„Печат“ у Косовској Митровици: Инсајдер – лаж уживо

Кућа у очима деце са Космета: цртеж малишана из вртића „Даница Јарамаз”

Пише НАТАША ЈОВАНОВИЋ

Да ли је „Инсајдер“ требало да спроведе истрагу за наводним криминалним траговима на северу Космета и шта о томе мисле људи чије су се фотографије нашле у овом намештеном серијалу? Истина, и РТВ Б92 је у међувремену израсла у озбиљну полицијску станицу на Новом Београду, којом управља чудовишна мешавина страних и домаћих служби. Но, већа је истина да је север последња српска одбрана Космета; виђена, од стране дежурног полицајца, као неопростива

Такозвани документарни серијал РТВ Б92 под називом „Инсајдер“, дохватио се поново једне, очигледно наручене и у одабраном тренутку емитоване теме.
Овом приликом у питању је истраживање „патриотске пљачке“ на Косову, са идејом компромитације политичке струје која се залаже за останак државних институција Србије на Косову. И опстанак самих Срба у Старој Србији. Тим поводом „Печат“ је обишао север Косова. Стешњен на простору четири општине, север је српскији од било којег града у централној Србији, а људи са којима смо причали, последња барикада на путу Хашима Тачија, одлучни су у идеји да тако и остане. Упркос, како кажу, притисцима.
Од самог почетка емитовања, људима упућеним у збивања у општинама на северу Косова било је јасно да се РТВ Б92 бави једном аматерском, дакле, непрофесионалном истрагом пљачки и шверца на простору који је, судећи по односу који су према њему имали демократски лидери и лидерчићи, коалиције и тријумвирати, мало био у Србији, а мало није, који је мало имао царину, а мало не. Опште је позната ствар да много државних функционера које је Србија свих ових година плаћала, никада није истински ни живело на Косову.
Никаква сензација није ни откриће да су Албанци редовни купци шверцоване српске робе. Уместо тога, Б92 је, по свом обичају, стрпала у исти кош истинске криминалце и профитере и бројне невине људе који немају никакве везе. Врхунац бруталности Б92 је дотакла снимајући њихове куће, одрасле чланове породица, али и децу, инсистирајући на кривици без доказа.

А ћуте о патњама Срба Митровачки новинар Зоран Влашковић, чије је текстове објављивао и „Печат“, један је од најпоузданијих сведока небројених злочина према Србима на Космету. Влашковић је уздуж и попреко прошао целу покрајину у протеклих 13 година, залазио је и тамо где српска нога пре њега није крочила још од бомбардовања (Кошаре), о Космету и његов мали прст зна више него цела Бранкица Станковић; зато га текући серијал „Инсајдера“ изразито погађа:
„То је чист пример гебелсовске пропаганде лажи, са циљем уклањања и Срба и Косова из граница Србије. ‚Инсајдер῾ тера Србе да плаћају Тачију царину, што је непојмљиво. Срби овде добијају мање новца него што су заслужили и мање него што им је потребно, с обзиром на околности у којима живе. Незапосленост у српским енклавама јужно од Ибра износи 93 одсто! Још ниједан Србин повратник није запослен ни у једној албанској институцији, фирми или компанији. У Обилићу где је радило скоро 5.000 Срба, више ниједан није у евиденцији запослених, иако су многа села око Обилића на рубу егзистенције. Што колеге са Б92 не испитају колико у Приштини живи Срба, Горанаца или Бошњака? Или у Урошевцу, Призрену и другим градовима где је било етничког чишћења?“

