Почетна / Други пишу / Петар ИСКЕНДЕРОВ: „Немачки“ модел за Косово и Метохију

Петар ИСКЕНДЕРОВ: „Немачки“ модел за Косово и Метохију

Проблем обнављања преговора између Београда и Приштине, полако али сигурно добија све израженији општеевропски карактер. Као да постојано “проклизавање” процеса прети да доведе до озбиљних разлика не само на нивоу ЕУ, него и у органима косовске власти. Док се највиши званичници Србије и покрајине Косово, ограничавају на дипломатске изјаве у духу подршке дијалогу на високом политичком нивоу, у Бриселу и Приштини се све јаче чују и други гласови – од потпуног негирања потребе за било каквим преговорима, до обелодањивања неких модела који могу бити обострано прихватљиви за проблем решавања статуса Косова и Метохије.

Најјасније је то неприхватање преговора ових дана изразио Исмет Бећири, лидер парламентарне фракције опозиционе “Демократске лиге Косова” у косовском парламенту. У интервјуу радио станици “Слободна Европа”, коју су пренели приштински медији, Бећири је изјавио да не види сврху било каквог дијалога, јер је питање суверенитета и територијалног интегритета Косова већ решено. “Никакви политички преговори нису потребни, пошто је статус Косова и свих питања која се њега тичу, већ решен у Бечу” – подвукао је он, алудирајући на преговоре између делегација Србије и покрајине Косово, који су одржани у престоници Аустрије 2007. године.1

Тако оштра реторика блиска је традиционално радикалним изјавама косовског покрета “Самоопредељење”, што указује на то да се у овом случају ради пре свега о предизборној пропаганди. Криза која је избила на косовској политичкој сцени, потенцијално је најоштрија и најнепредвидљивија од 2008. године и момента самопроглашења независности Косова. По подацима “Коха Диторе”, најтиражније приштинске газете на албанском језику, заљуљала се чак и фотеља потпредседника тзв. косовске владе Беџета Пацолија, кога је косовска Агенција за борбу против корупције оптужила за лоповлук. Прерогатив контроле над истрагом је у рукама Цивилно-полицијске мисије ЕУ у Приштини (ЕУЛЕКС), али у овим догађањима многи на Косову виде свођење политичких рачуна. У сваком случају, наводна инкримишућа епизода са Пацолијем (околности у вези са потписивањем Меморандума о сарадњи са Нигеријом) изгледа небитна за косовске стандарде.2 У таквим условима можемо очекивати појачан интезитет дискусије и активно коришћење преговора са Београдом као адут за куповину предизборних бонуса. Председник “Демократске лиге Косова” који очигледно покушава да ублажи исувише оштру реторику свог партијског сарадника Исмета Бећирија, говорио је о потреби спровођења референдума о суштинским питањима политичких преговора са Београдом.

Та идеја је већ добила подршку “Самоопредељења”. Један од лидера те парламентарне фракције Гљаук Коњуфца, уверен је да питања на таквом референдуму не треба да се тичу само преговора са Београдом, него и унутрашњо-политичких проблема од “виталног значаја”.

Међутим, влада Хашима Тачија не види неопходност организовања плебисцита. По речима потпредседника Хајредина Кучија, референдум може бити организован само у једном случају: ако се преговори са Београдом заврше потписивањем споразума који “излази изван уставних оквира и који представља удаљавање од независности”.3

Док косовски политичари расправљају о Пацолију, референдуму и потреби одржавања ванредних избора, у западним престоницама као да расте сумња како ће се даље развијати ситуација око Косова. Веома је запажена и изјава британског дипломате у Приштини Јана Клифа. Он је у интервјуу газети “Коха Диторе” ставио до знања да Лондон и ЕУ “на овој етапи” не траже од Србије признавање независности Косова. “Ми нећемо говорити о статусу јер знамо да по том питању неће бити никакве сагласности. Уместо тога, ми ћемо разматрати могућности нормализације односа. Неки користе пример модела две Немачке и то није лоша идеја” – подвукао је британски дипломата.4

Идеја решавања косовског проблема на основу модела суживота Западне и Источне Немачке, први пут се појавила управо приликом поменутих статусних преговора у Бечу, одржаних крајем 2007. године. Она припада тадашњем посреднику ЕУ, немачком дипломати Волфангу Ишингеру. Он је указао на Оснивачки уговор који је 1972. године потписан између Берлина и Бона, који признаје суверенитет две немачке државе у затеченим границама. Документ им је омогућио да успоставе тесне економске и политичке везе и истовремено није искључио будуће мирно уједињење Немаца – што би требало да привуче Србе за тај пројекат. При том је уговор омогућио и једној и другој Немачкој да 1973. године добију место у УН, а то би, како је указивао Ишингер, могло да се допадне косовским Албанцима. На тај начин по мишљењу Ишингера, као и низа европских стручњака, могла би се превазићи “парализа” по косовском питању, која по њиховом мишљењу није “одрживо решење”.5

Тада, 2007. године, међународни посредници нису успели да изграде односе између Србије и Косова по моделу Западне и Источне Немачке – превасходно због отворено проалбанске позиције САД. Међутим у данашњим околностима, овај модел би се поново могао наћи на преговарачком столу.

 

1 Epoka e Re, 28.09.2012

2 http://www.koha.net/?page=1,13,116903

3 Koha Ditore, 01.10.2012

4 Koha Ditore, 28.09.2012

5http://www.crisisgroup.org/~/media/Files/europe/188_kosovo_countdown___a_blueprint_for_transition.pdf

Извор: „Фонд стратешке културе“ (srb.fondsk.ru)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *