Спорни послови градоначелника Љубљане

Зa „Печат“ из Љубљане  Светлана Васовић-Мекина

Да ли се Зоран Јанковић нашао на удару Јаншине полиције зато што је најопаснији политички противник актуелног премијера Словеније или, пак, где има дима има и ватре?

На дан када је председник словеначке владе Јанез Јанша за говорницом Генералне скупштине Уједињених нација захтевао допуне Конвенције о геноциду, код куће су органи прогона спровели једну од највећих полицијских акција у Словенији икада. Објекат обраде је Јаншин дугогодишњи политички ривал и победник на последњим словеначким парламентарним изборима – Зоран Јанковић. Јанша је са партијама деснице пре девет месеци лукавим маневром Јанковићу пред носом измакао премијерско место; Јанковић је тада вратио посланички мандат, остао градоначелник Љубљане и председник партије Позитивна Словенија, сада највеће опозиционе партије у словеначком парламенту. Убрзо је коалиција на власти оценила да је дошло време обрачуна са главним политичким неистомишљеником, па је полиција у сарадњи са словеначком верзијом ФБИ (НПУ – Национални преисковални урад) прошлог четвртка, 27. септембра, привела не само Зорана Јанковића него и његова два сина (Јуре и Дамјан), уз још неколико градских функционера и директора предузећа са којима је сарађивао град Љубљана. Истражне радње обављене су на чак 23 локације, углавном широм Љубљане.
Разлог? Зоран Јанковић је, захваљујући пријави Пореске управе, осумњичен за злоупотребу положаја, несавесно обављање дужности, прање новца, злоупотребу новца из фондова Европске уније и уништавање пословне документације. Председник словеначке владе Јанез Јанша, који је протеклих месеци под изговором „обављања важних државничких послова” избегавао да се појави на рочиштима Окружног суда у Љубљани – где му се суди због сумње да је примио мито од финске војне индустрије „Патрија“ (за куповину њихових борбених возила за словеначку војску, током претходног премијерског мандата, 2004-2008) – може, коначно, да одахне. Медијска пажња преусмерена је на другу мету, а да све буде лепше – то је Зоран Јанковић, Јаншин најљући политички противник, три пута узастопце биран за градоначелника Љубљане, човек који је радикално набоље променио изглед главног града Словеније и који је уочи последњих избора, за свега неколико седмица, створио нову политичку партију, а та је преко ноћи постала најјача у Словенији.

[restrictedarea]

У СЕНЦИ МУТНИХ РАБОТА Јанковић се нашао на удару не само истражних органа, него и медијског линча. Чињеница је да је акција против Јанковића у заметку била политички мотивисана, али први резултати истраге подсећају на изреку да где има дима (мутне трансакције), може бити и ватре (доказаних незаконитости).
Зачудо, Јанковићев ореол „доброг менаџера под којим је Љубљана процветала“ упркос свакодневном медијском набрајању свих „пословних муљања“ градоначелника који је одувек био под микроскопом због нечисте крви (отац Србин), у јавном мњењу није посрнуо, па анкете, чак и у тзв. десничарским (провладиним) медијима, откривају да јавност не верује да ће против Јанковића бити подигнута оптужница, нити да ће истрага уопште пронаћи доказе који би га инкриминисали за радње које му се стављају на терет.
Јанковић је, тако, у јавном мњењу очувао позитиван утисак, а у прилог му иде и кооперативност са истражним органима, коју Јанша, на пример, у сопственом случају није демонстрирао. Напротив. Пошто је полиција обавила преметачину у Јанковићевој породичној кући, те однела кутије докумената плус женин компјутер (Јанковић нема компјутер, нити се њиме користи), Јанковић је окупљеним новинарима објаснио да није било хапшења и лаконски изјавио: „Сада имају све документе, па нека изволе.“ Истог дана је са аустријским предузећем „СТРАБАГ“ потписао уговор о изградњи регионалног центра за отпатке и нагласио да је то „највећи уговор у Словенији, вредан 112 милиона евра, у чему учествује и Европска унија“.
Знало се да је Пореска управа већ дуже време чепркала по Јанковићевим (сумњивим) пословима, јер су вести о томе цуриле нарочито током прошлогодишње предизборне кампање, све док није откривено да је њихов могући извор – шефица Пореске управе, приватно партнерка једног од највиших функционера Јаншине странке СДС. Зато ни актуелни тренутак, изабран за спектакуларну ранојутарњу преметачину станишта и привођење Јанковића, његових синова и „јатака“ – није изабран случајно, као што није случајно ни да је полицијска акција уследила тек после промене власти, откако је дизгине полиције преузео Јанши близак Винко Горенак. Тек, медији су, како словеначки, тако и загребачки, нетом ископали „мутне хрватске послове“ породице Јанковић, тачније, наводно необичне грађевинске подухвате у туристички атрактивним варошицама попут Пореча, Умага, Врсара, Ровиња… Испливали су и „кипарски послови“ Јанковићевих, али још увек није јасно да ли је полиција имала основа за ту истрагу. Не фале ни „српски послови“, у вези с откупом земљишта за „Меркаторов“ центар у Нишу… Али, хоће ли истрага доказати кршења закона и уродити оптужницом? То би тек требало да се види, посебно јер се истражни, а и правосудни органи ни у случају Јанеза Јанше, нити бројних других моћника, блиских актуелној власти (попут Игора Бавчара), нису прославили.
У мреже истражних органа су се, под фирмом борбе против тајкуна и корупције, до сада ухватиле тек ситније рибе, на пример посланик Словеначке националне партије Сречко Пријатељ и државни секретар Урош Шуштар, обојица осуђена због примања мита. Јесу недавно на вишегодишње казне и високе глобе осуђени виђенији тајкуни – Иван Зидар, газда СЦТ (уједно градитељ Моста преко Аде), и Бине Кордеж (несуђени власник „Меркура“), али ни један, ни други нису завршили иза решетака, захваљујући тимовима најскупљих адвоката. Што се тиче Јаншиног пријатеља Игора Бавчара, који је уништио некада парадни „Истрабенз“ – и у његовом случају су медији били благовремено обавештени где у цик зоре да поставе камере како би пратили хапшење, али после се није догодило више ништа.

