СРБИЈА У ЦВЕЋУ

Пише АЛЕКСАНДАР ЂАЈA

За народ Србије „европске интеграције“, у овој ситуацији када му се економија распада, на његовим тањирима види дно  и када су „пуни“, а сама ЕУ не зна ни сама шта ће са собом,  а камоли са другима – нису „прва рупа“ на свирали

Вредност извоза цвећа и украсног биља, према подацима Привредне коморе Србије, од јануара до јула 2012. године (последњег периода владавине ДС-а на овим просторима) износила је 3,6 милиона долара, што је за 19,1 одсто више него у истом периоду претходне године. Претпостављам да су те вести дефинитивно један од највећих економских успеха бившег режима Тадић – Цветковић. Једино што смо у том периоду готово сасвим престали да једемо месо… али, још увек нисмо почели да једемо цвеће.
А шта ћемо јести даље, прилично је нејасно…

„ЧЕТИРИ ТРЕЋИНЕ“ Од октобра, храна, пиће, цигарете, козметика, кућна хемија, грејање и нафтни деривати добиће нове цене, више и до 20 одсто. Према статистици, од априла до јуна, просечно домаћинство у Србији за храну, пиће, комуналије и транспорт просечно је трошило две трећине прихода – мада сам убеђен да је реч о „четири трећине“! За годину дана куповна моћ је опала 30 одсто. Такође ће доћи до повећања цене грејања, око 18-20 одсто. То значи да ће грејање стана од око 80 квадрата, сваког месеца у години морати београдским топланама да се плаћа близу 9.000,00, што значи за шест месеци грејне сезоне – 18.000,00 динара (плус струја). Половина просечне месечне плате у Србији! Можда градски челници сматрају да је становање просечне београдске породице у 80 квадрата „луксуз“, у којем би, на пример, требало да станују само њихова деца, користећи их за „журке“. За остале „смртнике“ је 40-60 квадрата, чак и превише! Сећам се, својевремено је гувернер Народне банке Србије Кори Удовички предлагала нашим „старијим суграђанима“ да ако немају новца да плаћају комуналије за свој „велики стан“ – пређу у мањи. Да би се за њихов, наравно, већ побринули њихови – „жути добротвори“. Најзад, да би списак био коначан, најављено је и поскупљење карата у Ђиласовом „Бус Плус“ превозу у Београду, па би тако грађани за појединачну карту уместо 60, плаћали 70 динара, док би запослени месечну карту плаћали 3.220 динара.

[restrictedarea] Свако коме су скоро долазили рођаци или пријатељи из земаља Западне Европе, или они ретки који су у те земље имали прилику да оду – дошли су до запањујућег сазнања да су цене хране у Аустрији, Швајцарској или Немачкој исте или мање него у Србији, док су им плате у просеку од седам до десет пута веће! Наравно, то није важило за функционере претходног „жутог режима“, директоре Јавних предузећа и Народне банке Србије, који су ту трку у висини плата са својим западним колегама „некако“ успевали да одрже! На Западу су једино скупље станарине. За цвеће, не знам, али с обзиром на толики увоз из Србије, мора да су и њему тамо пале цене…

САМО ДА ВАС НЕ ИСПРЕБИЈАЈУ… Међутим, јефтинији је и превоз. У Бечу, на пример, можете да купите једну карту за превоз која важи седам дана, а кошта 15 евра или око 1.700,00 динара. Али, замислите – ту карту не морате нигде да укуцавате, можете свих седам дана да се даноноћно возите трамвајем, аутобусом и метроом и да обиђете све знаменитости аустријске престонице – а да вас нигде не прогањају и настоје да ухапсе специјалне јединице „Бус Плуса“! А, код нас, у Ђиласовом Београду, поређења ради, срачунајмо: ако у току седам дана један просечан туриста жели да обиђе већину културно-историјских споменика Београда, позоришта и оних неколико музеја који још увек раде, потребно му је да направи барем десетак вожњи градским превозом. А то је по новим ценама 700,00 динара дневно или 4.900,00 динара за недељу дана, или – 42 евра! А, све под условом да вас не испребијају или да заглавите тешку робију у „Бус Плусу“! Лично сам био присутан када је група страних студената (мислим из Немачке) покушавала да са (иначе веома љубазном) продавачицом на киоску, на енглеском језику растумачи колико има вожњи на једној „Бус Плус“ картици, колики временски период важи, како могу да контролишу износ који им на њој преостаје – али, без икаквог успеха! И моје је знање енглеског језика, том приликом, за тако сложену алхемијску „пљачку народа“ било недовољно за објашњење. Закључак: Београд је једина метропола у Европи у којој градски превоз служи за богаћење једне тајновите групе људи, а који је вишеструко важнији – од два и по милиона грађана! Који против тог терора свакодневно протестују, на шта се градска власт прави „и мртва и хладна“. Добро је док се само „прави“…
Али, постоје и неки охрабрујући знаци… Држава хитно мора да регује, јер је стандард становништва видно урушен, кажу у потрошачким организацијама. Познаваоци тврде да је једини прави рецепт за обарање цена долазак нове конкуренције на домаће тржиште. И премијер Ивица Дачић каже да су сви ресурси Владе Србије усмерени на заустављање пропадања наше економије, истакавши да је без тога немогуће остварити све остале циљеве, укључујући и европске интеграције и неопходне унутрашње реформе. Истина, мислим да за народ Србије „европске интеграције“, у овој ситуацији када му се економија распада, на његовим тањирима види дно и када су „пуни“, а сама ЕУ не зна ни сама шта ће са собом, а камоли са другима – нису „прва рупа“ на свирали. Председник Србије Томислав Николић је јасно рекао на Скупштини СНС-а да ће Србија у даљем процесу европских интеграција имати своје услове, јер нема разлога да трчи за датумом и папиром. Николић је напоменуо да је десет година трчања Србију довело до просјачког штапа и да ће сада мало да мисли о себи.
Коначно. До сада су сви други мислили о њој – а ДС понајвише! Зато Србија све више и постаје „земља цвећа“ и… вегетеријанаца. Пријатно!

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *