Почетна / Други пишу / Игор Гојковић: Каква је судбина недовршене Цркве Христа Спаса у Приштини?

Игор Гојковић: Каква је судбина недовршене Цркве Христа Спаса у Приштини?

О судбини недовршене српске православне цркве Христа Спаса у центру Приштине, чија је изградња започета деведесетих година, на Косову се ових дана износе различита мишљења, међу којима и да је треба срушити. На последњој седници Сената Универзитета у Приштини, који је по последњи пут заседао у старом сазиву, вођена је расправа међу присутним акдемским албанцима шта да ураде са овим православним храмом, пошто је црква изграђена у оквиру универзитетског центра, и где је чак предложено да постане музеј патње косовских Албанаца.

Директор Института културног наслеђе општине Приштина, Хаџи Мехметај се заложио да храм треба срушити управо, како каже, због времена у којем је изграђена и чињенице да је то, како тврди, био „симбол бахатости режима који је све албанске студенте отерао да Приштинског универзитета“. За академика Реџепа Ферија најважније је да тај објекат српске православне цркве више не изражава верска опредељења, пошто у њега срби не долазе, и он сматра да албански студенти треба да буду ти који ће захтевати да се том објекту одреди да буде место за хуманитарне, научне и стручне дебате.

Са друге стране посланик Љутфи Хазирим, бивши заменик премијера и бивши министар културе, сматра да треба наставити са изградњом цркве и не мењати јој намену, јер ће тиме, како сматра, Албанци добити политичке поене, и показати своју мултиконфексионалност, иако у Приштини данас живи свега неколико десетина преосталих Срба.

Недовршена Црква Христа Спаса у Приштини је после Нато агресије 1999. године више пута била мета напада локланих албанаца, унутрашњост цркве је унштена, а у околини је никло нехигијенско насеље.У Приштини данас колико-толико функционише само црква Светог Николе, у којој су прошлог викенда крштена деца руског дипломате Алексеја Кривошејева и његове супруге Наталије. Четворомесечне близанце Ану и Михаила, у делимично обновљеној цркви крстили су свештеници Дарко Маринковић и Стево Митрић.Парох Маринковић је рекао да је ово крштење прво у четири или пет година уназад и истакао да су руске дипломате учиниле “велику част” тиме што су њихова деца крштена баш у цркви Светог Николе. Јер иако између сваког крштења прође понекад и по неколико година, свако крштење у Приштини улива наду да крштења у овој цркви неће престати”, каже отац Дарко подсећајући да је у години пре Нато агресије само у цркви Светог Николе у Приштини крштено преко 600 верника.

Извор: Глас Русије

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *