Ипак ратне дневнице

Пише Саша Францисти

То је сад проблем државе. Није наш. Пресуда у Стразбуру је донета, а ако се не поштује та пресуда, онда не постоје ни држава, ни право

Европски суд за људска права у Стразбуру коначно је разрешио Гордијев чвор у дванаестогодишњем спору ветерана рата 1999. године и Републике Србије доносећи на затвореној седници 10. јула одлуку којом се утврђује да су војни ветерани дискриминисани и да је Влада Србије дужна да у року од шест месеци од правоснажности пресуде уреди начин исплате дневница.
Тим поводом разговарали смо са секретаром Савеза ратних ветерана Србије и председником Удружења учесника ратних сукоба на подручју бивше Југославије Жељком Вукелићем.

Одлука суда у Стразбуру је донекле изненађење. Чиме су се међународне судије руководиле у доношењу одлуке?

Пре четири године држава је исплатила резервистима из Топличког округа ратне дневнице, али као неки вид социјалне помоћи, не наводећи да се ради о ратним дневницама. Међутим, неко је дошао до документа у којем су средства означена као ратне дневнице. То је изазвало револт резервиста који су остали без накнада, и они су се организовали и поднели тужбе најпре надлежним судовима у Србији, али како су те тужбе оспораване и одбациване, уз помоћ адвоката Срђана Алексића поднели су тужбу Европском суду за људска права у Стразбуру.
Увидом у достављену документацију у којој се види да је Србија ипак исплатила ратне дневнице одређеном броју резервиста, Европски суд је донео пресуду 28. августа да држава Србија мора да исплати ратне дневнице свим резервистима без дискриминације у складу са бројем дана проведених на ратишту.
Наш Савез ратних ветерана направио је споразум са адвокатом Срђаном Алексићем, по којем ће он заступати све наше чланове. Прикупљање документације, односно давање пуномоћја и овлашћења за правно заступање у Београду је почело нешто раније, а у Новом Саду прошле недеље, по објављивању саопштења у медијима. Иначе, у Војводини постоје три удружења која прикупљају документацију. Удружење „Патриотски фронт“ из Бачке Паланке, „Милош Обилић“ из Новог Сада и Удружење учесника оружаних сукоба такође из Новог Сада. У Београду документацију прикупљају у удружењу „Српски ратни ветерани“ и у Јагодини „Ратни ветерани Јагодине“.

Ветеране ће свакако интересовати и висина средстава на које по одлуци Европског суда имају право.

За сада немамо тачних информација колики је износ ратних дневница, али на основу докумената према којима је суд донео одлуку познато нам је да је ветеранима Топличког округа исплаћено по 250.000 динара за цео период НАТО бомбардовања. Све зависи од тога ко је колико дана био, колико је до сада добио и слично. Поменута сума ће бити умањивана уколико су већ исплаћена нека средства. Углавном, у ово тешко време ветеранима ће много значити исплата раних дневница. Морам да напоменем, да нико од ветерана раније није ни размишљао о тим дневницама, нити им је падало на памет да нешто тражи. Сама држава је направила себи проблем исплатом дела тих дневница по извесним пресудама које су зачудо донете у корист појединаца, не желим ништа да прејудицирам, да ли су били политички подобни или из неких других разлога, али остаје чињеница да су ратне дневнице једнима исплаћене, а другима нису. Због тога су се људи побунили и покренули поступак.

Да ли ратни ветерани имају право и на неке бенефиције и права по основу учешћа у оружаним сукобима?

Знам да је 1991. године боравак на ратишту рачунат као дупли радни стаж, јер сам и ја био учесник у том периоду. Неки наши чланови су и потврдили да им је и учешће у рату 1999. уписано као бенефицирани радни стаж, али та права се могу остварити преко социјалне службе, и службе пензионог и инвалидског осигурања, те припадајућих војних одсека.

Потпредседник владе и министар рада и социјалне политике Јован Кркобабић, својевремено је најавио да ће обавезе државе према ветеранима, а по одлуци суда у Стразбуру бити испоштоване. Међутим, у пројекцијама републичког буџета за 2013. годину никаква средства нису предвиђена за те намене, а не зна се ни ко ће се бавити исплатом дневница?

То је сад проблем државе. Није наш. Пресуда у Стразбуру је донета, а ако се не поштује та пресуда, онда не постоје ни држава, ни право. Постоје неке најаве да ће се савези ветерана договорити са државом да се исплата ратних дневница обави у неколико рата како би се смањило оптерећење државе, јер ни ветерани не желе да буду камен око врата, свесни смо ситуације у друштву.

Да ли је било неких идеја да се другачије реши проблем ратних дневница, рецимо остваривањем права на некакав посебан борачки пензиони додатак?

Савез ратних ветерана Србије је направио Нацрт закона који обухвата све ратне ветеране од 1991. до 1999. године и којим би се на основу проведеног времена на ратишту утврђивао борачки додатак и исплаћивао на месечном нивоу. То и није неки велики износ, али би се растеретила социјална давања на другој страни, јер велики број ратних ветерана је у тешком социјалном положају и примају накнаде преко социјалне службе. У овом случају би се оформило ново министарство или једноставно придодала нова служба Министарству одбране која би из свог буџета исплаћивала те накнаде.

Како су проблем ратних дневница и пензија решиле земље у окружењу?

Хрватска, Босна и Херцеговина, Република Српска имају регулисано питање ратних ветерана и одговарајуће законе. Хрватски закон је рађен у сарадњи са Саветом европске уније и од Савета су добили мишљење да је то најбоље решен закон за област ратних ветерана. Тим сугестијама и препорукама се руководио и наш тим приликом уобличавања предлога закона, с тим да је прилагођен нашим условима и специфичностима и тим законом би се регулисало све што до сада није било регулисано.
Проблем је и што је Србија до сада фаворизовала нека удружења ветерана, али која су радила искључиво у интересу појединаца, а не за опште добро свих ратних ветерана. Међу њима је и „Покрет ветерана“ који је политичка партија. Са једне стране се представља као представник целе популације ветерана, међутим, они представљају само један део људи. Ових дана нам долазе њихови бивши чланови који тврде да су обманути и да су њихови потписи и подаци искоришћени за прикупљање потписа за изборне кандидатуре. Последњих месец дана од како се почело више причати о том „Покрету ветерана“ посланик Саша Дујовић поднео је свој Нацрт закона, који је малтене преписан од старог закона и који не доноси ништа ново у погледу заштите ратних ветерана. Јер по том старом закону честа је парадоксална ситуација да ветеран има статус ратног војног инвалида, али не и статус ратног ветерана. Новим Нацртом закона све категорије ветерана су обухваћене и изједначене у правима. На примену закона не би се ишло одмах, него би се постепено уводио у живот, рецимо, у периоду од три године, колико да Србија стане на ноге и извуче се из кризе.

Колико се у ствари манипулише ратним ветеранима?

До пре две године постојало је око 30 регистрованих удружења ратних ветерана, што инвалида, што погинулих, што ветерана. У последњих годину дана, према подацима из регистра постоји 230 и нешто удружења. Врх политичке партије „Покрет ветерана“ искористио је законску могућност да удружење грађана могу регистровати и само три члана и ради репрезентативности су по читавој Србији основали удружења како би повукли највећи део средстава из буџета намењена ратним ветеранима.
Због тога је основан Савез ратних ветерана Србије, како би се изборио са свим тим проблемима и обезбедио правичан третман ветеранима у Србији.

 

Један коментар

  1. Avatar

    Ja sam rezervista iz Prokuplja i mogu da vam kazem da sam za to da svi dobiju ratne dnevnice,to sto smo mi dobili to su ratne dnevnice a ne socijalna pomoc kako pricaju ovde,nego narod je alav pa hoce jos.Poceo je ponovo upis u udruzenje boraca rata u Prokuplju stoja ne mislim da treba dati novac jer je novac dobijen 2008.Dragi moji Toplicani pustite one ljude koji nisu dobili da dobiju koji dinar.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *