Злоупотреба речи

Пише Драгомир Антонић

Ни у једном речнику на свету нећете наћи да се иза речи понос или поносан налази објашњење да је у питању: хомосексуалац, хомосексуализам, лезбијка, топли брат… Зато ако желе да парадирају и ако им власт одобри, нека то назову правим именом

ресла се гора родио се миш! На жалост уврнутих и безобзирних, а на радост свих грађана државе Србије, Парада „поноса“ – није одржана. Влада државе Србије мудро и без мањка храбрости је урадила оно за шта су грађани на изборима гласали. Гарантовала је мир и безбедност свима који у Србији живе. Одолела је притисцима знаних и незнаних (било би занимљиво кад би у јавност „процурела“ имена и презимена оних који су безочно и ултимативно захтевали да се парада одржи) и урадила оно што је у интересу државе Србије. Јесте господин Венсан био фрустриран што није могао да се по лепом дану прошета (као да му је неко бранио), него је морао да седи са групом хомосексуалаца у затвореној просторији. Из Берлина је стигло саопштење да су разочарани што је парада забрањена, а у Вашингтону су због забране били забринути. Шта су организатори, активисти и заступници шетње радили у четири зида остаће вечита тајна за широке народне масе. Тако би и требало. Наши родитељи, бабе и деде увек су бар нама који смо рођени у Чачку говорили да оно што се дешава у кући, међу четири зида, никад не износи на улицу. Не мора чаршија знати о чему ми у кући разговарамо, упозоравао је унуке деда Танасије.
Не волим да цитирам себе, али како се неке ствари понављају, а озбиљне реакције од стручњака и интелектуалаца нема, морам да наведем део свог текста („Печат“, број 136, из 2010).

ЖЕЉА ДА СВЕ – ПРОПАДНЕ „На првом месту је извештавање свих националних, локалних телевизија, новина. Сви, али апсолутно сви су говорили и писали о ‘Паради поноса’, изостављајући кључну реч да је реч о ‘Паради поноса хомосексуалаца’ или педера и лезбијки или особа са неуобичајеним сексуалним потребама. Народ који није претерано заинтересован за хомосексуализам, а таква је већина грађана Србије, пратећи телевизијске извештаје могао је са правом да се запита зашто се млади људи називани ‘хулиганима’ бију са наоружаном полицијом и пале контејнере. Неупућеном гледаоцу у  Србији  остаје нејасно зашто се напада ‘Парада поноса’ кад то ништа није страшно. Гледалац страних телевизија (Би-Би-Сија, Си-Ен-Ена и других) такву дилему није имао. У њиховим извештајима су се јасно чуле речи геј (педер) и хомосексуализам. Њима у Унији је све било јасно, а нама у Србији ништа. Зашто су телевизије у Србији лагале своје гледаоце, а стране су својима износиле истину?“

[restrictedarea] На овај начин су новине и телевизије извештавале пре две године. Тако су извештавале и ових дана. За извештаче и уреднике ништа се није променило. Очито да су њихове газде веома моћне. Парада „поноса“ је за њих једино важећа реч. Богу хвала што се власт променила, те није било окршаја као пре две године. Међутим, наведено нам указује на  ствари о којима се мора озбиљно водити рачуна. Прво, да сама промена власти не значи аутоматски и промену односа у једном друштву или држави. Влада је промењена, али све друго би – по веровању оних који су изгубили на изборима – требало да остане исто, па кад кроз годину дана или две дођемо у исту или још гору ситуацију, онда ће „интелектуална јавност“ завапити, како се власт мора мењати и како је садашња влада гора од претходне. О томе говоре и тако се понашају вечити душебрижници, увек добро ушушкани и материјално збринути, чија је жеља да све око њих пропадне, не би ли тиме доказали да су, изузев њих, сви други неспособни. Зато они никад неће изговорити или написати истину. Истина може угрозити њихов статус плаћених мудросера. То себи не смеју да дозволе. Мукотрпан је посао, чак тешко изводљив, урадити системске промене, јер отпор је велики, а потребно је и време. Већина грађана се определила за промену чим је гласала за нову власт. Да би се извеле промене које грађани желе потребна је: подршка јавности, медија, институција. Жељене промене влада не може сама да изведе.

РУЖЕЊЕ ЈЕДНЕ ЛЕПЕ РЕЧИ Друго, мора се водити рачуна о употреби или злоупотреби речи. Ово, ми који смо писмени, можемо сами да урадимо. Владина помоћ није потребна. Не сме се дозволити да часна реч: понос, поносан, поносни због које се у прошлости страдало и глава губила, сада извргава руглу. Зна се шта значи реч поносан. Ко не зна нека погледа у речник. Ни у једном речнику на свету, колико је мени познато, нећете наћи да се иза речи понос или поносан налази објашњење да је у питању: хомосексуалац, хомосексуализам, лезбијка, топли брат…Зато ако желе да парадирају и ако им власт одобри, нека то назову правим именом. Или нека измисле неку нову реч која ће сликовито описивати њихове активности. Не знам зашто се крију иза туђих речи? Да ли желе неког да обману или доведу у заблуду? Не верујем, јер није демократски и евроунијатски друге обмањивати или доводити у заблуду. То поносни људи никад нису радили. Јесу страдали, али друге нису обмањивали. Зато нека употребе сопствену машту, знање и своје активности назову доличним именом. Уз несумњив уметнички дар који поједини активисти поседују, биће лако пронаћи одговарајућу реч. Браним њихово право да буду оно што јесу или желе да буду, али такође браним реч и право оних који би да сачувају право значење речи.
Реч понос, поносан увек је означавала врлину. Била синоним за часну особу. Употребљена на овај начин постаје ознака за недоличну радњу. Временом уколико се настави њена злоупотреба створиће се ситуација у којој ће потомци говорити језиком предака, али ће смисао њихових речи бити у супротности са изворним значењем. Часне речи описиваће нечасне радње. Нечасне појаве биће описане часним речима. Изгубиће се реч. Остаће неподопштина. Реч понос неће означавати врлину, већ  другачије сексуално оријентисану особу. Изгубиће се врлина, остаће улични и медијски циркус. Није само реч понос у питању. Угрожене су и друге речи: част, частан, вредан… Размислите.

[/restrictedarea]