Проблеми Хрвата са Бобом Диланом и Бранком Лустигом

Пише Ратко Дмитровић

Геноцид над Србима у Другом светском рату био је познат само на потесу од Вардара до Триглава, и међу малобројним историчарима…Зато је запањујуће, готово невероватно, да један музичар, истина светског калибра, планетарно познат, али само музичар, изговара оно што нико пре њега није; Павелићеве Хрвате ставља у ранг нациста, а Србе на позицију Јевреја

Изненада, кад то нико није могао да претпостави ни у сновима, два у свету врло угледна и утицајна човека, један из музичког, други из филмског света, урадила су нешто што је у Хрватској изазвало велику пажњу, реакције и протесте. Наравно, реч је о Србима.

УДАРАЦ У ВРХ БРАДЕ Не памтим да је неко на међународном плану Хрватима тако забио прст у око као ових дана светска рок легенда – Боб Дилан. Ставио их је у ред расиста из Кју Клукс клана и Хитлерових нациста. Ударац у врх браде. У разговору за један амерички лист, говорећи о злочину и жртви, препознавању зла, страховима…Дилан је казао:„Уколико у вашим коренима постоји неки робовласник или припадник Кју Клукс клана, црни људи то могу да осете, баш као што Јевреји могу да нањуше нацисте или Срби неког Хрвата.“
Цео свет зна за беле америчке робовласнике и њихове црне робове; зна за масовно, систематско, нацистичко убијање Јевреја, али тај свет, нечијом вољом не зна, појма нема, да је држава Хрватска, за време Другог светског рата, проводила програм потпуног уништења једног народа, Срба, и у тој накани делимично успела, убивши најмање 700.000 припадника тог народа.
Геноцид над Србима у Другом светском рату био је познат само на потесу од Вардара до Триглава, и међу малобројним историчарима у Европи, онима који су имали воље и жеље да то изучавају. Зато је запањујуће, готово невероватно, да један музичар, истина светског калибра, планетарно познат, али само музичар, изговара оно што нико пре њега није; Павелићеве Хрвате ставља у ранг нациста, а Србе на позицију Јевреја.
Не знам због чега је Дилан то урадио и откуд му уопште сазнања шта су све Хрвати кроз историју радили Србима, али његова констатација обавезује Србе, бар неког и неке у том народу, да сада, кад нема оних ранијих брана и бреша, свету представе стварну слику догађања у предратној, ратној и послератној, Титовој Југославији. Свет о томе појма нема.
Ниједна влада „демократске Србије“ није ни покушала да пошаље ту стварну слику преко наших граница, ниједан од српских писаца, прихваћених на Западу, не усуђује се ни да говори, а камоли да пише о томе (можда су баш због тога и прихваћени); ниједан српски филмски стваралац – режисер, сценариста – нема ни снаге, ни храбрости да се позабави овом темом. Десетине филмова снимљено је о страдању Јевреја, исто толико о робовласницима и робовима на југу Америке, али не постоји, поновићу и на овом месту, ниједан филм о Јасеновцу, Јадовном, Глинској цркви… чак ни о Маспоку као припреми за оно што ће уследити 1991. посебно 1995. године у Хрватској.

[restrictedarea] Хрватска, данашња, ова што ће за који месец постати члан Европске уније, протерала је 400.000 Срба, отела њихову имовину, вредну милијарде евра, делимично уништила трагове њиховог вековног постојања на тим просторима и нико о томе још није снимио филм, документарни серијал, написао пажње вредан роман. Срби, ваљда, чекају да то уради Стивен Спилберг или Би-Би-Си. Спилберг је, као Јеврејин, ту врсту дуга према свом народу испунио неколико пута до сада, на филмском платну, уметнички обликованим потресним делима, са јасним порукама; Би-Би-Си у својим архивима има десетине документараца о борби Енглеза против Хитлерове Немачке, жртвама, херојству.
Срби у својим архивама држе партизанске филмове, идеолошки, комунистички чисте, у којима су Немци нацисти, усташе домаћи издајници, а српски антифашизам Народноослободилачка борба народа и народности Југославије. Нове, истините, ослобођене сваке идеологије, филмове који би представили праву слику Другог светског рата на просторима Југославије, нико не снима.
За оне који нису упознати, Боб Дилан је рођен у Америци 1941. године, у јеврејској породици, као Роберт Ален Цимерман. Музички критичари држе да је један од највећих, можда и највећи кантаутор 20. века. Пише сценарије за филмове, глуми, режира, објављује поезију. До овог „инцидента“ у Хрватској је имао култни статус, од пре неки дан је „стари наркоман“, „глазбени дилетант“, „незналица и будала“. Чим је чула шта је Дилан изјавио уредница Радио „Сплита“ Ведрана Крстић Иванишевић скинула је његову песму, емитовану као хит-недеље, и забранила до даљњег Дилана на таласима тог радија. Таквих забрана на осталим електронским медијима није било, али пада у очи, тврде у Хрватској, да ниједна радио-станица, ниједан ТВ канал у тој држави већ данима не пуштају Диланове песме. Дилан је своје у Хрватској отпевао.
Један други Јеврејин, Бранко Лустиг, рођен у Хрватској, филмски продуцент у „Холивуду“, двоструки оскаровац, има ових октобарских дана код Хрвата третман сличан Дилану. Шта је он згрешио? На пројекцији његовог филма: „Последњи лет Петра Гинца“, у Задру, пред тамошњим ђацима, Лустиг је рекао: „Бога нема, јер да га има спречио би холокауст“.
Задрани су бојкотовали наставак приказивања и Лустиг је повукао филм из тог града. То остварење, иначе, говори о судбини четрнаестогодишњака кога нацисти доводе у концентрациони логор где се његов живот окончава. Филм има препоруку Уједињених нација и добио је бројне похвале широм света. Лустиг је имао идеју да кроз ту причу представи сву монструозност идеологије фашизма и нацизма, свакако и усташтва, хрватског облика фашизма.

БОЈКОТ И НЕГИРАЊЕ БОГА Ако се не зна наставак ове приче лако је закључити да су Хрвати у Задру филм бојкотовали због Лустиговог негирања Бога. То они сами кажу. Али… догодило се ту још понешто. После задарске пројекције Лустиг је окупљенима говорио и о филму и времену које он осликава. Ту је споменуо Јасеновац, убијање Срба, Рома и Јевреја од стране усташа, па случај једне основне школе у Хрватској, у којој су ученици одбили да седе у клупи са Ромима и на крају праксу у Вуковару где су српска деца одвојена у посебне школе. Тога не сме да буде – рекао је Лустиг.
Додуше, казао је он и да је недавно био у Аушвицу и осетио стид кад је видео да међу заставама земаља страдалих у том логору нема хрватске заставе. Није јасно шта је тиме хтео да каже, највероватније да мало релаксира ситуацију, пошто је заиста тешко некоме објаснити да би хрватска заставе требало да буде у Аушвицу, као доказ хрватског страдања у тој индустрији смрти. Тамо су убијани Јевреји из Хрватске, Срби, и делимично Роми из Хрватске, али шта са тим има хрватска застава? Но, добро, да ми видимо шта је даље било са Лустигом.
У разговору после пројекције у Задру једна ученица је жестоко протестовала, подржана гласним одобравањем присутних, рекавши Лустигу да је повређена начином на који се у филму говори о Католичкој цркви, односно да филм има антихришћанске елементе. Лустига је то повредило, па је одлучио да филм из Задра однесе у Книн и прикаже га тамошњим ученицима. Тек је ту доживео разочарање и потпун пораз; у Книну је дворана била празна, не рачунајући тројицу дечака који су се ту затекли и сели у последњи ред.
Испоставило се да су бојкот заједнички организовали родитељи деце и директор основне школе, уз образложење да Лустиг на пројекцијама држи политичке говоре. Тачно, Лустиг је то заиста и радио, јер другачије се о фашизму говорити не може, прецизније, он је подсећао на Јасеновац, усташку државу, мржњу као стање из којег се увек рађа зло… и закључио: „Говорим о свему томе сада да неко не каже да тога није било, а већ се тако говори.“ Лустиг је само проширивао оно што је, у једној полуреченици, казао Боб Дилан.
Догађаји у Хрватској, са Лустигом у центру пажње, побудили су прилично интересовање у свету, у Америци пре свега. Много веће него оно што је рекао Боб Дилан. Лустиг је у интервјуу за ријечки „Нови лист“ изјавио да му се јавио чак и Стивен Спилберг и – ваљда забринут за његову личну безбедност у Хрватској – позвао га да се хитно врати у Лос Анђелес.
Е, ту сада имамо разлог и потребу за једном малом екскурзијом у прошлост, подсећањем у чијем су центру Лустиг и Спилберг. Негде средином деведесетих, када је Фрањо Туђман у Хрватској још имао статус божанства, а по зидовима касарни Хрватске војске још висиле слике усташких ратних злочинаца (скинуте су тек после одлучног захтева америчког амбасадора у Загребу), Бранко Лустиг је наговорио Стивена Спилберга да Туђману пошаље писмо подршке за све што чини у својој држави. Срби у Хрватској су били шокирани тим писмом. Нису могли да схвате због чега чувени и веома утицајни режисер, Спилберг, Јеврејин као и Лустиг, шаље такво писмо човеку који се јавно хвалио да му жена није ни Српкиња, ни Јеврејка.
Шта се у међувремену догодило да је Лустиг окренуо плочу? Откуда његово ондашње одушевљење Туђманом и Хрватском, која је била проусташка, а откуд ово накнадно реално сагледавање ствари, потреба да се малим Хрватима, филмом и причом, предочава шта се на тлу њихове државе догађало у време Другог светског рата. Одговори постоје, али су, бар овде, мање важни од чињенице да се истина о страшној хрватско-српској прошлости пробија у свет. На кашичицу, полако, али се ипак пробија.

[/restrictedarea]

4 коментара

  1. Pa Ratko snimio je film Okupacija u 26 slika Lordan Zafranović i tu se stalo. Ko nama danas brani da snimimo poneki film pa i recimo jednu porodičnu trilogiju gde preci Srba ratuju i odlaze u Austro-ugarsku vojsku 914.god,gde se događa genocid i stradanje 941.god pa progon 995.godine. Naravno poseban film o Jasenovcu je neminovnost i to treba da finasira Srbija i Republika Srpska zajedno. Imamo i režisere svetskog glasa – šta je onda problem? Mi smo problem i naše ćutanje. Video si Lustiga – jasno je rekao šta misli ali i hrabro kao i na pravom mestu. Isto tako i Bob Dilan. Ako ste malo pročitali komentare u Hrvatskoj odmah bi videli kako oni vide problem:

    Njima je glavni problem u tome što je rekao Lustig što Stepinac verovatno zbog toga neće biti svetac a tako je puno “pomagao” Židove i imaju čak i neku Jevrejku koja je o tome napisala knjigu. Mi ćutimo i ne činimo ništa a posle će nam đavo biti kriv.

  2. Mozda je neki novi emigrant ispricao istinu Bobu Dilanu, licno!

  3. РАДОСЛАВ

    Припадам том народу као и ВИ гос, Ратко питање нама? Зашто су они
    који су преживели страшни период 41-45-48 год,нису устали у одбрану себе и својих убијених, несталих протераних са Кордуна
    када су почели да се буне,због колхоза цео један део Кордуна су
    протерали и направили војни полигон на чистим српским селима.
    Знао сам Свештеника Дејановића јединог у то време који је обилазио села и понека КРИШОМ крштавао децу. Значи за сакривање
    геноцида велику крицу сносе они који су пришили еполете и чинове.
    Старе баке и мајке нису могле однети победу јер су јој деца влас.
    Тачно је да је то одговарало хрватским националистима и дочекали
    свој сан да више нема Срба у НАШИМ КРАЈИНАМА ипак морамо признати
    нашу слабост и ту слабост лечити на најбољи начин БРАНИТИ СРПСТВО
    МА ГДЕ ОНО БИЛО.

  4. Veliki problem u Srba je taj sto su srpski intelektualci totalno iskompleksirani ( ako si Srbin manje si intelektualac).A kada uskoce u fotelju vlasti, kao da sebi samom govore udri po srpskoj raji, na svim frontovima da sto duze budes u vlasti.Kao da neki ukleti poturceni gen istog momenta iskoci uz dobijenu diplomu ili vlast (cast malenom broju izuzetaka kao sto je g. Ratko Dmitrovic, i jos koji, uvek aktuelan i ne promice mu ni naj manja sitnica vezana uz srpstvo). Da, hrvatski puk, ne toliko politicari, su doslovce popljuvali Boba Dilana i prozvali ga jevrejcinom ( vidi Jutarnji),zbog toga sto ih je uporedio sa nacistima.Takav stav hr. puka je formiran zahvaljujuci njihovom kleru,koji na svakoj misi nedeljom spominju Srbe kao sizmatike, koja svako zlo naneto Srbima ne racuna u greh.Zato se Srbima i desava zlo jer ne prate reci koje im se upucuju vec vekovima, pa da docekaju spremno napad i vrate istom merom. oko za oko zub za zub.TO sto sam napisala nije hriscanski,ali ni hrvati nisu hriscani, dela i reci njihove to lepo opisuju vec stotinu godina.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *