„Никловање“ Врњачке Бање

Пише Светислав Тијанић

Претходна власт у Општини Врњачка Бања,  предвођена ДС-ом, на телефонској седници, у августу 2011, дала је сагласност за истраживање никла на локацији Руђинци-Велуће и тако потенцијално угрозила будућност ове регије која је српски лидер континенталног туризма 

Компанији „Serbian Nikel“ претходна власт у Општини Врњачка Бања, предвођена ДС-ом, по хитном поступку, на телефонској седници, 8. августа прошле године дала је сагласност за истраживање никла на локацији Руђинци-Велуће. Начин на који је то учињено, као и брзина којом је дата сагласност, говори да је неко у овом случају ловио у мутном. На то упозорава Драган Говедарица, члан Општинског већа Врњачке Бање, дипломирани инжењер металургије који је, игром случаја, 1982. године на Технолошко-металуршком факултету у Београду одбранио дипломски рад на тему „Утицај услова редукционог пржења никлоносне руде угљенмоноксидом на степен ислужења никла“, где је као руда коришћена руда из лежишта Руђинци у Општини Врњачка Бања.

ПРОМАШАЈИ И – ПРОФИТИ Напомињући да садашње власти Врњачке Бање пажљиво прате сва дешавања везана за могућу експлоатацију ове руде и у овој општини и широм Србије, Говедарица је јасан да „сходно Закону и Статуту општине новоизабрана власт неће направити ниједан потез на штету својих грађана и сопствених интереса“. Међутим, он каже да јавност мора да буде упозната са „комплетном позадином целог случаја“: ко је потписао Уговор о концесији на територији Општине Врњачка Бања, под којим условима, на колико година и које су обавезе потписника уговора у колико се он не буде поштовао.
„На то нас обавезује Стратегија просторног развоја Србије 2009-2013-2020, којом су као приоритети издвојени бањски туристички центри од националног значаја, као подручја која је потребно резервисати и чувати од загађивања из стратешких разлога. Обавезује нас и Закон о бањама, Закон о заштити природе, План развоја Општине Врњачка Бања, где је приоритет дат заштити и очувању природних лековитих фактора у бањи, развоју и унапређењу здравствено-лечилишног туризма и заштити и очувању вода и шума као природних добара. Ти прописи су обавезујући за поступање државних и органа локалне самоуправе. Поводом истраживања никла, уверен сам да су комплетна прича и пажња усмерени на другу страну од оне на коју би требало обратити пажњу. И стручни и нестручни воде полемике око експлоатације и производње никла, које, свакако, задуго неће бити у држави Србији, а нико се не бави питањем ко је дао концесију, под којим условима, које су последице непоштовања уговора. Хоће ли и у овом случају пресуде доносити међународни судови, а грађани плаћати промашаје наших политичара? Нико да постави питање када ће у напаћеној држави Србији појединци у лику политичара, који када дођу на власт мисле да су најлепши, најмудрији и најпаметнији, одговарати за своје промашаје и експерименте на штету ионако осиромашених грађана. Ми као нова власт требало би да утврдимо одговорност оних који праве штетне уговоре, па макар међу њима био и неко од нас. Ако су ово промашаји политике, да ли су промашаји и појединаца или су они у свему дебело профитирали“, каже Говедарица.

[restrictedarea] У име нове општинске власти Врњачке Бање Говедарица је учествовао и на иницијативном скупу бораца за чисту и здраву Србију на Мећавнику у Мокрој Гори, а затим заједно са председником општине Бобаном Ђуровићем и у разговорима код министра рударства Бачевића. Да би „стишао узавреле страсти“ , Бобан Ђуровић се огласио ставом да нема ништа од експлоатације никла на подручју Општине Врњачка Бања и на локалној телевизији. Иако је свима јасно да Општина Врњачка Бања, као лидер континенталног туризма, пре свега мора да води рачуна о својим добрима која јој је бог подарио, и да се свим законским средствима бори да сачува благодет коју има, тек ових дана сазнало се за хронологију догађања у вези са истраживањем никла.

Допис од фирме „Serbian Nikel“ д.о.о. из Београда, насловљен „на руке председника Општине Врњачка Бања“, стигао је 8. августа 2011. године. У њему се наводи да је компанија „Serbian Nikel“ 5. фебруара 2011. поднела захтев Министарству животне средине, рударства и просторног планирања за добијање одобрења за истраживање на локацији Руђинци-Велуће, и да су већ добили услове за истраживање од стране Завода за заштиту природе из Београда, као и Завода за заштиту споменика културе из Краљева. Напоменуто је и то да ће се „истражни радови изводити искључиво према пројекту детаљних геолошких истраживања који је израдило Друштво за истраживање и експлоатацију минералних сировина ‘Јантар група’ из Београда“.
Истог дана (!) Општинско веће Врњачке Бање, где је већину имала Демократска странка, на својој телефонској седници дало је сагласност „искључиво за истражне геолошке радове“ фирми „Serbian Nikel“ д.о.о. из Београда. Условима које је садржала та телефонска сагласност предвиђено је да се инвеститор и извођач стриктно придржавају услова датих у Решењу о условима заштите природе за геолошка истраживања никла и кобалта са пратећом асоцијацијом елемената на подручју Руђинци-Велуће, као и свих закона и правилника везаних за заштиту шума, вода, природе, рачунајући и одлуку Скупштине Општине Врњачка Бања о проглашењу шума за заштитне.

РАСПРОДАЈА У ИМЕ ГЕНЕРАЦИЈА Шта би све у случају „никловања” Бање било угрожено? Наш саговорник наводи низ чињеница . Историја модерне бање у Врњцима везује се за 1868. годину, када је крушевачки окружни начелник Павле Мутавџић са неколицином добротвора и виђенијих људи основао Основателно фундаторско друштво лековите кисело-вруће воде у Врњцима. Приликом каптаже извора топле воде 1924. године, пронађени су римски новчићи што указује да су и Римљани користили топлу воду за купање и пиће. Осамдесетих година 19. века, када бања у Врњцима прелази у државне руке, а нарочито после изградње виле Јована Белимарковића, намесника краљу Александру Обреновићу, Врњачка Бања почиње да се развија у модерно лечилиште. По попису из 1933. у Врњачкој Бањи су биле 133 занатске и трговачке радње, а по попису из 1935. било је 257 пансиона и вила. Тада је забележена посета 28.080 гостију, што је било далеко више у односу на друга туристичка места тадашње Југославије. Врњачка Бања данас располаже са преко 15.000 лежаја и са седам извора минералне воде (Топла вода, Снежник, Слатина, Језеро, Бели извор, Борјак и Врњачко Врело), Топла вода, Снежник, Слатина и Језеро се користе за балнеолошку терапију, а две се флаширају као стоне минералне воде („Вода Врњци“ са извора Топла вода и „Врњачко Врело“). „Врњачки карневал“ је најзначајнија туристичка манифестација која се данас одржава у Врњачкој Бањи и коју прати више од 200.000 посетилаца. Ништа мање нису значајни „Фестивал филмског сценарија“ и „Дани Данила Бате Стојковића“. У Врњачкој Бањи и околини налазе се многобројне цркве и манастири Жича, Студеница, Љубостиња и Света Петка у Стублу, важни сведоци наше историје, као и старе тврђаве Рас и Маглич из 13. века, и Брвеник и Козник из 15. века.
„ Хоћемо ли прихватити да је једино богатство наше генерације новац и распродаја свега што су нам оставили у наследство наши претходници, који су били срећни јер их брзи напредак технике и техничких достигнућа није претворио у робове савременог света чија је једина мера вредности поменути новац. “,пита Говедарица. „У овом случају требало би истрајати у објављивању Уговора о концесији или истраживачком праву, јер нико неће да уложи новац у истраживање, а да заузврат не добије гаранције да ће уложени новац вратити експлоатацијом”закључује наш саговорник, Управо због тога, он је, како каже, „подржао формирање мокрогорске Групе за мониторинг и заштиту животне средине. Такви тимови морају да се формирају широм Србије, где год постоје експлоатације и прераде, јер смо свесни да је стање алармантно у свим срединама где су присутне технологије које без адекватне заштите постају тихе убице људи.“

[/restrictedarea]