17. октобар – ВЕЋИ БРОЈ ЕВРОСКЕПТИКА

БЕОГРАД, 17. октобар 2012. (ФоНет) – Број евроскептика порастао је од јуна до септембра ове године за десет одсто, док чланство Србије у Европској унији подржава 47 одсто испитаника, изјавила је данас директор Београдског Центра за безбедносну политику (БЦБП) Соња Стојановић Гајић, представљајући резултате истраживања “Грађани Србије између ЕУ, Нато и Русије”. Истраживање које је БЦБП у сарадњи са ЦесиД спровео од 16. до 24. септембра на узорку од 1.203 грађана са територије Србије без Косова, показало је да је 47 одсто становништва и даље за чланство, да је број евроскептика са 25, колико је био у јуну порастао на 35 одсто, а да је број неопредељених грађана 18 одсто. Стојановић Гајић је, представљајући резултате истраживања, нагласила да чланство у ЕУ највише подржавају особе старости од 30 до 39 година, као и старији од 60 година са вишом или високом стручном спремом, са територије Војводине и из Централне Србије, као и гласачи Демократске странке (70 одсто) и Преокрета (72 одсто). Међу онима који у највећем броју подржавају чланство су и припадници мађарске националне мањине, Бошњаци и грађани са примањима од око 100.000 динара по члану домаћинства. Највећи противници уласка Србије у ЕУ су особе старости од 18 до 29 година, грађани са примањима од 10 до 40 и изнад 60 хиљада динара (40 одсто), као и гласачи Двери(81 одсто), Српске радикалне странке (66 одсто) и Српске напредне странке (48 одсто). “Порасту евроскетпицизма допринела су условљавања нашег даљег напретка ка чланству, али и изјаве домаћих политичара који углавном дају негативне изјаве о ЕУ и одлукама донетим у Бриселу”, сматра Стојановић Гајић. Истраживање је показало да 44 одсто грађана очекује да се чланством у ЕУ повећа безбедност државе, 40 одсто да се смањи опасност од организованог криминала, а 44 одсто да се ефикасније спроведе борба против корупције. Када је реч о безбедности државе да 46 одсто грађана сматра да је безбедност државе угрожена, 34 одсто да није, а 21 одсто не зна. “Највећи проценат грађана 59 одсто не зна шта споља угрожава безбедност Србије, 28 одсто мисли да су то НАТО и политика великих сила према Србији, а 10 одсто да је то нешто друго”, рекла је Стојановић Гајић и додала да када је реч о независности Косова чак 62 одсто грађана сматра да Србија не треба да је призна ни по коју цену. Грађани су оценили и да су Сједињене Америчке Државе (43 одсто) највећи “непријатељ” Србије, на другом месту је Немачка (25 одсто),а следе Албанија (24 одсто), Велика Британија (12 одсто) и Хрватска (12 одсто), док су “најбољи пријатељи” Србије Русија (47 одсто), Грчка (23 одсто), Кина 21 одсто),Јапан(9 одсто) и Италија (5 одсто). Сарадник БЦБП Зоран Крстић рекао је да улазак Србије у НАТО пакта подржава 14 одсто грађана, 65 одсто је против, а 21 одсто је неопредељено. Чак 33 одсто грађана сматра да би НАТО да би побољшао односе са Србијом требало да плати ратну одштету, рекао је Крстић, 23 одсто да престане са интервенцијама у другим државама, 19 одсто не зна, 15 одсто сматра да треба јавно да се извини за бомбардовање, а 10 одсто да више не интервенише без одобрења Уједињених нација. Крстић је истакао да је подршка НАТО у Србији на ниском нивоу и да полако опада, подсећајући да је 2011. године 16 одсто грађана било за улазак у НАТО, као и да јачање војне сарадње са Русијом грађани виде као корисно спољнополитичко опредељење које не представља претњу по безбедност државе. Он је закључио да је ипак највећи број грађана, њих 44 одсто за војну неутралност, а да је чак и 38,5 одсто бирача ЛДП која заговара чланство у том савезу, за војну неутралност, док је тај проценат код гласача други странака знатно виши.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *