Зорана Михајловић: Енергетика је база развоја Србије

Разговарала Наташа Јовановић

По чему се Меморандум о сарадњи потписан у Немачкој разликује од свих претходних, колико ова земља финансира у енергетски сектор Србије, да ли и како се могу помирити улагања са захтевом Берлина да признамо Косово, шта ће бити са ЕПС-ом, а шта са најављеном истрагом у „Србијагасу“

„За Србију и ову владу веома значајна била је посета потпредседника Александра Вучића Немачкој. Немачка је држава која је од 2001. године до данас практично у развој  уложила 1,2 милијарде евра, а од тог износа 650 милиона управо у енергетски сектор. У том смислу нама је било веома значајно да наставимо ове односе који су крунисани потписивањем Меморандума“, каже у разговору за „Печат“ Зорана  Михајловић, министар енергетике, развоја и заштите животне средине.

У Немачкој је потписан Меморандум о разумевању и стратешкој сарадњи између „Електропривреде Србије“ и немачког RWЕ. По чему је он другачији од свих осталих које смо потписали?
„Електропривреда Србије“ је у претходним годинама потписала велики број меморандума са различитим извођачима и компанијама, али разлика између овог и свих других потписаних меморандума јесте та што је овај донела и за њега гарантовала Влада Србије, на предлог министра енергетике. Дакле у Немачкој су директор „Електропривреде Србије“ и директор RWE потписали Меморандум који се тиче изградње једног важног инфраструктурног објекта, Термоелектране „Никола Тесла” Б3, новог блока од 750 мегавата. То је блок који је требало да буде на мрежи у нашој земљи 2007. године и да су се ствари радиле на прави начин, односно да се заиста улагало у развој, Србија је требало да има не само тај него још неколико објеката. Ми смо започели сарадњу са RWE и надам се да ћемо тај објекат изградити у најкраћем могућем времену. После Меморандума на ред долази разговор, радна група која је већ формирана, а коју чине представници ЕПС-а, RWE и представник Министарства урадиће студију изводљивости, а касније ћемо приступити потписивању уговора.

Колико ће Немци, а колико Србија инвестирати у изградњу ТЕ „Никола Тесла “ Б3, и колики ће бити наш удео у власништву будуће термоелектране?
Сам Меморандум нема никаквих података, делова који се тичу власништва у некој будућој заједничкој компанији. То је нешто о чему ћемо тек разговарати, а  познато је да су Немци расположени да граде ТЕНТ Б3, термоелектрану, а да заузврат у одређеном броју киловат часова добијају зелену енергију. Тек у разговорима који ће бити детаљни и тицаће се сваког киловат часа и мегабајта следи и договор о власништву. Нормално је да је интерес Србије само један, да има што већи проценат власништва и што пре објекат на мрежи.

Шта се десило са кинеским конзорцијумом који је, пре Немаца, требало да инвестира у ТЕ „Никола Тесла Б 3, а кога су – како су тврдили медији – у Србију довели Новак Ђоковић и Вук Јеремић?
Оно што се у претходном периоду дешавало у енергетском и рударском сектору није баш за похвалу, јер од 2000. година наовамо није изграђен ни један једини електроенергетски објекат, а сваке године смо слушали да ће се у енергетски сектор уложити најмање седам, осам или девет милијарди евра. Гарант за изградњу било којег инфраструктурног објекта у енергетици дају влада и Министарство. До сада влада никада није била гарант за изградњу неког објекта. Планирамо да влада увек буде гарант, као што је то био сада случај са потписивањем Меморандума. Сматрам да када се све ради по закону и како је то ред, онда цела влада стаје иза тога.

Немачки RWE и ЕПС већ су постали партнери у изградњи хидроелектрана на Великој Морави. Како објашњавате толико немачко интересовање за српски енергетски сектор?
Није то само интересовање Немаца. Ми знамо мало о томе да су се за наш енергетски сектор интересовале велике компаније, али никада није дошло до реализације. Нису то само Немци, већ и кинеске, руске, америчке и друге компаније су веома заинтересоване за улагање у овај сектор. А зашто никада није дошло до реализације, то је питање за моје претходнике. Верујем да нису постојали јасни критеријуми, као и да се никада није село и отворено разговарало који су то приоритети којима Србија тежи. Србија мора да има нове објекте, а други приоритет је повећање енергетске ефикасности. Главни циљ је да обезбедимо довољне количине енергије, прво за нас, за Србију, а тек онда да разговарамо о могућем извозу електричне енергије.

Да ли би ово увођење немачког партнера у српски електроенергетски сектор могло да представља увод у приватизацију ЕПС-а?
Што се ЕПС-а тиче став владе je више него јасан и децидно изнесен у експозеу премијера. Идентичан је и став Министарства, приватизације Електропривреде неће бити, јер то је једино преостало овој земљи. ЕПС има огроман потенцијал, а с друге стране и огромне проблеме, као што су ниска профитабилност, лоша ефикасност и висока корупција. Ове три ставке су послужиле као аргумент заговарачима продаје ЕПС-а.  Ипак, требало би знати да ми можемо да градимо објекте, производимо електричну енергију, и то не само за Србију и наше потребе, већ и за извоз. Тако нешто продати једноставно није у интересу државе. Дакле ЕПС се неће продавати, нити ће се правити стратешке комбинације, у смислу да неко уложи у ово предузеће и постане његов део. Оно што ће се сигурно променити у ЕПС-у јесте начин управљања и у најави је  корпоратизација. ЕПС ће постати затворено акционарско друштво, а неке ствари унутар самог предузећа постаће централизоване.

Шта би ова српско-немачка енергетска сарадња могла да значи за наше билатералне дипломатске и политичке односе? Има ли извесног парадокса у томе што, с једне стране, привредни односи наше две земље очигледно иду узлазном путањом, док је, с друге стране, управо Немачка најдиректнија, па можда и најангажованија у присиљавању Србије да прихвати независност Косова?

[restrictedarea]

Неке парадоксе морамо да помиримо. Билатерална сарадња на пољу енергетике са Немачком постоји дуги низ година. У току је реализација пројеката на пољу енергетике и обновљивих извора енергије у вредности од око 400 милиона евра. Немачка држава је преко своје КfW банке од 2001. склопила неколико пројеката везаних за подизање ефикасности рада топлана и то је помоћ која је нама била преко потребна. У наредној години очекујемо улагање Немачке у висини од 120 милиона евра и то је у односу на остале земље у окружењу, земље бивше Југославије, највећи износ који ова земља даје. Што се тиче нашег енергетског сектора нама је то преко потребно, јер један од задатака Министарства је енергетска ефикасност, а ту долази новац из Немачке, а други – топлане, а и ту долази новац из Немачке. Циљ је да топлане почну да користе неки други извор, рецимо биомазут уместо мазота, гаса или угља.

Један од „договора“ који би Београд требало да постигне с Приштином јесте споразум о енергетској заједници; и најзагриженији заговорници српских ЕУ интеграција признали су да би такав споразум, практично, значио српско признање независности Косова. Можете ли да нам објасните зашто је тако, и зашто је Европској унији толико стало да Београд и Приштина склопе (и) овај договор?
Србија је потписница, члан енергетске заједнице земаља југоисточне Европе. То је практично први уговор који је Србија потписала у Парламенту са ЕУ и њиме смо се обавезали на одређене ствари које би требало да урадимо у енергетском сектору, као и на почетак разговора о међусобним односима са Косовом. Мислим да о томе морамо да разговарамо, имајући у виду енергетске потенцијале који јесу на Косову, али исто тако не занемарујући ни наше објекте тамо, чија вредност се процењује на око четири, пет милијарди евра. Не можемо ми да останемо са стране. На министарском савету, који ће бити одржан идућег месеца у Будви, једна од тема у којој ће учествовати и остали присутни министри биће и та. О енергетском потенцијалу Косова било је речи и раније, и то није питање само Србије. То је питање целе Европе.

