свој изум, рекламира под слоганом: феноменални поглед на феномен људског тела, парадигматичан су феномен за разумевање објективне стварности кодиране у спектакуларној форми која је људски леш увела у свет entertаinmenta, односно забаве и шоу-бизниса. „Овде се ради о сламању последњих табуа“, изјавио је Фон Хагенс те 1988. године, да би 2002. године у интервјуу за Би-Би-Си свој научни воајеризам овако објаснио: „Двадесет година сам провео као професор анатомије у Хајделбергу. За људе који немају такву професионалну оријентацију она је представљала мрачну науку. Ја сам је претворио у забаву: чисту забаву или:- „entertainment” догађајну анатомију. Ради се о демократизацији анатомије“.
Фон Хагенс је опседнут опсценим егзибиционизмом и спектаклом: лешеви у његовој обради плешу, скачу, возе бицикл, учествују на мртвачким олимпијским играма или припадају Хагенсланду, мртвачкој варијанти Дизнисвета са мртвачким зоолошким вртом, пиратима и ирвасима који упрегнути у саонице носе новогодишње дарове.
У споменутом интервјуу за Би-Би-Си, на питање да ли ће сам донирати своје тело после смрти, Фон Хагенс је одговорио: „Са огромним задовољством… биће ми част да наставим да служим анатомији и просветљењу. Моје колеге ће са уживањем утрошити 1.500 радних сати како би од мене начинили збиља добар комад који ће наставити своју земаљску егзистенцију и у наредним вековима. Пластинација је врста утехе која лежи у промени самог лица смрти“.
Етички и правни аспекти нису никаква препрека овом бизнису! Фон Хагенса су оптуживали да је набављао илегално тела из Кине, да је кријумчарио затворенике над којима је извршена смртна казна, који нису претходно потписали никакав документ који би легализовао донирање. Други „извор“ су преминули у болници у Киргистану. „Употреба затвореника над којима је извршена смртна казна у комерцијалне сврхе, у Кини, која годишње изврши егзекуцију над 2.000-3.000 затвореника и има дугу историју слободног коришћења њиховог леша у медицинске сврхе, никога не би требало да узнемири. Оно што може да чуди је да се легалност тражи у земљи у којој парче папира не значи ништа“, изјавио је др Суи Хонгјин (Dr Hongjin), Хагенсов менаџер у Кини, у интервјуу за амерички „Идеалог“, пошто је 2004. године немачки магазин „Шпигл“ разоткрио шему по којој Хагенс тргује лешевима плаћајући сваки између 200-300 долара. Тада је откривено да најмање два од 674 леша у Хагенсовом складишту у центру за пластинацију у Кини (који је смештен у непосредној близини три затвореничка логора), имају рупе од метка у својим лобањама. Хагенс је тада био принуђен да врати и седам својих изложбених „експоната“ у Кину. „Тек сада сам открио да седам лешева из моје колекције има повреде на телу. Не могу да докажем да су били погубљени. Верујем да нису“, изјавио је др Франкенштајн (познат по свом црном „Федора“ шеширу са којим се обавезно појављује у јавности и чак изводи дисекције, правећи јасну аналогију са Рембрантовим „Часом анатомије др Тулпа“), поседује пет центара за пластинацију распоређених у четири земље, у којима је запослено 340 људи.
Фон Хагенс је у међувремену установио програм за донацију тела људи, који би током свог живота својевољно пристали да прикажу своја тела на изложби за „добробит образовања, здравства и свести широке јавности о различитим системима људског тела“. Упитнике је послао широм света, а међу питањима била су и ова:
– Да ли бисте пристали да ваше тело ставимо у позицију сексуалног чина са партнером супротног пола?
– Да ли бисте пристали да ваше тело ставимо у позицију сексуалног чина са партнером истог пола?
– Да ли бисте пристали да ваше тело комбинујемо са телом неке животиње или предмета?
На изложби „Циклуси живота“, у Берлину 2009. године, Фон Хагенс је заиста реализовао ову идеју, те су тако посетиоци били у прилици да виде лешеве у сексуалном акту. На питање зашто је спојио секс и смрт, Хагенс је немачком „Билду“ одговорио: „Секс и смрт су табуизиране теме. Ја сам их спојио. Смрт припада животу. Без секса живот не би био могућ“, из чега следи да ни смрт у Хагенсленду није могућа без секса.
Интеграција смрти у поредак спектакла и њено произвођење у доба глобализације одвијају се, дакле, у савршеној синхронизацији: бизнис, наука, земље у којима се тела могу без великих проблема набавити и где постоје болнице у којима се без сувишних законских процедура могу отворити лабораторије за пластификацију, сједињују се у злокобном цивилизацијском троуглу (профит, наука, моћ) у којем се већ одиграо процес преображаја (како, не случајно, гласе наслови два Кафкина романа) човека коме су обредни иницијацијски ритуали помагали да пронађе своје место у космичком поретку ствари. Победа инструменталне рационалности, која је обезбедила да позитивизам тријумфује над свим облицима метафизичке мисли и субјективности (у међувремену одбачених као ирационалне и ненаучне), условила је, сада, да се, из културе прогнана смрт врати у форми забаве и шоу бизниса.
„Демократизација“ није могућа без медијске перцепције, синхронизоване са намером глобалитариста да униште хришћанство: после анатомских дисекција уживо, приказаних на „Каналу 4“, британске телевизије, у четири наставака, на истом каналу на Ускрс 2012. Фон Хагенс је реализовао емисију под називом „Распеће“, у којој је пред камерама извео своју верзију распећа Исуса Христоса, проблематизујући приказивање овог догађаја на иконама.

КОНКУРЕНТСКО „РАЗОТКРИВАЊЕ“ „Разоткривање тела“, једна је од Хагенсу конкурентних изложби које су настале пошто се показало да је „едукација на полимеризованим лешевима“ веома уносан бизнис. Компанија „Premier Exhibitions Inc“, стационирана у Атланти (САД), поред изложбе „Bodies Revealed“, која гостује у Београду, организује још два слична пројекта: „Bodies… The Exhibition“ и „Our Body. The Universe Within“. Иако ова компанија упорно тврди „да ради са лешевима донатора који су одлучили да своја тела завештају медицинској науци“, чињеница да су донирање тела зарад „добробити науке и просветљења опште популације“ разумели искључиво Кинези, ову тврдњу ставља под велики знак питања. Др Дејвид Никол, запослен у Градској болници у Бирмингему је поводом изложбе „Разоткривање тела“ која је 2010. године гостовала у том граду, изложбу назвао „позорницом злочина“, тврдећи да су у питању лешеви затвореника на којима је извршена смртна казна или жртве тортуре. На његов захтев да пруже доказе којим би оспорили ове његове тврдње, организатори нису били у стању да пруже никакве гаранције, после чега је „British Liver Trust“, установа која се бори против болести јетре у Британији, повукла своју претходну подршку коју је дала овој изложби.
Власти у Кини и САД-у отвориле су 2008. године истрагу због тврдњи да постоји црно тржиште које се бави продајом лешева и органа из Кине, међу којима су и људи над којима је извршена смртна казна и који су били изложени тортури. Истраживања су се одвијала у пратњи новинара компаније „АБЦ њуз рипорт“, којa је у емисији „20/20“, емитовала изјаву једног од посредника у трговини, да тела стижу од кинеских компанија које снабдевају организаторе изложби полимеризованим лешевима. У својим јавним изјавама компанија „Премијер“ је објаснила да је њихов снабдевач лабораторија за пластинацију „Далијан“, која припада Медицинском факултету у Далијану, Кина.
Председник Медицинског факултета у Далијану, др Танг Јианву (Dr Tang Jianwu), рекао је тим поводом за „АБЦ њуз“ да његов Универзитет не обезбеђује тела ни за компанију „Премијер“, нити било коју другу која се бави јавним излагањем лешева.
Даља истрага је показала да је добављач заправо приватна, непрофитна компанија Dalian Medi-Uni Plastination Labs која се налази 30 миља далеко од Медицинског универзитета у Далијану.

__________________________________________________

Где вам је поштовање према мртвима?
Венецуелански председник Хуго Чавез затворио је марта 2009. изложбу лешева у Каракасу и одузео све „експонате“, јер, по његовим речима, изложба представља парадигму „распадања морала“.
„Ми смо усред нечег страховито сабласног“, рекао је Чавез том приликом новинарима.
„Ово су људска тела! Људска тела! Ово је заиста јасан знак велике моралне трулежи која је задесила нашу планету.“

 

Један коментар

  1. Звонимир

    Људски лешеви изложени на овој изложби симболично представљају човечанство, уколико се не стане на пут надирућем четвртом рајху и новом светском поретку

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *