Почетна / Друштво / Дулићева мрежа

Дулићева мрежа

Пише Никола Врзић

Случај Оливера Дулића постаје тачка после које у Србији више ништа неће бити исто или ће све остати по старом до нашег коначног банкрота

Насмешен је био Оливер Дулић, бивши министар за животну средину и просторно планирање, када је у уторак поподне изашао из зграде Специјалног суда у Београду. Насмешен јер је уопште изашао одатле или због тога што има навику да се смешка кад је уплашен и нервозан, или, једноставно, зато што је напољу био леп и сунчан јесењи дан. Сви су ови узроци Дулићевог осмеха у овом тренутку могући, а овај ће тренутак, како изгледа, умногоме одредити будућност Србије. Зато што су у случају овог екс-министра улози толико подигнути, а ровови ископани и дубље него мрежа оптичких каблова коју је постављао по Србији, да ћемо одавде или да скочимо, преко тог Дулићевог рова, у ослобађање земље од умрежене корупције и државног криминала или ће се мрежа тих оптичких каблова и корупције показати јачом од државе, па ћемо се упецани у њу удавити и ми и држава.
Засад, Оливер Дулић, његов бивши помоћник Небојша Јањић и Зоран Дробњак, в.д. директора ЈП „Путеви Србије“, осумњичени су (само) за злоупотребу службеног положаја, јер су фаворизовали фирму „Нуба“ приликом издавања дозвола за постављање мреже оптичких каблова по Србији. Да ли су их фаворизовали за џабе, зато што се Оливер Дулић и сувласник „Нубе“ Расто Томажич „познају из теретане“, како је објаснио бивши министар, перјаница Демократске странке? Или је то фаворизовање имало и извесну додатну вредност, изражену у чврстој валути? Знаћемо то када се утврди коме је – преко рачуна на Кипру и Сејшелским острвима – отишло оних, барем, 5,6 милиона евра компаније „Нуба инвест“ који нису уложени у посао постављања оптичких каблова, а требало је.

[restrictedarea] Истрага Дулићеве мреже оптичких каблова, међутим, само је једна димензија приче. Друга је шира, и обухвата фронт који се намерио да заштитити бившег министра од онога што је учинио док је био на власти. У фронту је – очекивано – ДС, и то не због Дулића него из принципа (принцип је следећи: за њим ће, ако падне, кренути и други босови жутог картела); ту су и медији (неким чудом, баш они које је Дулић частио док је газдовао државним новцем); док ону невидљиву, а моћну мрежу његових помагача, на коју указује потпредседник владе Александар Вучић, тражимо међу другим корумпираним политичарима у бившој и садашњој власти, тајкунима којима је черупање државе најпрофитабилнији пословни потез који умеју да направе, у иностраним круговима који ће свакако бити осумњичени ако се тачним покажу тврдње да Оливер Дулић, поред српског, поседује и хрватски дипломатски пасош…
Да ли ће се испоставити да је чвор у овој мрежи и Миљко Радисављевић, тужилац за организовани криминал? Не само што, у претходних пет година свог мандата, није приметио мрежу каблова и корупције која нам је опљачкала државу, већ сада, када му је део те мреже полиција испоручила у кривичној пријави, није чак ни затражио одређивање притвора за Дулића и компанију. Исти Радисављевић је, примећујемо и подсећамо, досад – такође само по полицијској пријави, без оптужнице – у притвор гурао рефлексно, ко год му је доведен; од Светлане Вукајловић и Смиљке Милеуснић Аџић до Горана Кнежевића, Душана Ступара и стотина других чија имена нису ни доспела до медија… За Дулића је, међутим, обезбеђен сасвим другачији третман. Хм, полиција је, јавно и гласно, изразила незадовољство оваквим поступком тужиоца Радисављевића. Такве реакције полиције није било још откад су 2001. из затвора пуштене вође земунског мафијашког клана…

„НУБА“ У МИНУСУ

Биланс стања Томажичевог предузећа не открива спектакуларне резултате, напротив. Томажич и Цеглар уложили су у „Нубу“ по 4.381,50 евра и контролишу по половину предузећа. Имовином предузећа, међутим, не располажу јер не могу да је продају због „заставне правице“ (хипотеке) коју је у судски регистар уписала „Фактор банка“ на „Нубину“ имовину. Слично право је на „Нубину“ имовину уписала и фирма „Ауто селект“. Да „Нуби“ у пословном свету не иде добро, показују и подаци словеначког портала GWIN, према којима активу предузећа данас чине – само банкарски кредити.
А још колико 2008. године су дуготрајна средства „Нубе“ процењена на 24 милиона евра. Потом се то, 2011. године, више него преполовило и спало на 11 милиона евра, при чему је „целокупни пословни резултат“ оцењен на минус 3.953.353 евра. Отуда је и „чиста профитабилност капитала“ у 2011. оцењена на минус 42 одсто, а ове године чак на минус 99 одсто!
У поређењу са другим фирмама које се баве истим пословима, резултати „Нубе“ су најлошији. У 2011. години је биланс матичне „Нубе“ већ пливао у црвеним бројевима. Што никако не значи да профити – до којих се дошло тако што су општине, преко којих су постављени оптички каблови, ускраћене за приходе који им припадају по Закону о планирању и изградњи и по законима о локалним самоуправама – на крају нису „извучени“ не само из Србије него и из словеначких пословних показатеља, и завршили на неким другим рачунима које контролишу власници „Нубе“.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Zašto nam vredjate inteligenciju.I budala zna da u Srbiji sudiju možeš platiti,dobiješ minimalnu kaznu, obično uslovnu, ili te oslobode.Da nije novinara ne bi bilo ni Dulića.I sam Vučić kaže da sudije rade šta oni hoće, tj.sude nezavisno.I sam Vučić zna kako nas je zajebavao sa VAC-om, kada je na sav glas vikao, a sada se utišao.Šta mislište zašto, kinta radi čuda…Nema veze kojoj paritji pripadaš, svi su oni isti, samo nazivi partije drugačiji…




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *