Почетна / Свет / Почетак новог доба

Почетак новог доба

Пише Драгомир Антонић

Како је „Неауторизована биографија“ утемељивача „Викиликса” Џулијана Асанжа засејала семе једног новог света

купирани бригама и затворени у сопствени малени свет са жељом да никоме не сметамо, не приметимо да се поред нас, у наше доба одигравају ствари о којима ће се кроз пола века или век писати као о почецима нечег новог што је променило дотадашњи свет. О почетку нове ере. Када се промене дешавају у сфери материјалног или технолошког оне су видљиве и лакше се уочавају. Већина за живота уочи благодет насталих промена, па се после краћег или дужег времена просто запита како је без новонасталих дрангулија уопште могла живети. Као да им је суђаја новотарије подарила приликом рођења. Тако је од памтивека; од откривања точка, преко грнчарског кола, витла, полуге, плуга, парне машине и локомотиве, до електричне сијалице, телеграфа, радија, телевизије, компјутера, мобилног телефона и Интернета. За наведене справе већина је била свесна да доносе велике промене људској заједници. Били су у праву.
Са променама или наговештајем промена у областима духовног, апстрактног или мисаоног, ствари стоје мало другачије. Како нису уочљиве на први – а за многе богами ни на други поглед – оне промакну поред нас или ми прођемо поред њих, а да нисмо свесни њиховог постојања. Ако их понекад и уочимо, није нам лако да их разумемо. Теже је било схватити Конфучија него кретање точка или грнчарског кола. Пловећи паробродом, Хегелови савременици били су сигурни да је пароброд револуционарно чудо које ће променити свет, али тешко да би било ко поверовао да је Хегелово учење зачетак нечег новог у истом свету. Сви су уживали у сјају електричне сијалице, али је само мали број схватао какву ће револуцију изазвати Теслино умеће. Може се набрајати у бескрај.

ВЕЛИКА ИНТЕРНЕТ АЛАТКА Данас, кад прочитате „Неауторизовану аутобиографију“ од Џулијана Асанжа (издавач „Албион Букс“, Београд 2012), долазите до сличног закључка. Уверени сте да су компјутер и Интернет технолошке новотарије које ће променити свет. Потпуно сте у праву. Наведене ствари мењају свет. Набоље или нагоре? Не знам. Крај ће каже – рекли би Врањанци. Али је сигурно да свет пре компјутера није исти као после његовог проналаска. Наш живот нису исти откако је технолошко чудо постало – у различито дизајнираним облицима и величинама – део наше свакодневице. Свет се променио. Ми се мењамо под утицајем нове технологије. Настаје ново доба.

[restrictedarea] О Џулијану Асанжу зна се све: рођен у Аустралији 1971, компјутерски маг, са групом сарадника оснивач „Викиликса“, открио многобројне војне и дипломатске прљавштине, банкарске махинације, прогањан од стране владе САД-а и Сајентолошке секте. Тренутно заточен у амбасади Еквадора у Лондону, где је добио азил. Зашто се прогони генијални стваралац и ко га прогони?
Навешћу неколико реченица из његове књиге, па ви сами просудите. На страни 92. пише: „Како спречити да Интернет постане само велика алатка за експлоатацију људи, у рукама џиновских компанија и влада? Како спречити државне безбедносне службе да нас држе на оку? Шта они замишљају да јесу или, још прецизније, зашта нас сматрају? То су безбедњачки фашисти који би да технологију мобилишу да би осигурали свој брутални надзор. То више није само ствар Великог брата који вас посматра, већ Великог брата који контролише ваше прсте, кретање ваших мисли и спречава вас да свет и његове информације откривате по сопственом нахођењу. Велики брат је ушао у куће. Инсталиран је у свакој ствари коју донесете кући из продавнице електронске робе. То је била претња и ми смо јој се посветили сасвим искрено, док су сви остали покушавали да схвате како да откуцају имејл, слово по слово. Застрашујуће је колико то сви узимају здраво за готово: људи који шаљу стотину имејлова дневно, клинци који живе на ‘Фејсбуку’.“
Или ставови изнети на 164. страни: „По мом схватању, постоји веза између једне и друге стране нашег посла, између разоткривања компанија које краду новац или имовину и праћења влада које крију људе на местима као што је Гвантанамо. У оба случаја посреди је група криминалаца, често под заштитом власти, који крију новац или људе мимо закона, обично на основу тајне јурисдикције.“ Ако уз то објавите, за јавност тајни, „Приручник о стандардној оперативној процедури у Гвантанаму“ од којег се нормалној особи диже коса на глави, онда ће сваком бити јасно зашто Пентагон жели да се докопа Асанжа живог или мртвог.

НЕПРИЈАТЕЉ БРОЈ 1 Међутим, кад би ново доба које долази била последица само технолошких открића то и не би била нека велика новост. Међутим, Асанж у својој студији открива нешто што би могло бити почетак или зачеће потпуно нове заједнице, заметак нових организационих облика друштва потпуно различитих од свих до сада познатих: од родовске заједнице, феудализма, социјализма до капитализма. Либералног или конзервативног. Свеједно. Та скривена мисао је највећа вредност „Аутобиографије“. Она је вешто сакривена или је можда случајно и написана, али пажљивом читаоцу не може промаћи. Мисао нуди философску новост. Изградњу новог друштва заснованог на потпуно новим односима. Логично, све је то само у траговима, али семе је засејано, а ко ће плодове брати показаће време. Он пише о „политички независним зонама“ и о пројекту „рају отворености“, и то није утопија, јер је пројект ушао у парламентарну процедуру на Исланду. Говори и занимљиво образлаже формирање „интернет нације“ и како остварити потпуну „слободу Интернета“. Наводи изјаву Теодора Рузвелта, некадашњег председника САД-а, која гласи: „Иза сваке видљиве владе седи невидљива влада, која ником не полаже заклетву и не признаје никакву одговорност према људима. Уништавање те невидљиве владе, разоткривање те несвете алијансе корумпираног бизниса и корумпиране политике, први је задатак државне власти.“(стр. 116) „Кад сам прочитао изјаву“, пише Асанж, „мени је било логично, чак природно да ако се власт учвршћује помоћу завера, да ће отпор таквој власти расти сразмерно онолико колико људи буду знали о заверама. Најопасније су системске завере где владе све обављају тајно, а од тога нас једино правовремене информације могу ослободити, јер оне смањују моћ завере.“
Зато је Асанж непријатељ број један најмоћније државе на свету и мале групе моћних који том земљом владају, а преко ње покушавају да завладају и целом планетом. Поред откривања тајних криминалних радњи које државне институције, финансиране од стране грађана, никад не би смеле да раде, образложено и јасно пише и о стварању новог друштва. Свесни смо кризе капиталистичког друштва и насушне потребе за стварањем нечег новог, у којем ће што већи број људи моћи да изабере начин на који ће радити и живети. Досадашњи светски теоретичари и планери глобалног развоја – као што су Збигњев Бжежински, Хенри Кисинџер, Ротшилди, Рокфелери, Сајентолози и чланови разноразних Билдерберг група и других тајних организација – захваљујући „Викиликсу“ и Асанжу не могу бити сигурни да њихове завере неће бити откривене. Као што више неће бити сигурни да ће моћи држати под својом контролом интернет комуникацију. Старозаветно семе је пало на плодно тло и даће нове плодове. Ново доба се зачело. Иначе, „Аутобиографија“ је препуна лепих призора из детињства, одрастања, дружења са мајком, очухом, оцем, девојкама. Чита се као најлепши роман.

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. Poštovani,
    sa zadovoljstvom čitam tekstove g-dina Antonića. Pre svega odličan izbor tema i specifičan način pisanja. Kreativno, duboko i promišljeno. Posebno želim da pohvalim ovaj tekst o Početku novog doba. Aktuelni Asanž i sve što ima veze sa njim ovim tekstom je dobilo drugu dimenziju. Svakako da preporuka da se pročita biografija je usvojena…bar sa moje strane.
    Hvala g-dinu Antoniću na tekstovima koji nas podsećau ko smo, u onom izvornom smislu.

    S poštovanjem,
    Aleksandra




    0



    0
  2. Tekst je sjajan, procitao sam ga u celosti u stampanom izdanju. Steta sto nije dostupan u potpunosti i na internetu…




    0



    0
  3. Uvek rado citam Dragomirove tekstove, a ovaj moram posebno da istaknem. Nasi mediji morali bi mnogo vise paznje da posvete Asanzu. Nadam se da ce moj omiljeni nedeljnik ovom velikom coveku posvetiti jos prostora.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *