Зверињак

Пише Александар Ђаја

Напуштање власти ДС-а помало је симболички подсећало на напуштање Београда и Србије од стране Немаца 1944. године, који су за собом кидали железничке прагове, дизали у ваздух магацине са документацијом, рушили телеграфске стубове…

Без Бориса Тадића на политичкој сцени Србије током неколико недеља овога лета било је помало досадно. Све се свело на очајничке вапаје нове владе, која се из дана у дан суочавала са економском, политичком, социјалном, буџетском, моралном и сваком другом пустињом коју су ДС и њен вођа за собом оставили.

СРБИЈА ИЗ „ПЕТПАРАЧКИХ ПРИЧА“

[restrictedarea]

Новом председнику Србије Томиславу Николићу су у згради на Андрићевом венцу оставили празне компјутере, из којих су однели све хард-дискове да би их, ваљда, потопили у киселину и тако уништили трагове свог усрећитељског рада, нешто попут „чистача“ Харвија Кајтела из „Петпарачких прича“. О новцу да и не говорим. Свој први пут у иностранство на функцији председника Србије Николић је обавио о приватном трошку, јер је каса у председништву Србије била празна. Све је „спуцано“ на трошкове кампање за изгубљене изборе. Напуштање власти ДС-а помало је симболички подсећало на напуштање Београда и Србије од стране Немаца 1944. године, који су за собом кидали железничке прагове, дизали у ваздух магацине са документацијом, рушили телеграфске стубове… Да ли је то била нормална и цивилизована предаја власти у демократском руху, за чиме су годинама пледирали чланови Демократске странке или се та флоскула односила само на предају власти – самима себи?
Чак је и премијер Дачић отворено и експлицитно упозорио да Србија може да се суочи са дужничким ропством и немогућношћу исплате пензија и плата, и са правим колапсом државних финансија, уколико се хитно не предузму радикалне мере. Јер, оно што је пред нама, а као „хорор-наслеђе“ претходне власти, поприма катастрофична обележја у виду свакодневних поскупљења, пре свега хране, што изазива језиву слику авета глади – која се у Србији сигурно није видела још од средњег века, а можда и никада!
А онда се, протеклих дана, догодило нешто толико пута виђено у политичкој историји света. Владар је, разуме се, био добар, наиван, болећив, попустљив, прави наивчина – док су његови најближи сарадници, у ствари, радили њему иза леђа: „Људи страшних амбиција су верни само својим амбицијама, а не политичким идејама. Био сам болећив и према неделотворним министрима и функционерима странке. Ако будем председник ДС-а,  болећив више нећу бити. Протеклих месеци, иако није била зима (то смо приметили – прим. аутора), добили смо ситуацију да не пада снег да покрије брег, него да свака зверка покаже свој траг. Сада су многе зверке показале свој траг“, истакао је Тадић. Једино је заборавио да спомене српски народ, који су он и његове „зверке“ заједнички полили политичким и економским „напалмом“, у којем је Србија готово до темеља изгорела!

ГОСПОДО, КАДА ЋЕТЕ У ЛОВ?
Било како било, ако су „зверке“ које су уништиле Србију показале свој траг, а јесу, ево круцијалног питања за нову Владу Србије – господо, када ћете у лов? Неко, ваљда, за ово пустошење Србије, које је калибра „економског и политичког масакра“ (као кад вук упадне у тор са овцама и покоље све што дохвати, иако му је само једна довољна да утоли глад) – мора да одговара? Не можемо само да констатујемо да у буџету нема новца, да је исплата плата и пензија доведена у питање, да је силан новац обезбеђен енормним задуживањем претходног режима распршен као магла, а да нико за то није крив? Да нико (заиста важан) не буде приведен, саслушан, оптужен, осуђен – а да се само од народа тражи разумевање? Има народ разумевање, али нема новца ни за кору хлеба! Морате узети од оних који су покрали народни новац, јер ће се „зверке“ у противном поново  груписати у „чопоре“ и наставити тамо где су стали. Нова Влада Србије мора дефинитивно да покаже, али и да докаже, да је заиста „нова“ – јер, сви знамо да су у њој, заправо, нови само министри из СНС-а и Александар Вучић, који је обећао да „не постоји нико ко је починио противправно и кривично дело, а да ће бити заштићен, не постоји такав у овој земљи!“
Нема сумње да су први потези премијеровог Кабинета, а пре свега министарке енергетике госпође Михајловић, који се на социјалном плану најављују (као, на пример, поновно увођење дневне тарифе јефтиније струје и укидање камате на камату, укидање 130 такси, од чега би корист требало да има око 400.000 грађана), дочекани од народа са великим одобравањем и надом у враћање минимума социјалне правде. Такође је обећавајућа и изјава новог министра правде, г. Селаковића о преиспитивању уредбе владе о „ловцима на главе“, односно приватним утеривачима дугова које народ није могао да плати „ни под разно“, осим да умре од глади. Улива наду и добар однос премијера Дачића са Унијом синдиката послодаваца и конструктиван дијалог о преживљавању у условима „жуте контаминације“ Србије. Те се наде не смеју изневерити, јер је неправда коју су уништеној средњој класи и пауперизованим слојевима друштва, током ових 12 година „in vivo“ експеримената нанели ДС и петооктобарски револуционари толико велика, да се не може ублажити никаквом реториком. Само бескомпромисном законском и правном силом!
Уосталом, да смо у зверињаку, рекао нам је бивши председник Србије лично. А он најбоље зна шта је оставио за собом.

[/restrictedarea]

4 коментара

  1. Tadić i DS ne samo da su uveliko prevazišli poznatu maksimu: “Posle mene – potop”, nego su je bitno i “unapredili”. Odnosno – “Za vreme mene i posle mene – potop!” Veliki pozdrav autoru i hrabroj redakciji “Pečata” koji se svim silama trude već godinama da nas spasu od “žute pošasti”!

  2. Treba zaista pozdraviti te prve poteze nove vlade, na planu olakšavanja položaja siromašnih, a to znači položaja 90% građana Srbije. To su posledice režima Borisa Tadića, koji je najzad zaključio da ako pobedi za mesto predsednika u svojoj stranci, „bolećiv neće biti“!? Pazi, „bolećiv“? Kakav benigni izraz za omogućavanje beskrupulozne pljačke naroda Srbije i uništavanje zemlje u celini od strane i njegovog DS-a i svih njihovih satelita i satrapa!…

  3. Šta je tu čudno.Na vlast su i došli pustošeći i paleći, pustošili dv anaest godina i tako opustošenu je ostavili.Uostalom šta se može očekivati od stranke u kojoj je najveći kapacitet Boris Tadić.Samo,zbog toga postoji i odgovornost, kako moralna tako i materijalna.Najnovije, na ime obeštećenja bezrazložno uhapšenih ljudi u poslednjih pet godina, država treba da isplati stodvadeset miliona dinara /ako je to sve/ a da se ne podsećamo koliko je bilo uhapšeno u sumanutom i histeričnom hapšenju u akciji “Sablja” zbog ubistva /problematičnog/ premijera 2003 godine.Kolika su obeštećenja i ne zna se.Krčma zvana “Srbija” račun mora ispostaviti DS.

  4. Tačno piše Đaja. Ja bih samo dodao da se za vreme okupacije, bar prema pričanju mojih roditelja koji su tada bili jako mladi, pod Nedićem ipak kako-tako moglo živeti. Znao se neki red, ljudi su radili, primljen je veliki broj izbeglica – a, ko je krao, odlazio bi na streljanje. Za vreme DS-a, ko je krao – odlazio bi samo na još višu funkciju, gde je mogao još mnogo više da se krade!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *