Мини-Чанак из Инђије

Пише Миодраг Зарковић

Горан Јешић је у својој каријери углавном био безрезервно посвећен удаљавању Војводине од Србије; јужном српском покрајином није се претерано бавио; све до протеклог уторка

Одузмите Ненаду Чанку петнаестак килограма, десетак центиметара, косу, гвоздене песнице и онај његов штап, и добићете – Горана Јешића. Још једног из плејаде агресивних, фотокопираних лажова, оних што су се беспризорно окористили о најпогубнију од свих приватизација у историји Србије: о приватизацију Петог октобра.
Неколико дана пре 12. годишњице дотичног преврата, Горан Јешић, тај мини-Чанак, гостовао је у „Кажипрсту“ на Б92. Био је уторак, други октобар, јутро после друге епизоде најновијег серијала „Инсајдера“, тако да је почетак полусатне емисије био посвећен управо ономе што је новинарски тим Бранкице Станковић налупетао претходне вечери. Водитељка „Кажипрста“ је у самом уводу разговора упитала Јешића да ли је гледао „Инсајдер“ и да ли може да верује у оно што се тамо приказује.
(Тако то иде на Б92, телевизији која за све ове године свог отужног постојања и још отужнијег деловања није научила како се праве истински објективне, непристрасне емисије и прилози, али се зато научена родила када је реч о самохвалисању).
На то се Јешић, потпредседник Владе Војводине и кадар Демократске странке, поклонио и почео.
Најпре је пробао да буде домишљат и духовит: „По старом, добром обичају већ 20 година, када год неко прича о патриотизму ви морате да држите свој новчаник близу себе, јер ће сигурно опљачкати или вас или државу“. Само што је у својој силној „домишљатости“ и „духовитости“ некако „заборавио“ да појасни ко је то поотимао новчанике у протеклих 12 година, током којих је патриотизам скоро па стављен ван закона. Ни кожа нам није преостала на новчаницима од како су почели да их глођу такви попут Јешића, који од ма каквог родољубља беже као од заразне болести.
Затим је Јешић, мудрица једна, изрекао неколико реченица које до темеља разоткривају злочиначку природу и његовог и деловања Демократске странке. Покушавајући да објасни корене државног суноврата у вези са Косовом и Метохијом, Јешић је напоменуо да смо имали „ситуацију која је била неодржива: и Косово и Европа“. Неодрживо, кажете? Па зар то што сада називате неодрживим, преподобни Јешићу, није управо слоган иза којег се ваша странка крила у протекле четири и по године, од како је на Србију извршен незапамћен правно-дипломатски удар „Приштинском декларацијом“ и потоњим признањима „независног Косова“? Није ли, генијалче, слоган „И Косово и Европа“ био наводна срж другог председничког мандата Бориса Тадића – истог оног Тадића за кога сте, нешто касније у емисији, устврдили да, иако није добар за руковођење странком, јесте био најбољи могући председник Србије? Савршен председник, а јавна платформа му је „неодржива ситуација“?!
У истом склопу, Јешић је као ограничавајући чинилац поменуо то што је био заузет „неодређен политички став према томе“, тј. према Космету. Неодређен политички став, тврдите? Па да ли сте ви, Јешићу, када сте већ тако одређени и у правне прописе загледани, упознати са следећим цитатом:
„Полазећи и од тога да је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и да из таквог положаја Покрајине Косова и Метохије следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким питањима…“
Цитат је преузет из једног правног акта, можда сте чули за њега, Устав Србије се зове. Чак и нисте морали да га прочитате целог како бисте налетели на наведену реченицу, јер она стоји на самом почетку, у преамбули. Видите ли ви ишта неодређено у дотичној реченици, аналитични Јешићу? Каква вас то политичка неодређеност оптерећује, ако вам већ Устав Србије – унеколико снажнији у правном смислу и од Статута Војводине и од „Егзита“ – изричито налаже да Косово и Метохију морате да сматрате неотуђивим делом Србије, те да заступате и штитите државне интересе који из таквог државног устројства проистичу? Ко вам је то наметао „политички неодређен став“ над којим сада јадикујете?
На крају косметског блока, Јешић је отишао још даље. Престао је да буде „неодржив“ и „неодређен“, већ је посегао за отвореном обманом. На питање водитељке због чега претходна влада, са ДС-ом као окосницом, није решавала незаконитости које „Инсајдер“ надувава, Јешић је одговорио:
„Имали сте проблем тај да ви, ако немате разрешен статус, не можете поставити инструменте државе како то да се уради. И онда, када год имате неки проблем, када покушате да успоставите инструменте, не само наша влада него и Коштуничина влада пре тога, имате ситуацију да се праве барикаде, да се праве проблеми, а све на тему патриотизма и очувања Косова.“
Барикаде су, велите, биле постављене зато што је држава Србија покушала да постави своје инструменте, па је неко то спречавао? Како вас, Јешићу, није срамота да овако нешто изговорите на националној фреквенцији, па макар то била и Б92?! Прошлогодишње барикаде су биле одговор на покушај Хашима Тачија да по административној линији поставља инструменте своје наказне, у крви и отетим органима исковане „државе“. Тој су се напасти Срби са севера Космета одупрли барикадама. Устали су против Тачијевих „специјалаца“ који су на брзину пробали да заузму пунктове и који би у томе успели да се питала влада ДС-а и Бориса Тадића, неми посматрач акције „РОСУ“. Нису се косметски Срби побунили против инструмената државе Србије, као што ви лажете; напротив, они људи сањају повратак српских државних инструмената у јужну покрајину; за разлику од вас, који инструменте државе Србије уклањате и из њене северне покрајине.
П. С. Не доспева у ТВ критику ко је леп, него ко је упоран. Бранкица Станковић је упорна. Они њени приучени новинарски гоничи, такође. Серијал им је све глупљи и досаднији, са сваком новом епизодом само се још више брукају, али не одустају. Наставе ли тако, осврнућемо се и на њих ускоро.