Осрамотише нам и децу и јубилеј! Гордана Савић, директор обданишта ,,Даница Јарамаз“ у Косовској Митровици, не скрива огорченост због тога што је у „Инсајдеру“ на недоличан начин приказана фотографија малишана из ове установе, и то у оквиру сегмента који се бавио Звонком Веселиновићем, кога сама назива пријатељем:„Приказана је фотографија са прославе великог јубилеја, 50. годишњице постојања и рада обданишта, у којем тренутно борави 659 малишана. Нису је приказали да би нас похвалили и честитали јубилеј, јер знам да им је то последња намера. Јасно је шта су хтели: фотографију добијену од нама познате особе, приказали су да би омаловажили јубилеј, установу, па чак и нас и нашу децу. Док су износили неистину о Звонку Веселиновићу, ниједног тренутка, ни у једној реченици, нису споменули да је Звонко Веселиновић хуманиста и да је био генерални донатор прославе! ‚Славни῾ новинари са Б92 очигледно нису плаћени новцем грађана Србије, већ прљавим новцем самопроглашене државе Косово. То се увелико прича међу Србима на Космету, али ја бих да се вратим на фотографију, која је casino online фрапирала све нас запослене у установи, родитеље, пријатеље вртића, све оне који су знали да је мој пријатељ и наш суграђанин, Србин Звонко Веселиновић, за свог сина који борави у нашем вртићу, као и за све његове мале другаре, за тај дан и за ту прилику купио и одштампао мајице са натписом ‚Косово и Метохија у срцу῾, на чијим рукавима су биле утиснуте српска и руска застава.“ „Ово је најсвежији пример докле су ТВ плаћеници спремни да иду, не би ли призвали још већу несрећу преосталом српском народу на Косову и Метохији“, наставља Гордана Савић. „По њиховим саопштењима, испада да на Космету живе само криминалци. Јако ми је жао што нису дошли првог септембра, да лично усликају све ове цртеже које су деца заједно са својим васпитачима урадила, и послала поруку свим злим људима који су се наднели над њима да их оставе да одрастају у миру, као и сва друга деца на планети. Али, њих то не занима, а још мање их дотиче садашњост и будућност наше деце, која јако брзо одрастају, имајући у виду где су се родила и у каквом окружењу проводе своје детињство. Стварност наше деце зове се окупација. Као да немају право да одрастају у миру, да им свакодневно не лете хеликоптери изнад глава, да се не чују сирене, да не падају бомбе, да им не хапсе родитеље… Али, на нашу срећу, боље што их нема да дођу, плашим се и ту би пронашли неку криминалну групу.“

Прича о две усташке телевизијеИгор Војновић, професор историје у митровачкој гимназији, дао је један од најживописнијих осврта на свеукупно деловање телевизије Б92, онакво каквим га доживљавају у преосталим српским срединама на Космету: „Има једна истинита анегдота која може све ово да објасни. У Далмацији, бившој Српској Крајини дошло је до покушаја повратка српских породица. Једна породица се преко међународних организација вратила у своју обновљену кућу. Процедура је подразумевала да код школског психолога и педагога деца повратника иду на разговор који се кретао од тога где су живели, до тога које су новине читали њихови укућани. На питање која се телевизија најчешће гледала у њиховој кући у Суботици, девојчица је одговорила: ‚Углавном две хрватске и две усташке῾. Објаснила је да су хрватске ХРТ1 и ХРТ2, а усташке Б92 и РТС.“

„Што се тиче Б92, то није антисрпска, него антиљудска медијска кућа. Људи који не примају шиптарске плате у просвети изједначени су са онима који примају – то се ради свесно и намерно. Б92 иде на руку гашења овдашњих институција, пре свега просветних. По њима је логично да се прима шиптарска плата, а укине косовски додатак. Њих не интересује косовска, већ шиптарска плата“, наставља Војновић.
„Но, сваки цвет и када се убере колико год да мирише, а нема корен он ће се осушити. То раде са нашом омладином. НВО улази на сва врата и то преко паралелних шиптарских организација и страних амбасада. Они улазе у школе, факултете, позивају на журке, нуде путовања и дошколовавања. Једини услов је пристанак да се све одвија под ингеренцијом владе Косова. Најактивнија је амбасада Холандије у Приштини, УСАИД, ‚Мерси корпорејшн῾… На тај начин краду будућност, краду прошлост, узимају крвави новац који је Хашим Тачи стекао убијајући Србе. То је пљачка и то је издаја, а зачудо, о томе ни речи. Зашто нико не помиње градоначелника Грачанице? Да је Живојин Мишић жив, он би га стрељао исте секунде. Зашто ‚Инсајдер῾ није поставио питање како може неко, ко је био министар у влади Бајрама Реџепија, да буде министар за Косово Владе Републике Србије? Како може ТВ која има националну фреквенцију да представља некога као што је цариник Косова? То је велеиздаја! За то се иде у затвор! Коначно, зашто нико неће отворено да каже да онај ко омогући да заживе споразуми Београда и Приштине, копа гробницу за Србе на северу и целом Косову, и то у моменту када се обележава Стогодишњица ослобођења.“

