Има Србија алтернативу

Пише Драгомир Антонић

Ви хоћете поново да нам уведете визе? Увешћемо и ми вама. Ви тражите од нас да ћутимо да сте нас убијали, вешали и стрељали у Мачви и целој Србији? Ми ћемо одговорити изложбама докумената и фотографија на којима се виде немачки, аустријски, мађарски, усташки војници како пуше и смеју се поред обешене и заклане српске нејачи

Браћо Срби и сестре Српкиње: Шта ће нама чланство у Евроунијатској организацији? Да ли уме неко на ово питање, разумно и логично, да одговори? Без празних фраза које слушам петнаест година о томе како ЕУ нема алтернативу, како само на нас чекају преступни фондови (сад се открива колико корисника таквих фондова има у Србији), да је то заједница држава где тече мед и млеко док Бугари и Румуни ваде кромпир уз Западну Мораву, а многи Грци траже посао по Србији, да у њој на најважнијим државним местима раде најобразованије особе, а оно сваки дан се откривају плагијатори, то јест крадљивци туђих докторских дисертација,  да у њој цветају демократија и правда, а код њих се протести разбијају сузавцима, гуменим мецима и електричним палицама, сувереним државама територије одузимају, а монструозни „суд“ у Хагу изврће руглу елементарне основе међународног права. За све наведено добијеш и Нобелову награду за мир? Можете ли да замислите, одједном 500 милиона нобеловаца, а међу њима и олош Јелко Кацин. Кад се појави у Србији прво му се мора као лауреату честитати парче Нобелове награде и са њим разговарати као да је лично Дезмонд Туту или Иво Андрић.

МОТИВАЦИОНО ПИСМО Морам све ово да питам јер је моје школовање протекло пре увођења европских стандарда у образовни систем, а диплому сам добио пре фабулозно-монументалне Болоње, те нисам сигуран да би ми се, у случају да аплицирам ка неком бољем животу, она признала. Зли  језици тврде да ћемо ми, мислим држава Србија, морати пре одређивања датума за пријем да напишемо и мотивационо писмо. Имали таквог виспреног и мудрог јунака у Србији који ће успети писмо да срочи или ће писмо (опет зли језици казују) писати специјализоване агенције, а које ћемо пронаћи уз помоћ такође специјализованих консултантских предузећа. Што ћемо ми грађани поштено платити. Волео бих кад би ми неко, а може и агенција (нека се наплати из сопствених фондова) одговорио на, понављам, једноставно питање: Зашто за Србију ЕУ нема алтернативу?

[restrictedarea] Све у животу има алтернативу, само наведена организација нема. Како је то могуће? Додуше кад са људима разговарате о свакодневним стварима или о проблемима увек ће те у разговору чути да нема нерешивих ситуација, само би требало пронаћи право решење; да ништа није безизлазно и да увек постоји неки излаз; да не постоји проблем за који се не може пронаћи алтернативно решење. Чак се и смрт драге особе преживи. Нађе се алтернатива. Људи разговарају, труде се и увек пронађу алтернативни пут. Значи у свакојаким животним ситуацијама је могуће пронаћи алтернативно решење, само кад је у питању ЕУ, која је узгред, по годинама млађа од половине Срба и других европских житеља није могуће. Човек мора да се запита: Шта смо ми тако добро или вредно добили од ње, кад она за наше политичаре и државнике нема алтернативу? Кад се зна да од те организације никад ништа лепо није добијено, већ нам је само отимано; кад смо због ње хапсили сопствене грађане; изгласавали резолуцију о Сребреници; извињавали се свакој шуши на континенту; прихватали свакојаку кривицу, одрекли се права да сами о сопственој судбини одлучујемо…Поставља се питање да ли је у нашим главама све у реду? Све су наши државници протекле деценије радили што се од њих тражило, под изговором да ћемо имати бољи живот, и шта се десило? За нас, грађане Србије ништа добро. Не живимо материјално боље, а да смо понижени – јесмо. То смо добили нашом политиком да нешто, то јест ви европски хохштаплери, нема алтернативу. И ко зна шта ћете изнова и поново тражити. Можда Срем? Банат? Бачку? Или да прихватимо унијатску веру римског бискупа?  Гадови сте.  Већ сте неку нову гадост смислили.

УМЕ СРБИЈА Ви хоћете поново да нам уведете визе? Увешћемо и ми вама. Ви тражите од нас да ћутимо да сте нас убијали, вешали и стрељали у Мачви и целој Србији? Ми ћемо одговорити изложбама докумената и фотографија на којима се виде немачки, аустријски, мађарски, усташки војници како пуше и смеју се поред обешене и заклане српске нејачи. Ви хоћете да ми наше жртве заборавимо, истину прећутимо не би ли вама злочинцима било опроштено. Господо, ви сте чинили злочине над нама, а не ми над вама. Ма шта чинили, то се не може променити. Нећемо ми хрлити ка вама, нити нам је стало да будемо у вашем друштву док се ви нама не извините и док ви не престанете да отимате нашу земљу. Има Србија алтернативу. Има Србија себе и своје грађане. Уме Србија сама да се исхрани и нормално живи. Зато морамо сад, овог тренутка, рећи доста. Нема више. Готово. Фајронт. Ви идите својим путем и срећно вам било. Ми ћемо нашим, па шта нам драги Бог да.
Док одговор не стигне навешћу вам неколико стихова из народне песме које је Европа – односно њен интелектуални део – у време кад је у њој писао и живео Јохан Волфганг Гете волела да чита. Од безброј народних песама које, верујте, вреди читати, пре неки дан су ми запали за око стихови у којима девојка моли мајку:

„Не дај мене мајко за недрага!
Волим с драгим по гори ходити,
Глог зобати, с листа воду пити,
Студен камен под главу метати,
Нег’ с недрагим по двору шетати,
Шећер јести, у свили спавати.“

Ето вам једне алтернативе. Читајте народне песме и уживајте са породицом и пријатељима у овим лепим октобарским данима. Опстаће Србија!

[/restrictedarea]