ВИЗЕ ЗА ЗЕМЉУ ЧЕТНИКА

Пише АЛЕКСАНДАР ЂАЈА

Да ли нашем региону заиста прети изолација, која за крајњи циљ има његово претварање у неку врсту „резервата“, као за Индијанце у Америци? Или, још горе, у депонију западног света и прекоокеанске Америке… 

звестилац Европског парламента за визну либерализацију и посланик Европског парламента Тања Фајон изјавила је: „Према мојим сазнањима, већина држава чланица ЕУ спремна је да подржи поновно увођење виза за грађане Србије. Ако визе буду поново уведене, биће веома тешко да се Србија врати на ‘белу шенгенску листу’.“ Она је истакла да је у првих осам месеци ове године више од 14.000 грађана земаља Западног Балкана затражило азил у „шенгенској зони“, а да је готово половина њих из Србије. Једино што није рекла јесте да међу тзв. лажним азилантима има највише Шиптара и Цигана, а грађана српске националности, готово ниједан… Како то да Шиптари, љубимци „демократске Европе“ и Америке, „заштитнице слободног човечанства“, настоје да побегну са Косова, када би после погрома Срба са својих вековних огњишта требало да конзумирају само амброзију и нектар на новоуспостављеном Тачијевом „Олимпу“?!

РАЧУН БЕЗ КРЧМАРА Наравно, у питању је већ добро познато спиновање западних политичара и њихових медија, који претњом о укидању „Шенгена“, као прво, кажњавају Србију што није поново изабрала њихове сателите и што се убрзано приближава Русији, а друго, појачавају ионако довољно неподношљив притисак да Србија призна независност Косова. Иако је то, под новом влашћу и по мом дубоком уверењу, „рачун без крчмара“, није згорег указати да је поновно спиновање западне јавности против Србије – овог пута, у контексту стварања Четвртог Рајха Ангеле Маркел!
Чак је и један, у сваком случају бенигни „кантри“ фестивал музике и пива у српској Гучи (каквих у Америци има на хиљаде) послужио за нови „спин“ и нови напад на Србе!

[restrictedarea] „Добродошли у земљу четника“, пише америчка новинарка Ана Лошкин у чланку „Српски национализам на фестивалу трубача у Гучи“, објављеном у америчком интернетмагазину „Вајс“. „У мору слогана попут ‘Чувај воду, попиј пиво’, једна мајица се посебно истиче. То је портрет бившег председника Слободана Милошевића са натписом: ‘Твоја војска те чека’. Неки носе црне мајице са лобањама, на којима пише ‘Са вером у Бога – Слобода или смрт’, исписано црквеним словима, са зеленим војним шеширима украшеним сликом орла и краљевске круне.“ Затим, она своју „репортажу“ поткрепљује срамним закључком: „Четнички покрет се повезује са српским масакрима, силовањем и мучењем током ратова у Југославији.“ Омладину која је окупљена у Гучи описује као руљу која скаче сатима скандирајући о моћи „велике Србије“: „Они показују три прста, што Бошњаци и Хрвати сматрају провокацијом, јер је тај поздрав користила српска војска док је немилосрдно убијала њихов народ.“
Иако је очигледно реч о нарученом чланку од стране познатих непријатеља српског народа, а сама новинарка само сакупљач општих места о Србима као „лошим момцима“, просечан Американац овакве бљувотине лако узима здраво за готово и мисли да су у Другом светском рату Хрвати и усташе били антифашисти, а Срби и четници – фашисти! Јер, како ће он знати, ако му се дословно не каже и не напише, да су баш ти четници, „силоватељи и убице“, за време Другог светског рата спровели операцију „Небеска удица“, највећу војну операцију спасавања америчких војника иза непријатељских линија у историји Америке. Тада је са аеродрома у Прањанима безбедно послато кући око 500 америчких авијатичара, које су Немци оборили над Србијом, а четници спасили на земљи. Драгослава Дражу Михајловића је као највећег антифашисту Америка са председником Труманом одликовала највишим војним одликовањима. Хиљаде данашњих Американаца, потомака спашених авијатичара, дугују, дакле, свој живот српском народу. Како су нам се они за то захвалили, видели смо и доживели 1999. године.

„ПОГОДНОСТИ“ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА Стога, претња поновним увођењем виза „српским четницима“, заправо, и није нека претња. Јер, обичан српски народ који убрзано сиромаши, а – према последњем истраживању Уједињених нација о просечном животном веку становника западног Балкана – живи најкраће, ионако нема новца да путује било где, осим до сампослуге или оближњег парка. У питању је, међутим, нешто много перфидније и опасније, а што се не односи само на Србију, него и на друге земље тзв. Западног Балкана. На то упућују чак и речи председника „Института за регион Дунава и централне Европе“ Ерхарда Бусека, да је „ситуација на Балкану стабилна, али да му прети опасност да буде заборављен.“ Другим речима, нашем региону прети изолација, која за крајњи циљ има његово претварање у неку врсту „резервата“, као за Индијанце у Америци. Или, још горе, у депонију западног света и прекоокеанске Америке.
А то је већ део давно разрађеног плана невидљивих „господара света“ о смањењу људске популације на планети, на, по њима, прихватљиву једну милијарду. Стога су они већ деценијама у грчевитој потрази за територијама, еколошки релативно чистим, али са мало или нимало становника. „Западни Балкан“ јесте једно од идеалних места за остварење те паклене визије. Његови народи су стари историјски народи који полако нестају, док би Шиптаре, које тренутно користе као фитиљ, у одређеном тренутку „ликвидирали“ на овај или онај начин. Зато се, између осталог, поново прети увођењем виза, изолацијом, стигматизацијом целокупне српске нације. Једино што би у томе могло да их омете јесу „српски четници“, трубе, роштиљ и пиво. Јер, Гуча, у коју сваке године дође преко 600 хиљада људи је и поред својих мана, претераности, али и врлина, увек – на „белом Шенгену“!

[/restrictedarea]