Чувари семена и прљаве игре ГМ картела

Пише МАРА КНЕЖЕВИЋ КЕРН

Концерни већ надзиру 67 одсто светског тржишта семена и чине све да прошире и увећају право свог интелектуалног власништва. Њихов план је једноставан: приграбити што је више могуће од разних сорти житарица, воћа и поврћа, како би пољопривредници били зависни од цене коју они одреде

После објављивања монументално значајне студије француских научника о штетности „Монсантовог“ генетски модификованог кукуруза, започела је најжешћа глобална битка против „Монсанта“, праћена кампањом за доношење „уредбе 37“, којом би се произвођачи и продавци хране законски обавезали на обележавање ГМ производа. „Монсанто“, „Дупонт“ и „Кока-Кола“ улажу велика новчана средства у кампању „против 37“, не би ли сачували тајну о садржају напитака и хране, укључујући и артикле са назнаком „био“.

УДАРАЦ „МОНСАНТУ“ Документарни филм америчких активиста из покрета Organik Spais (органик-шпијуни) сниман скривеном камером у продајним објектима једног од највећих ланаца за продају органски гајене хране Whole Foods, износи на видело велику превару у којој удружени произвођачи и трговци обмањују купце ознаком за „биолошки гајено“, иако је утврђено да 30 одсто артикала са ознаком „органик“ садржи генетски модификоване житарице и поврће. Додатни ударац „Монсанту“ задала је највећа руска организација за заштиту потрошача, доносећи забрану увоза и узгајања ГМО кукуруза у Русији.
Добре вести стижу и из Француске, у којој је коначно завршен маратонски судски процес вођен против мреже пољопривредника Кокопели – чувара семена старих сорти поврћа, чије су активности засметале француској корпорацији за производњу семена Граинес Баумаx. У жељи да се ослободе конкуренције и сачувају монополске позиције, они су покушали да делатност Кокопелија прогласе незаконитим, како би узгајивачима онемогућили приступ овим сортама. Концерн Граинес Баумаx је оптужио чуваре семена за „незакониту тржишну утакмицу“, тражећи одштету од 50.000 евра и забрану пословања. Овај гест је утолико нечаснији што се ради о некомерцијалним сортама, несталим са тржишта због слабе тражње, за које „Баyер Кроп“, „Монсанто“, „Дупонт“ и „Сингента“ нису били заинтересовани, нити су икад предузели мере да спроведу скупу и неисплативу процедуру око заштите бренда.
У Француској је политика додворавања интересима концерна довела до нестанка преко 75 одсто варијетета семена биљака, старих преко 100 година, којима није потребан никакав хемијски третман да би опстале. Због неадекватних закона чување семена није профитабилно, па семе чува држава у фрижидерима или генетским банкама, у којима се семенски материјал због недостатка средстава дегенерише. Стога само неколико фармера и аматерских удружења чува старе сорте, а мрежа пољопривредника „Кокопели“ их повезује и тренутно располаже са више од 460 врста званично нерегистрованих биљака. У 2007. години, они су дистрибуирали 550 сорти парадајза, 300 сорти паприке, 130 сорти салате, 150 врста бундеве и 50 сорти плавог патлиџана.

[restrictedarea]

Европски суд правде донео је одлуку да цитиране смернице ЕУ, на које се позива тужилац, не спречавају сељаке да узгајају шта желе. Наиме, многе од тих врста воћа и поврћа сељаци већ генерацијама узгајају на својим имањима и продају плодове на пијацама, иако се нико никад није потрудио да покрене скуп и захтеван поступак службеног признавања и уписа у каталог. Адвокат „Кокопелија“ је истакао да пракса ограничавања пољопривредника у избору семена доводи до смањене генетске разноликости на европским пољима, угрожавајући људско право на избор.
Концерни већ надзиру 67 одсто светског тржишта семена и чине све што могу да и над осталим плодовима стекну право интелектуалног власништва. Њихов план је једноставан: приграбити што је више могуће од разних сорти житарица, воћа и поврћа, како би пољопривредници били зависни од цене коју они одреде и воље да им уопште нешто продају. Власништво над семеном им даје могућност да системом уцене присиле узгајиваче да уз семе купе и њихово гнојиво, пестициде и хербициде. Из удружења малих пољопривредника Виа кампесина упозоравају да је „Монсанто“ на тај начин прошле године остварио промет од готово 12 милијарди долара, захваљујући чињеници да на цену семена сељак мора да доплати пет пута више за осталу „хемију“ коју добија у пакету.
Чињеница је да шума компликованих прописа тера пољопривреднике да иду линијом мањег online casino отпора и купују семе неког великог концерна, чији је плод евидентиран и процедура регулисана, тако да производе могу без проблема продати велетрговцима и дистрибуирати у ланце самопослуга. Нереално је ослањати се на етику узгајивача, вођених првенствено економским интересом, али чињеница да су потрошачи све образованији и да све више траже непрскане производе са мирисом и укусом, уз гаранцију да се не ради о генетски модификованој храни, може довести до значајних промена у понашању произвођача.

КРАДЉИВЦИ И ПРЕД НАШИМ ВРАТИМА Иако охрабрујућа и неочекивана одлука Европског суда о ослобађању „Кокопелија“, донесена уз аргументе да „многе од таквих сорти већ спадају у врсте којима прети изумирање и које имају типична локална обележја, а смернице ЕУ дозвољавају њихов узгој и продају, чак и без сертификата надлежних служби“, уноси наду у промене, драма Кокопели-Грен Бомо се наставља.
Упорни и надасве инвентивни корпорацијски пацови настављају да играју на карту „права на интелектуалну својину“, преотимајући деценијама стицан углед недовољно заштићеног бренда „Кокопели“, да би у свом каталогу за пролеће 2012, компанија „Граине Баумауx“ понудила петнаест мешавина сорти парадајза, међу којима је један под називом кокопели (уз ознаку да су заштитили бренд). Ова срамна игра са именом древног божанства плодности старих народа изведена је, према изјави Кокопелијевог адвоката, „с намером да науди, што се према уобичајеној пракси сматра преваром“. Он иронично закључује да је могуће очекивати да ће компанија – после преотимања робне марке за семе и фитосанитарног производа – ускоро лансирати на тржиште и пестицид кокопели.
Неминовно је да ће поход на земље у развоју довести крадљивце семена и пред наша врата. Сем кукуруза и соје, на мети је најпознатији српски бренд – шљива. Уколико се концерни докопају ексклузивног права на неку од наших регистрованих и нерегистрованих сорти, произвођачи ће бити присиљени да се обрате новом „власнику“, уз све пратеће обавезе и санкције правног система грађеног на темељима „европског пута“.
Локалне игре у француском дворишту представљају само бледи одраз глобалних игара, у које је укључено и рушења влада. Позадина свргавања председника Парагваја „хришћанског марксисте“ Фернанда Луга, срушеног због покушаја да изведе аграрну реформу у корист беземљаша, уз забрану увоза „Монсантових“ ГМ дарова, може да послужи као упозорење пред изборе председнику Чавезу, да препозна главне играче у неолибералном казину, са земљом као главним згодитком. Парагвајски борац за људска права Мартин Алмада, аутор књиге „Парагвај, заборављени затвор, земља у егзилу“, упозорава да се сличан процес одвија у Бразилу. Најмоћнији произвођач соје у Парагвају је „Бразигуајан“, власништво Трангила Фавера, који захваљујући двојном држављанству неометано вршља по целом региону. Алмадо је забринут за судбину Чавезових реформи, с обзиром на то да је парагвајска олигархија, по диктату Вашингтона, блокирала улаз Венецуеле у асоцијацију Меркосур. Чавез је успео да поврати земљи статус пуноправног члана, али се са приближавањем избора у Венецуели очекују нови потези угрожених компанија.

ПОРОТНИЦИ – ПРВА ЛИНИЈА ОДБРАНЕ У књизи „Алхемија савремене ренесансе“, амерички писац и уметник Ј.Г.Виберс истражује скривену историју напретка људских права и улогу уметности у освајању слободе. Њега, пре свега, занимају форме пацифистичког отпора репресији и мејнстрим медијима, чије скривене поруке откривају социјалну позадину званичне политике. Виберс наглашава значајан допринос уметности, филозофије и грађанске непослушности у акцијама цивилних покрета за људска права, а пажњу му је привукла правна победа малог пољопривредника Алвина Шлангена, ухапшеног под оптужбом да се бавио „нелегалним делатностима“ око организације и дистрибуције хране. Овај фармер је волонтерски радио на међусобном повезивању произвођача здраве хране и конзумената, по принципу група солидарне размене, помажући дистрибуцију непастеризованог млека произведеног на амишкој фарми. Министарство пољопривреде Минесоте је пре две године извело илегалну рацију на Шлангенов посед, ухапсивши га под оптужбом да крши један од бесмислених и неправедних закона, донесених у интересу индустрије за производњу и прераду хране. Иако је Шланген технички заиста прекршио један ступидни законски акт, порота је донела ослобађајућу пресуду. Ово чудо се догодио захваљујући ФИЈА активистима из Минесоте и њиховим волонтерским активностима у едукацији потенцијалних поротника о праву народа да стави „поротнички вето“ на лоше законе.
Виберс сматра да је људска креативност једини пут ка заустављању насиља и недостатка саосећања, преовлађујућег у култури Запада: „С обзиром на то да закони постају све инвазивнији, а казне за њихово кршење драконске, у затвору се све чешће налазе безопасни, продуктивни људи који никог не угрожавају. Стога поротници представљају прву линију отпора, као што је то било у америчкој историји, кад су управо они довели до укидања ропства.“

[/restrictedarea]