„КОМУНАЈЗЕРИ“ НА НИШАНУ Аналитичари оцењују да ће Јанковић бити још тврђи орах за доказивање кривице него што је био Бавчар. Јесте да су медији многе Јанковићеве потезе, још када је био на челу „Меркатора“, крстили „чудним“ и „необичним“, уз спекулације да је у њима ишчезло више десетина милиона евра, али до сада није било доказано ништа. Што не смета медијима блиским власти да свакодневно подсећају јавност да је Јанковић за кормило „Меркатора“, а касније и у политику, ушао уз подршку „црвених“ и „левих снага“, на челу са Миланом Кучаном, некадашњим председником Словеније, те да је и странку Позитивна Словенија основао не само на Кучаново наговарање него и уз помоћ председника Савеза бораца НОБ Јанеза Становника. Усмеравање гнева бирачког тела на левицу и „старе комунистичке снаге“ (у десници погрдно названим „комунајзери“), долази премијеру Јанши и његовој коалицији у најбољем могућем тренутку, јер владу тренутно подржава убедљиво најмањи број грађана Словеније у поређењу са свим досадашњим словеначким владама. Јаншину власт, наиме, подржава мање од 20 одсто гласача.
А ако истрага открије да су Јанковићеви послови код куће или преко границе били незаконити, могао би да „заради“ и до осам година затвора. Истрага је фокусирана на продају градског земљишта и изградњу спортско-трговачког центра у љубљанском насељу Стожице, где је првобитно посао био склопљен са Мирославом Мишковићем, а када је тај аранжман пропао, локална власт у Љубљани поверила је изградњу предузећу „Греп“. Новац је „Грепу“ дозначен преко фирми „КЛМ Наложбе“ (чији је већински власник Јанковић) и „Електа“ (такође у Јанковићевом власништву). Јесте Јанковић поводом послова „Електе“ вазда тврдио да је то своје предузеће продао сину Дамјану чим је постао градоначелник, али сада се испоставило да новац за ту трансакцију није уплаћен. Отуда је и купопродајни уговор ништаван, што значи да је Јанковић још увек власник поменутих предузећа. Финансијски стручњаци упозоравају да је градоначелник морао да зна да је пребацивање новца из градског буџета на рачун сопствене фирме – незаконито.
Порезници су анализом трансакцијских рачуна утврдили да је предузеће „Греп“ 2. новембра 2010. добило од љубљанске општине око 11 милиона евра, а 19. августа лани – још 3,9 милиона евра. Ни недељу дана касније, фирма „Греп“ пребацује пола милиона евра предузећу „База Данте“. То предузеће је око 400.000 евра истог дана послало на рачун приватне фирме „КЛМ Наложбе“ (наложба – на словеначком: инвестиција), чији су власници, поред градоначелника Јанковића, још и финансијска директорка љубљанске општине Јадранка Дакић, те заменик градоначелника Алеш Черин. Успут је део од првобитних пола милиона евра завршио у сумњивом послу везаном за некретнине, при чему је „Греп“ 100.000 евра пребацио на рачун рукометног клуба „Крим“, чији је председник годинама био управо Јанковић. Откако је градоначелник, задовољио се местом „почасног председника“. То је само део послова, који су проблематизовали порески органи, а због којих би и Јанковић могао да се нађе у судници.
Уз то, полиција истражује и да ли су Јанковић и његови синови успели да профитирају на измени категоризације земљишта у околини Љубљане, које су купили пре него што је земљишту промењена сврха, па је цена земљишта, чим су њиве постале грађевински плацеви – изненада вишеструко скочила…

[/restrictedarea] hairy women у петровича займ отзывызайм онлайн на банковскую картубыстрый займ без паспорта