ТЕРИТОРИЈАЛНИ ДЕЗИНТЕГРИТЕТ СРБИЈЕ

Пише АЛЕКСАНДАР ЂАЈА

Хоћемо ли коначно да ставимо тачку на ово брутално политичко и економско силовање! Па ни султан Мурат није постављао овакве ултиматуме цару Лазару, али је, поред онолике војне силе испред себе –  ипак, изгубио главу!

Европски комесар за проширење Штефан Филе одбацио је у Београду предлог да Европска комисија у следећим документима изостави термин „територијални интегритет Косова“.
„Нећемо изоставити ту фразу зато што чврсто верујемо да је територија један од елемената и није одлучујући фактор државности“, рекао је Филе, а потом, наводно, успео да за два сата разговора убеди српског премијера Ивицу Дачића, који је два дана пре тога бурно реаговао на ову „навлаку“! Наравно, Дачић није променио мишљење него је само „смирио лопту“ у ишчекивању националне стратегије о косовској политици. Није убедио ни политичке аналитичаре, који су јединствени у оцени да територијални интегритет као принцип међународног права означава немешање једне државе у послове друге државе и да је као такав неодвојив од државног суверенитета. Заправо, Филе није убедио никога у бенигност формулације о „територијалном интегритету Косова“, а није се превише ни трудио. Сматра, ваљда, да је маневарски простор Србије за наставак преговора са Приштином толико сужен, да свако може да јој се, да извинете, п… на главу – а, да она ни оком не трепне!

„МРТВИЈА НЕ МОЖЕ БИТИ“ Да ли је он у праву – или ћемо, коначно да ставимо тачку на ово брутално политичко и економско силовање! Па ни султан Мурат није постављао овакве ултиматуме цару Лазару, али је, поред онолике војне силе испред себе – ипак, изгубио главу! Политика бившег режима „И ЕУ и Косово“ је мртва, да више од тога бити не може. То знају сви. Чак је, својевремено, и покојни премијер Србије, Зоран Ђинђић, изјавио да „ако нас не буду примили у ЕУ сада, после 10-15 година, нам више ни не треба.“
Како пријем у ЕУ данас није на видику ни за 20 година, нова власт ни по коју цену не сме да настави бившу Тадићевску политику према ЕУ, па, ако се због тога нађе у политичком ћорсокаку, нека распише нове изборе. Све је боље од овог „подгревања мртваца“. Јер, може нам се лако десити да у бескрајном „навлачењу конопца“ са ЕУ (која ће се, вероватно, претходно распасти), изгубимо драгоцено време у решавању својих унутрашњих проблема. Па, нису, ваљда, цео свет – Филе и ЕУ?!
А, када се ствари, како у политици, тако и у животу, мало рашчлане, обично нам се укажу једноставнијим него што смо мислили. А, то значи: од нашег уласка у ЕУ нема ништа. Косово и Метохију војним средствима не можемо да вратимо под наш суверенитет, док се тзв. политички преговори са Бриселом и Вашингтоном своде само на рутинско испоручивање ултиматума Србији. Подела Косова и припајање његовог северног дела Србији, час је у игри, а час није, било с наше, било са западне стране. Углавном, није. Косово није ни независно, ни самостално и не може да опстане ни три дана без помоћи и присуства међународне заједнице. Они који су целу кашу и закували, брачни пар Клинтон, сада се баве другим стварима, док Немачка, а поготову њена канцеларка Ангела Меркел, решавању косовског проблема приступа веома деликатно, отприлике, као слон у стакларској радњи. Шта нам је чинити? Заиста тешко питање. Да сам политичар, одговорио бих на њега у најмање сто реченица, али, пошто нисам, могу и краће. Дакле, најмање што можемо, јесте да суспендујемо све преговоре око уласка у ЕУ, а пошто се Резолуција Савета безбедности 1244 о Косову не примењује – да нашу јужну покрајину прогласимо окупираном територијом!

[restrictedarea]

КРАЈ ПАРТИЈЕ Наравно, „другосрбијанцима“ неће бити проблем да ово моје, с поносом ћу га назвати „луцидно размишљање“, прогласе будалаштином, рецидивом превазиђених „милошевићевских“ заблуда, опседнутошћу непостојећим „теоријама завере“, итд… Замислите, готово да бих у стању благог пијанства могао и да се сложим с њима! Јер ми је и поред свега што нам се догодило, деценија које су „појели крокодили“, монструозних пропагандних лажи о српском народу емитованих у западним медијима, бомбардовања, хашког сатирања целокупног српског политичког и војног врха – и даље непојмљива толика ангажованост најмоћнијих западних земаља света да Шиптарима на Косову обезбеде државу, а да Србију осакате до максимума? Је ли могуће да у данашњем свету прљавим новцем од дроге, трговине белим робљем, људским органима – може да се купи сваки утицајни политичар, чак и у најмоћнијим земљама света? Ако ми било ко каже да је то реалност и да треба прихватити ствари какве јесу, бацићу га кроз прозор! Јер, да су наши преци прихватали ствари какве јесу, ми данас не би постојали, а цео српски народ би се спомињао још само у историјским читанкама.
„Територијални интегритет Косова“ и територијални дезинтегритет Србије су тако, силеџијском, непромишљеном и дилетантском политиком мизерних западних чиновничића доспели – у пат позицију. Међутим, не би ни ту био највећи проблем између нас и њих, да они, као прави „шаховски пацери“, не знају да је то крај партије, после кога следи реми. Они и даље настоје да матирају Србију! А, што се Шиптара тиче, који тврде да су живели на Балкану још пре доласка Словена у 7. веку, тешко да су се усрећили. Економија не постоји, незапослени су готово сви, а простор за шверц се сужава. Сиромаштво је све веће (с изузетком, наравно, Тачија и владајуће „елите“), а оно једино што данас имају више него у време Слободана Милошевића, јесте пораст броја оболелих од канцера узрокованог НАТО бомбардовањем радиоактивним пројектилима, повећан број страних војника, као и појава да младе Шиптарке рађају – и црну децу. Ако, да су жива и здрава.

[/restrictedarea]