Да је циљ овог серијала био истинска потрага за криминалним траговима група и појединаца који су се обогатили о трошку државног буџета Србије, све је могло и морало много раније да се деси, и то не путем телевизије Б92, него уз помоћ регуларног, тужилачко-полицијског поступка. Истина, и РТВ Б92 је у међувремену израсла у озбиљну полицијску станицу на Новом Београду, којом управља чудовишна мешавина страних и домаћих служби и интересних група, па је и било за очекивати да овај серијал  добије своју полицијско-политичку подлогу.
Шта је Б92 истраживао? Да ли би право истраживачко новинарство морало да се позабави питањем ко је одобравао новац за Косово у Влади Србије у време два Тадићева мандата, ко су Срби у косовским интитуцијама, на које све начине и како Приштина покушава да изврши последњи чин етничког чишћења на простору Косова и Метохије, те како се десило да се на оптужницама нађу увек Срби који су заложили своје име и свој иметак да би се сачувале везе са Србијом.

Праве афере тамо где нема хране Блажа Милосављевић, председник Савеза самосталних синдиката Косова и Метохије: „Криминалом се баве људи који имају своје име и презиме, њима би требало да се баве надлежни истражни органи. Жалосна је ова хајка на недужне људе који су 13 година положили доле, да би на крају доживели сатанизацију из Београда. Сама чињеница да живим овде са породицом, да сам члан председништа Синдиката Србије и групе која је кројила судбину личних доходака на Косову, даје ми за право да могу да кажем да је ‚Инсајдер῾ обична подметачина.“

Милосављевић наводи конкретне податке, које су аутори „Инсајдера“ изоставили, а који на цео садржај спорних емисија бацају сасвим ново светло:
„Кроз цифре које се помињу у овој емисији обухваћени су лични дохоци за све људе на Косову и давања намењена расељеним лицима, а њих је у Србији преко 20.000. Друга цифра са којом се оперише је она од 30.000 људи који примају плату од министарстава, али то није давање новца за КиМ, јер ти људи раде и зарађују плату. Ако се апострофира пљачка на Космету, зашто нема и имена људи који су у њој учествовали? Иако писани трагови о свему постоје, ‚Инсајдер῾ излази са паушалним оценама. Ниједан динар није могао да дође на Косово док претходно није добио потврду Ресорног министарства, јер није новац доношен у џаковима. Радим у Заводу за јавно здравље у Косовској Митровици и знам да се сваког месеца ради требовање, а списак уплата се шаље у Београд на проверу, у Министарство здравља, где постоје сви уговори. А сада се ‚Инсајдер῾ хвали да је покренуо аферу на Косову! Јесте, покренуо ју је тамо где српска деца расту без струје, воде и основних услова за живот, а млади људи су без икакве перспективе. Оптужују нас да користимо новац Владе Републике Србије, а ја питам: добро, а чији смо ми грађани?“

Стаће цела привреда Председник Привредне коморе Косова и Метохије Вукоје Вукојевић каже да је једина кривица људи који послују на северу Космета садржана у томе што нисуишли на шиптарску царину. „Као главни проблем поставило се питање зашто наша роба није ишла преко Јариња. Требало би знати да то подразумева претходну регистрацију возила у Агенцији за регистре у Приштини, узимање њихових докумената и на тај начин признавање институција тзв Републике Косово. То је почетак и крај приче. Инсајдер је понудио материјал, произвољне податке шта све од робе није прешло косовску царину и ја, као директор фабрике у Лешку, као и остали директори и привредници, сада се суочавам са последицама избора, а наш избор био је Република Србија којој плаћамо ПДВ, а не шиптарска држава. После активности Б92 очекујемо да Србија стане иза нас, у шта лично сумњам, или у супротном, суочавање са стравичним санкцијама и притиском. Ако се заиста догађало оно што каже ‚Инсајдер῾, ми привредници од тога нисмо имали користи. Али ћемо имати штете… Привредници који су остали без посла, остаће без примања и биће приморани да се иселе. Ако се уреди да и струја буде под капом Приштине, те ако будемо приморани да им плаћамо дажбине, то значи крај привреде и крај опстанка.

Постоји ствар коју Србија неће да призна, а то је да ЦЕФТА споразум подразумева да се ПДВ плаћа једној држави. Испада да пошто је Србија нас ослободила плаћања ПДВ, ми смо обавезни да га плаћамо Приштини. Људи који се баве привредом обезглављени су, политика ћути. За сада користимо алтернативне прелазе, а уколико се они затворе, сва привреда на КиМ стаје.“