Купују Хрвати – с обе стране Дунава

Пише Небојша Јеврић

Био сам у Младенову крај Бачке Паланке. Ту сам упознао човека којем је једини посао да купује српску земљу за рачун Хрвата. Одакле им новци?

Странци ће од 2014. године моћи за мале паре да купују пољопривредно земљиште у нашој земљи, уколико Србија са Европском унијом не испреговара пролонгирање забране продаје пољопривредног земљишта страним грађанима. Хектар најквалитетније пољопривредне земље у Србији данас може да се купи за 5.000 евра, а цена исте површине земље мало лошијег квалитета, односно друге и треће класе кошта између 1.000 и 2.000 евра по хектару. Хектар такве или лошије земље у Европи кошта најмање 50.000 до 100.000 евра.

КУПУЈУ СВЕ СЕМ ГРОБЉА Био сам у Младенову крај Бачке Паланке. Био сам гост код неправедно гурнутог у страну, сјаног писца, Жарка Золотића. Ту сам упознао човека којем је једини посао да купује српску земљу за рачун Хравата. Цело село то зна. Они не чекају 2014. Купују земљу Хрвати из Плавна, села које има већинско хрватско становништво. Одакле им новци? Купују све што је на продају, а на продају је све. Све сем гробља. Купују са обе стране Дунава. Катастарски заокружују спорну границу. Кад дође на ред сређивање границе, земља са обе стране биће Хрватска. Још се цеви од крвавог рата нису охладиле а већ је почела Хрватска куповина Србије. Још су прогнаници били у тракторима, када је гроф Тодорић и разни други хрватски тајкуни кренуо у куповину.
Сваки дан чујем да је нешто ново купљено у Србији. Поносимо се „Идеом“. „Идеа“ је освојила београдско тржиште. У џаковима односе новац за Хрватску. Досманлије су им то омогућиле. Гледам их како се пред Хрватима клањају. Хрвати не морају да траже одштету за геноцид. Већ су је дебело наплатили. При томе нико не пита шта је са српским одмаралиштима на далматинском приморју. Један кекс не може да се прода у Хрватској. Одмах откривају салмонелу. Да о ланцу мегамаркета и не говоримо. Српска стока лута између „Идеиних“ гондола и блеји, мекеће, рже. Хрвати не дају никакав реципроцитет. Треба испред сваке „Идеа“ продавнице поставити билборд са колоном прогнаника који беже од хрватског ножа.
А о „Фрикому“ да и не говоримо. „Нове хале ,Фрикома“ су толике да се по њима може возити аутомобил“ каже комшија, мајстор Павић, који је тамо постављао цеви. Сада ће ПКБ ту да хлади своје производе. Сладоледи су ситница. Ту се пакује српска роба.

[restrictedarea]

СВИ ЋЕ НА НАМА ЗАРАДИТИ Купујем само у “Универу”. Свакога јутра уз кафу у кафани „Луда кућа“ причамо исто. И гледамо немоћни шта ради корумпирана досовска банда. Фирму БИГЗ продао је алави Србин Хрватима. Не волим ни да прођем туда сећајући се предивних „Бигзових“ издања и рада у „Бигзовој“ „Дуги“.
„Сви ће на нама зарадити“ рекла ми је неколико година пред смрт Божица Ћосић, та премудра жена Добрице Ћосића. Тутњи каменолом у Јелен долу у срцу Шумадије. Продали су брдо Хрвату.Српски камен продају Србима. А о реципроцитету ни реч. О ратној одштети за Србе из Хрватске ни реч. Сваки Хрват има свог Србина (као што је сваки Шиптар имао свог Србина) на чије име се водила фирма. Корумпирана олош им је то омогућила. На стотине уговора. Хрватски тајкун иза којег стоји хрватска држава или Ватикан, нађе послушног Србина и на његово име отвара фирму. Нико им ништа не може. Могу једино да не купујем код њих оно што ми треба.
Један нов укључује се у причу. „На подручју Србије послује осигуравајућа кућа ,Миллениум“ осигурање. Наоко ништа ново у мору сличних страних фирми. Када осигуравамо аутомобил, стан или летину, најпре гледамо која осигуравајућа кућа наплаћује најмању премију и нуди најповољније услове. Да ли се зове вако или нако, ко да и о томе размишља.“

РЕЦИПРОЦИТЕТ- ДО ПОСЛЕДЊЕГ ЕВРА Стигоше приганице. Испекла Дарка конобарка.Сто посто српске.
„Грађани Србије немају појма каква је осигуравајућа кућа ,Миллениум“. И не обраћајући пажњу, баш приликом продужења регистрације код њих осигуравају своје аутомобиле. А то је испостава храватске осигуравајуће куће „Кроатиа“ за подручје Србије.“
„Наравно, да се Срби не досете о каквој се фирми ради“. „Кад је већ стигла код нас и ова фирма послује у нашој земљи у складу са правилима тржишног пословања.“
„Пола- пола, то је наше тржишна привреда“, добацује Исус из Житног Потока.
„Боре се за нове клијенте, простор хрватски увећавају.“
„Некада је то више, некад мање фер. Пословање је често на рубу закона. И ту се ништа не може приговорити овој хрватској фирми, односно њеној испостави код нас. Чак и када покушавају да хватају политичке везе у покрајинској власти Војводине, преко којих би, наравно уз добру провизију ,склопили уговоре о осигурању друштвених предузећа АП Војводине.
„Ове домаће куће могу да дувају. „Дунав“ и „ДДОР“.
„Шта ти ту видиш? Сасвим логично пословно поступање”.
„Па, и други то раде,и домаћи и страни. Ту нема ништа ново.”
Замисли сад да неко „Дунав осигурање“ или неки “Србос” односи новце из хрватског џепа.
Прва јутарња магла на Новом Београду. Тужна прича о судбини Србијице. Који су то гадови допустили да се тајкуни хрватски коте по Србији? Може, али реципроцитет. До последњег евра, реципроцитет.

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. Ne vredi kukati nego treba hitno nešto preduzeti a naročito kad je u pitanju državna zemlja dok je još vreme. Šta treba učiniti hitno u nerednih 1-2 godine:
    – Sprečiti prodaju zemlje strancima i raskinuti sve ugovore koji su do sada postignuti (jer po zakonima ove zemlje i Ustavu nije moguća prodaja strancima),
    – Vratiti hitno zemlju prema Zakonu o restituciji fizičkim licima i Crkvi (našim građanima i crkvama),
    – Hitno doneti Zakon kojim bi se 20 hektara državne zemlje dalo u zakup (po simboličnim cenama) mladim bračnim parovima od kojih je makar jedno poljoprivredni tehničar ili agronom ili veterinarski tehničar ili veterinar,na 20 godina. Ako obrađuju tu zemlju svake godine dati im je u trajno vlasništvo – besplatno ili simbolično prodati za 1 dinar – u međuvremenu ova zemlja bi bila van prometa i tako nikad ne bi bila otuđena prema strancima,
    – Hitno doneti Zakon kojim bi se svakom selu vratilo 100-200 hektara pašnjaka (to bi bila imovina samouprave i ne bi se mogla otuđivati a bila bi vlasništvo tačno određenog sela),
    – Hitno doneti Zakon i podeliti po 10 hektara državne zemlje izbeglim i raseljenim licima koja nemaju imovine i koja su opredeljena za život na selu i obradu zemlje a da nisu starija od 35 godina i da su porodični ljudi (zabraniti otuđivanje na period od 40 godina),
    – Hitno doneti Zakon o vraćanju (ali i vratiti) zemlje Zemljoradničkim zadrugama (zabraniti otuđivanje zemlje – trajno),

    Svu preostalu državnu zemlju staviti u direktno vlasništvo države i grupisati je pomoću zamene ili komasacijom a da preciznu evidenciju i odluke o svakom hektaru donosi konačno Ministarstvo poljoprovrede i to tako što bi se davala u komercijalni zakup na ne duže od 10 godina a da prednost u zakupu imaju uvek prethodni savesni zakupci – načelno zakup ugovarati na 1-3 godine.

    Slično bi trebalo uraditi i sa pašnjacima,šumama,utrinama pa i sa napuštenim selima koja su u državnom vlasništvu a sve radi proširenja slobodnog uzgoja stoke.

    Ovo su samo neke mere a trebalo bi se ozbiljno razmisliti i o drugim merama kao što je recimo dodela u simboličan zakup određenih površina za socijalne slučajeve,za narodne kuhinje,za Rome,za škole itd.
    – Preostalu državnu zemlju

  2. Mislim da je odličan potez Vučele što je angažovao doajena srpskog novinarstva Nebojšu Jevrića.Bravo, želim Pečatu puno ovakvih tekstova koji skreću pažnju javnosti,eto i ja se kajem što sam osigurao automobil preko “KROACIJA OSIGURANJA”, čitaj “MILENIJUM OSIGURANJA”.

  3. Nije cudo sta se desava kod nas kada nam u vladi sjede i sjedali su ministri koji imaju dvojno drzavljanstvo.Samo pitam dokle?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *