Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Пише Владимир Димитријевић
Којим је својим заслугама Наташа Кандић заслужила да испише нашу новију историју
Стефан Каргановић се, у последњем броју „Печата“, прилично узбудио зато што је Наташа Кандић, са својим РЕКОМ-ом, не само решила да пише нашу новију историју, него и добила „бефел“ од државних челника бивших југо-република, изузев Србије. Али господин Каргановић, који већ деценијама живи на Западу и бави се фактографском историографијом, просто не схвата колико је Наташа Кандић права личност за писања наших будућих историјских уџбеника у којима ће, гласно и јасно, бити речено да су за све злочине на Балкану, од Винчанске културе до данас, криви Срби. Уосталом, зар госпођа Кандић не носи највише страних одликовања за своје ангажовање у Србији и доказивање ко су ти, тако прљави и одвратни „бизантски“ урођеници, тај (како би Анте Старчевић рекао) „накот за сјекиру“, „пасмина славосербска“?
ЗАСЛУГЕ И ОДЛИКОВАЊА Да поменемо само нека од одликовања која гарантују објективност Наташе Кандић и њеног „чеда“, РЕКОМ-а: Human Rights Watch Award (1993), US and EU Democracy and Civil Society Award (1998), Martin Ennals Award (1999), Lawyers Committee for Human Rights Award (1999), NED Democracy Award (2000), Roger E. Joseph Prize (2000), Alexander Langer Prize (2000), Civil Courage Prize (2000). Она је 2001. добила почасни докторат Универзитета у Валенсији, „у знак признања за њен дугогодишњи и истрајни рад у заштити људских права и хуманитарне активности“. Године 2004. њој и њеном Фонду за хуманитарно право додељена је и награда фондације „People in Need“ („Homo homini“), а нашла се и на листи 36 европских хероја магазина „Тајм“. Године 2006, она је добила орден „Даница хрватска“ за „успех у правном решавању последица рата“, а 2005. „Дневни аваз“ је овој почасној грађанки Сарајева доделио и специјално признање зато што се „у последњих петнаест година интензивно ставила у службу борбе оних, које је сила власти осудила на нестанак“.
[restrictedarea] Чиме су заслужене толике награде? Па, радом. Тешким, упорним, озбиљним. И тај рад се не сме заборавити, бар не овде у Србији, где је и обављан. Сетимо се тог рада, макар у назнакама.Зар она није, гласно и јасно, рекла да су Срби у БиХ од 1992. до 1995. починили, поред Сребренице, и низ других геноцида (Приједор, Вишеград, Зворник…) о чему је њен Фонд достављао, редовно, податке Хагу? Зар она није устала против „неправедне“ пресуде Међународног суда правде по којој у Сребреници није извршен геноцид, и зар није рекла да је за такву погрешну пресуду крива држава Србија која Суду није обезбедила доказе? Зар она није, заједно са члановима Удруге Вуковар 1991, сачинила и поднела Тужилаштву за ратне злочине у Београду кривичну пријаву за ратне злочине почињене над хрватским ратним заробљеницима у више „концентрационих логора“ на просторима бивше Југославије? Зар она није дописника листа „УСА Тудеј“ Жака Келија снабдела „поузданим“ подацима о злочинима српских снага на Косову и Метохији 1999, после чега је Кели написао уводник за своје новине, указујући на постојање официрског српског дневника у којем је написано наређење за етничко чишћење Албанаца, што је Хаг после користио као доказ, мада је новинар Кели, кад је сазнао да је објавио лажну вест, поднео оставку? Зар Наташа Кандић није лепо објаснила да наше суочавање с недавном прошлошћу мора да се заснива на „неспорним“ чињеницама које је установио Хашки трибунал? Зар она није шамарала српског избеглицу са Косова усред Београда? Зар она није, са својим Фондом, објавила снимке о „шкорпионима“ као крунски доказ да су Срби, масовно, злочинци, и да их је за злочине чак и СПЦ благосиљала? Па зар њен Фонд 2007. није објавио књигу „Шкорпиони: од злочина до правде“, у којој је тврђено да је пресуда дотичним паравојницима спорна, јер нису проглашени за јединицу МУП-а Србије, нити у пресуди пише да су жртве превезене из Сребренице, чиме је требало доказати да је држава Србија крива за злочин у Сребреници? Зар се сме заборавити како је она, 28. септембра 2000, приликом суђења браћи Мазреку који су у Клечкој клали и осмогодишњу Српчад, јасно рекла да „у овом тренутку у Србији нема услова да се Љуаму и Бекиму Мазрекуу суди на поштен начин“, а 23. фебруара 2001. да „браћа Мазреку немају правично суђење“? Зар није нашла адвоката Мојцу Шиверт, чија „Правна анализа суђења браћи Мазреку“ каже да их је Окружни суд у Нишу осудио „без иједног доказа о кривици“? Зар она није била и за то да се Добрица Ћосић баци у Хаг?
Наташа Кандић је херојски бранила Соњу Бисерко, која је србијанску елиту оптужила, у хрватском „Ферал трибјуну“ 17. августа 2002, за покушај „деетнификације злочина“, на шта је реаговало чак и „Време“. У одбрану своје истомишљенице, Наташа је напала и „Време“, рекавши да се у Србији чује „лавеж из медија који су важили за независне од политике Слободана Милошевића“, али су склопили савез са ђаволом у доба НАТО бомбардовања Србије 1999. године. Полемика у „Времену“ била је тако оштра да је Наташа Кандић, тада, изазвала гнев чак и амбасадора СРЈ на Кипру, Светислава Басаре, који је њу и њене другосрбијанске саборке назвао „фрустрираним, похлепним и гузатим бабама“. Чак је тврдио да су, кад су у питању несреће у ратовима на простору бивше Југославије, „Бисерко, Кандић, Слапшак и буљави Луковић“ „од тих несрећа удобно живели и хоће да живе исто тако заувек“.
Наравно да је, таква каква јесте, морала да буде и за независно Косово, о чему је писао „Зидојче цајтунг“, а преносио „Дојче веле“ 20. децембра 2007. године („Не противе се сви Срби независности Косова…“), при чему су као примери непротивљења наведени Наташа Кандић и Мирко Тепавац.
А када је новинарка ирског листа „Санди трибјун“ 2008. године објавила текст „Живети на линији фронта у Београду, у Србији“, у којем је писало да је „тешко веровати да постоји таква концентрација зла на тако малом простору… Свака установа је загађена ратним злочинцима“, при чему све личи на „Вајмарску републику“, испоставило се да иза таквих ставова стоји, поред фамозног Динка Грухоњића, Маје Стојановић из Иницијативе младих за људска права и Мајде Пуаче из „Квир Београд колектива“, и Наташа Кандић. И тако даље, и томе слично… То су заслуге због којих је Наташа Кандић једно од најодликованијих бића у Србијици, данас.
Дакле, г. Стефан Каргановић је човек који не признаје заслуге заслужнима, из разлога сопствене националистичке параноје и љубоморе, а наша Наташа је толико заслужна и тако одликована да јој то нико, осим мрачних националиста, не може оспорити.
БУДУЋНОСТ У ПИСОАРУ Зато нико не може и не сме сумњати у РЕКОМ! Напротив, требало би га одушевљено поздравити, а потписник ових редова му је и химну спевао: „Историја стиже, права, с хашким ‚шмеком‘/за то ће се овде потрудити РЕКОМ./Неће дете игру са мецом и зеком/хоће само књиге које пише РЕКОМ./Не верујеш ваљда Рајсу тамо неком?/Злочинци су Срби, рекао је РЕКОМ./Стрељаће нас опет на том суду преком/ јер смо заслужили, пресуди нам РЕКОМ./Сад се не дрогирај ни ганџом, ни креком/овде ће ти мозак да испере РЕКОМ./Наша историја отплутаће реком/а остаће само што објави РЕКОМ.“
Како би требало да изгледа РЕКОМ-ова историја, зна се, између осталог, и из ставова Наташине најбоље другарице, Соње, која је одавно устврдила да постоји „српски мит о Јасеновцу и следствено томе, геноцидности хрватскога народа“. Она је образложила и коначни циљ овог процеса у држави Србији: „Њена демократска трансформација је могућа само уз помоћ међународне заједнице и неке врсте ‘колонизације’ њених институција, посебно војске, полиције, правосуђа и образовног система.“ Истраживачки тим њеног Хелсиншког одбора јасно је рекао: „Волфганг Шивелбуш у својој књизи ‚Култура пораза‘ истиче да док год ‚губитничка нација има команду над својим националним идентитетом, она ће тврдоглаво одбијати да се повинује захтевима победника за моралном и духовном предајом‘.“ Или, како би нас подсетио Милан Брдар, морамо да пристанемо на писоаризацију нашег живота, да прогутамо „горки садржај писоара“ који нам нуди Велики Педагог Империје, уз помоћ својих Наташа, Соња и РЕКОМ-а, заслађујући га причом о ЕУ будућности. Процес ће бити готов кад се стекну два услова: 1) да том току и тим радњама самопонижавања нема више отпора; и 2) кад с истим радњама жртва (у овом случају ми) даље наставља самоиницијативно, с пуним ентузијазмом“.
Дакле, борба против РЕКОМструкције нашег историјског идентитета тек почиње. За почетак, праве књиге у шаке. Рецимо, „Пресуђивање историји у Хагу“ академика Косте Чавошког; или студију др Радмиле Накараде „Распад Југославије/ Проблеми тумачења, суочавања и транзиције“. Незаобилазно дело је и студија Мирјане Радојичић, „Историја у кривом огледалу/ Невладине организације у Србији и политика интерпретирања новије јужнословенске прошлости“. Наравно, не заборавимо ни издања НВО „Историјски пројекат Сребреница“ Стефана Каргановића, човека који с пуним правом указује на РЕКОМ као на покушај не само распамећивања Србије, него и њене коначне ликвидације. Будућност је, као и увек, будност.
Patriote srpske, zašto ne ispitate ko finansira silne Nevladine organizacije po Srbiji, i šta rade, osim prodavanja magle.Ona što nezna ni obrve da nacrta već na vrh čela, nema je nešo u poslednje vreme….
Natasa Kandic…BLJUVOTINA KOJA HODA …PERSONIFIKACIJA BESRAMNE VELEIZDAJE… DUPLO FUJ ! ! !
Pod hitno zabraniti te tzv.nevladine organizacije !Ispod casti mi je da joj iIzrodme spomenem.
U pravu je novinar Dimitrijevic sve sto je ovde napisao o “nasoj” sticenici njene “pravde” u Srbiji,otkrivanju tzv.ratnih zlocinaca,svedoka itd. Ali gospodine novinaru Dimitrijevic, ako ocemo za pravo “ni po babu ni po stricevima”,ja kao najnizi stalez ovog tzv.drustva, ne vidim nikakvu razliku izmedju ove bake Kandic i bake Slavice Djukic Dejanovic. One su iste i isto rade na razlicitim poslovima,ali to sto rade,rade za velike pare. Baka Kandic radi otvoreno za svoje nalogodavce,ne krije nista,a sve u cilju te puste novce i uvek je malo,stalno istrazuje,da zaradi sto vise,uvek je malo. Slavica Djukic Dejanovic je ministarka zdravlja,dakle na celu jedne drzavne institucije,koja je od strane predhodne vlasti,njenog kolegu eksministra Tomicu Milosavljevic,ta institucija totalno urusena. Toliko je u zdravstvu pokradeno da se meri milijardama evrica. I sta,baka Slavica ni da mukne o tome,cuti i gleda svoja polsa.A zasto tako radi,ne otkriva pljacke u svom resoru,pa valjda nije luda da sece granu na koju sedi. I ona je bila u predhodnu vlast i to predsednica skupstine. A ta predhodna vlast je izvrsila pljacku veka Srbije. Pa nisu pljackasi samo Tadicevi iz DS-a,tu je Dinkic i uz pomoc SPS-a sa svojom koalicijom. Secate se dok je bila u bratskoj zajednici sa Borisom koliko ga je hvalila kao izvanrednog drzavnika koga dosada Srbija nije imala. Cak je i posle izbora insistirala da sa Bokijem prave njihovu vladu,pa se posle ucutkala.Dali mislite da ga je baka Slavica hvalila zato sto ga stvarno “ceni i mnogo voli”. Ma jok bre,Tadic nije od juce,nagradjivao je on nju sa milionima evrica,dok je on uzimao na stotine. On je dozvolio i onom Bajatovicu da uzima koliko hoce iz EPS-a i podmiruje svoje. Zato sada baka Slavica muk. Zacas baka Slavica zaboravi svog druga Slobu, koga je ta stranka DS isporucila hagu,gde mu je isla vise puta u posetu u Haskom sudu za srbe,dok ga je baka Kandic zestoko napadala da je izvrsio genocid nad svim narodima i narodnostima bivse SFRJ. Mozda su se tamo i upoznale ove dve bake. I sada gospodine novinaru Dimitrijevicu, neznam sta nosi vecu tezinu od ova dva zla za urusavanje zemlje Srbije,ali su svakako oba zala i mnoga druga Tadiceva sa svojom kamarilom ojadila ovu zemlju Srbiju. I sad se obracamo predsedniku Nikolicu,pa sta on moze covek kad su mu vezane ruke i njemu. Vazno je da on nakon isteka mandata ode u zasluzenu penziju kao predsednik drzave,a ona nece biti mala.A ove pljackase,jurice neko drugi kad se za to ukaze prilika. Baku Kandic ostavlja da radi sta ona hoce uz materijalnu pomoc iz budzeta zemlje,jer ako tako ne uradi moze ona i suprotno,napr.da ga optuzi kao ratnog zlocinca, da je ubio tamo neku isto “baku”ali muslimanske veroispovesti. I u pravu je nas predsednik “ne idi mecki na rupu”. Postvovani novinaru Dimitrijevicu,nas predsednik ima pune ruke posla,oce da nas odvede ili svejedno uvede u tu svima nama zeljenu EU. Nema on vremena za ovakve sitne stvari koje zasad ne ugrozavaju suverenitet i teritorijalni integritet zemlje.
Poštovani,zovem se Predrag Suša.Rođen sam u Konjicu,BiH.Prva srpska žrtva u tom gradu 1992 god.bio je Đorđo Magazin a sledeća moj otac Slavko Suša,u to vrijeme penzionisani policajac SUP-Konjic.”A” saglasnost iz Haga za ovaj predmet nije bila dovoljna da se ovaj zločin i zločinci kazne zasluženim kaznama.Punih 2o godina borim se za istinu o smrti svoga oca.Osam prostrelnih rana i dva loma nisu dovoljan dokaz za nasilnu smrt moga oca,kaže obducent dr.Hamza Žujo iz Sarajeva.2OO4 god. je u Mostaru održano suđenje kome sam lično prisustvovao.Bila je to smijurija od suđenja. Svih sedam okrivlj. tada je oslobođeno.Preko potrebna pomoć mi je svih ovih godina uskraćena,kako pravna tako i medijska. 2007 god. u Sarajevu je Vrhovni sud FBiH dvojicu okrivljenih za počinjeni ratni zločin nad mojim ocem “osudio” na kaznu zatvora od 2,5 godine.Obratio sam se sudu za ljudska prava u Strasburgu i upozorio ih na ogromne propuste Federalnog pravosuđa u ovom predmetu.Jasmin Guska načelnik CJB u Konjicu 1992 god. koji se za ovaj zločin teretio i po komandnoj odgovornosti prošle godine je preminuo a ja proces još nisam okončao.Uložio sam žalbu Ustavnom sudu BiH i tražim odgovor na pitanje ko i u čije ime je mom ocu tada oduzeo najveća ljudska prava i zašto to ni u jednoj presudi Federalnog pravosuđa nije ni pomenuto? NE, nisam promašio temu.Negdje 2004 god.preko Aleksandre Milenov -šefa Haške kancelarije u Beogradu,stupio sam u vezu sa gore pomenutom Natašom Kandić.Uskoro sam se pojavio u njenoj kancelariji u Beogradu.Primila me je Marija Zebić koja mi je saopštila da je Nataša odsutna.Dao sam izjavu o zločinu nad svojim ocem i odgovornima za taj zločin.Bilo kakav vid pomoći, Fond Nataše Kandić mi do danas nije pružio.Uskoro je u Beogradu, u Sava centru održana sesija Čelebići u organizaciji Nataše Kandić.Pokušano je moje sprečavanje prisustvu toj sesiji ali sam uspio da uđem i zapanjim sve prisutne,oko 400,svojim postavljenim pitanjem šefu OEBSA u Beogradu.Voleo bih da se moja istina kad tad čuje i da se sazna za ovaj savremeni pravni zločin nad mojom porodicom.Nataša Kandić to sigurno za mene neće učiniti i ja joj ne mogu vjerovati.
Господине Димитријевић, Наташа Кандић већ увелико обија прагове породица погинулих у рату и узима им податке под изговором да пише књигу. Њене помоћнице се представљају да долазе испред Фонда за хуманитарно право, али људи у главном немају појма да иза тога стоји Кандићка, јер нису обавештени. Такви као ви треба да их обавесте, а не да играте на карту савести грађана. Све које знам су у незнању дали податке, и још срећни што се неко коначно занима за њих. Будите сигурни да ће РЕКОМ заживети, а кривицу ћемо носити сви, а посебно ви јер нисте народ обавестили, а највише држава која не штити своје грађане.
Да није сумануто било би смешно…
Посвећивати било какав медијски простор Кан-кан мач-зечицама и Њиховим сводницима по белосветским холовима и ходницима је СМЕШНО !!!
Просвећивати српски медијски простор “делима” и “похвалницама” Кан-кан забављачица са писта белосветских моћних сводника је СУМАНУТО !!!
СМЕШНО је – јер српски медијски простор Њој и Њима не представља ни нај мање “место интересовања” у “промовисању”, јер Кан-кан трупа је “белосветски шоу” са старлетама и старовима које немају НАЦИЈУ или НАЦИОНАЛНУ ПРИПАДНОСТ… Њима је ПИСТА – писта, а то се не РАДИ за “Џ” ( бесплатно ). Који је па то “СРБИН” награђен или су му бар додељене заслуге ??? Ево питајте Теслу… Мене је подсетио да се не “замајавам” мој “познаик” који се зове РАМО, а и он је КАНДИЋ (шта увијати он је ШИПТАР). Ако је ваћ ТАКО, а ЈЕСТЕ, не радимо оно што НИКО не очекује од НАС.
СУМАНУТО је – просвећивати српско пространство и просторе са свим нам познатим “делима” и “делањима” Дотичне и Недотицаних. Нико воду не “окваси”, а ни блато се ничим не … замућује, а камо ли да је “бистри”…. Зар је ИКО и ИКАДА просвећивао СРПКИЊУ, СРПСКУ МАЈКУ или СУПРУГУ да не “залива изметом” свој РОД и ПОРОД, своју ДЕЦУ, свог СУПРУГА, или свог БРАТА, своју СЕСТРУ, или ОЦА и МАЈКУ ! Не остављају СРПКИЊЕ своју децу на ОСРАМОЋЕНА огњишта и никада им не дарују БЕШЧАШЋЕ и ЗГАРИШТА… била у БЕЛОМ или ЦРНОМ ! Сапатница Дотичне и Недотицаних је ПРВО БИЛА срећо удата госпођа са два сина. ДРУГЕ ГОДИНЕ је већ Постала СРЕЋНО разведена САМОХРАНА мајка са две синчине. ТРЕЋА СРЕЋА, у години редом, је оформила самосталну жену без обавезе, без супруга коме су деца “побегла”… Таквим не треба, што би неки рекли : ЕДУКАЦИЈА и ПРОСВЕТИТЕЉСТВО… О другоме је ГРЕШНО и помињање.
Свакоме на САВЕСТ, имао је или био СИРОМА’ !!!
Не треба се оптерећивати “времешном дамом”, већ треба посветити пуну пажњу младим генерацијама и будућности и опасностима које их вребају ОД и КОД “ОДЛИКОВАЊА и ОДЛИКОВАНИХ”!
МЛАДИМА – су “наук” – сви ЗАСЛУЖНИ и ЗАСЛУЖЕНИ ! Да ли су ОВИ или ОНИ , њима је свеједно: то су им или ДУГОВИ или КОРУМПИРАНИ кругови због којих нема посла и будућности у СРБИЈИ. Поготово су предмет ИНТЕРЕСОВАЊА баласти и наслеђе ОДЛИКОВАНИХ у висини СТОТИНАК МИЛИЈАРДИ зарад УЖИВАЊА и ИЖИВЉАВАЊА – ИСТИХ !!!
Свакоме на САВЕСТ, имао је или био СИРОМА’ !!!
Ma ona je niko i nista.Jedan od otpadaka koji su se rodili u srpskom narodu,plod genetskih mutacija.Porucujemo svim srpskim dusmanima da SRBIJA NIJE SAKA PIRINCA DA JE POZOBE SVAKA VRANA KOJU DONESE VETAR!