Да ли је неко из вашег Министарства учествовао у преговорима око енергетских потенцијала на Косову и ако не, да ли је то у плану?
Постоје људи у Министарству који припремају материјале о том питању, састанци и координација са Канцеларијом за Косово и Метохију је жива и свакодневна, и ми свакако ништа нећемо урадити без договора са нашом владом.

Ваше изјаве у медијима о јавашлуку у енергетском сектору који је узроковао пораст цене струје многи су оценили популистичким. Да ли је реч о лошој интерпретацији или…?
То јесте лоша интерпретација и ништа слично нисам изјавила. Рекла сам да кад год ЕПС или „Србијагас“ затраже поскупљење било гаса, било електричне енергије, а познајући пословање та два предузећа, могу да тврдим да највећи део тога новца одлази за покривање јавашлука и лошег рада предузећа. И „Србијагас“ и ЕПС данас су предузећа која су у великим дуговима и огромним обавезама, а требало би да буду профитабилна. Ако погледате у нашем окружењу, у Европи, друга државна предузећа из области енергетике, нећете наћи ниједно које послује са толиким губицима. Слажем се да један део јесте цена, али није све. Постоје ствари које нису рађене, а које су могле да буду урађене у оквиру тих предузећа. Цена јесте таква каква јесте, али 70 одсто грађана Србије није у могућности да плати свој рачун. Према томе џаба та цена или та струја када нико не може да је плати. С друге стране, требало би размотрити који су то фактори који утичу на пословање поменутих предузећа. Јер, „Србијагас“ не би смео да се бави посредним делатностима, а да не ради главну ствар због које је основан. Исто важи и за ЕПС. Оба предузећа морају ефикасније да раде. Министарство ће увек да помогне у реорганизацији, али никада неће дозволити  корупцију и неефикасност.

И Александар Вучић је најавио истрагу у „Србијагасу“. С обзиром на то да је на челу „Србијагаса“ Душан Бајатовић, мислите ли да би ове најаве могле да поремете односе са СПС-ом и Ивицом Дачићем?
Мени је сасвим свеједно ко је директор ког јавног предузећа, какви су персонални односи и да ли је неко и које странке члан. Интерес Владе Србије и Министарства јесте да сва предузећа унутар мог сектора, пре свих „Србијагас“, „Транснафта“, „Електромрежа Србије“, ЕПС и друга морају да послују ефикасније и профитабилније. То је поред изградње објеката коју сам помињала, један од приоритета рада Министарства. Ова предузећа морају да буду уређена, тамо морамо да знамо шта се ради и где новац одлази, које предузеће се задужује више него што је потребно, и оно што је најважније, мора да постоји систем приоритета. Сем што постоје огромни дугови тих предузећа, постоје и њихови међусобни дугови, као и дугови са градовима и топланама, и то је зачарани круг из којег се не може изаћи без увида у право стање.  Позвала сам одређене органе да преконтролишу рад свих јавних предузећа у сектору енергетике, јер је у питању огроман новац који иде преко тих предузећа. С друге стране, имамо то да су она руинирана и да немају оно што морају да имају,а то је уређен систем, довољно гаса или струје.

Шта сте затекли у Министарству када сте дошли, докле је стигла истрага против вашег претходника на месту министра за заштиту животне средине?
Ово Министарство је сада обухватило два тешка сектора, која могу бити извор проблема, али и помоћ овој држави да крене напред. Сматрам да је енергетика база развоја сваке земље и у том смислу је тај сектор значајан. Када смо дошли у ово Министарство тражили смо буџетску инспекцију која би прегледала сваки документ, јер се под ингеренцијом овог Министарства налазио Фонд за заштиту животне средине који је покретао разне акције, попут оне „Очистимо Србију“, као и друге агенције. Конкретно кроз поменути фонд годишње је пролазило око четири, пет милијарди динара, а средства су одобравана одређеним организацијама или приватним предузећима. Иако је задатак Фонда био рад на пословима који се тичу животне средине, од рециклажних центара, сређивања отпада, до нових технологија и начина на који се отклања фармацеутски отпад, увид у пројекте сведочи да је много већи новац одлазио на промоције и остале активности које нису унапредиле животну средину. Да се новац користио  сврсисходно ми би данас имали уређене све депоније у Србији. У међувремену је укинута акција „Очистимо Србију“ и пошто ово Министарство није истражни орган, наше је било да потражимо да неко погледа документа и уговоре, и да да своје мишљење. Ми смо то и урадили.

Недавно сте изабрани за гувернера Србије у „Европској банци“. Можете ли нам рећи колико тачно ЕБРД процентуално држи Србију у дужничком ропству?
Рекла бих да је то политичко место. Влада именује једног од својих чланова за представника у борду гувернера. Србија са ЕБРД-ом сарађује 12 година и имајући у виду колико ова банка финансира код нас, требало би рећи да су ти односи озбиљни. Само прошле године финансирано је 66 пројеката, у државном и приватном сектору. Очекујем да ће та сарадња да се настави у свим не само у мом сектору, јер новац који долази из ЕБРД-а је узет под веома добрим условима, камате су ниже него што је то када се задужујете на самом тржишту и постоје одређени консултантски тимови из Министарства и ЕБРД-а који помажу око израде пројекта. Проблем је када нема припремљених пројеката и када новац стигне, а ми не можемо да га  усмеримо на праву страну. Када говоримо о пројектима који се овде раде не могу да кажем да смо у дужничком ропству, али могу да кажем да је у претходном периоду држава од ове баке узимала кредите, за којима није имала реалну потребу. Један од примера је кредит од 80 милиона евра који је ЕПС узео за бројила, а да при том још увек није направљен ни пројекат за бројила. А време тече. Увек дође тренутак када се камате наплаћују, а у овом случају гарант је држава, и она је та која трпи последице лоших одлука оних који су водили јавна предузећа.

Један од разлога посете Томислава Николића Русији јесте почетак изградње „Јужног тока“. У време продаје НИС-а били сте један од најгласнијих противника склапања гасног споразума. Да ли би и данас заговарали ту идеју?
Енергетски споразум између Русије и Србије направљен је у три сегмента и оно што сам и тада рекла, а и данас понављам, преговарачи са српске стране морали су у тим преговорима да буду агресивнији. И данас ми је жао што у заједничкој фирми за „Јужни ток“, као и за „Банатски Двор“ Србија нема партнерски однос, већ однос 49 наспрам 51 одсто. То кажем јер остале државе које су направиле споразум са Русијом, као што су Бугарска и Румунија, а везано за „Јужни ток“, имају партнерски однос. Плашим се да је то био проблем не у руској, већ у нашој страни која мора да има јасан циљ. Исто мислим за НИС, али уговор је потписан, и „Гаспромњефт“ данас има једну модерну компанију. Да ли је Србија могла да добије више или мање, то сада није тема. Томислав Николић је био у Русији не само због „Јужног тока“, већ и због споразума о набавци гаса и односима између РФ и Србије у економској и енергетској сфери. „Јужни ток“ је други правац дотока гаса и као такав је потребан јер ми не можемо да набављамо гас само правцем  Русија- Украјина-Мађарска-Србија јер то није безбедно, а друго та количина ако желимо да идемо ка гасификацији и гасним електранама није довољна. Дакле нама је потребан други правац. Србија никада није ни користила други, већ управо руски гас, и сигурно је да ће га и у будућности користити.

Под каквим околностима сте напустили Г17 и ушли у СНС, а под каквим је дошло до поновне сарадње са лидером Г17?
Из Г17 сам изашла 2006. године и била сам независни аналитичар и независни експерт у области енергетике. После много година ушла сам у СНС. Данас не само са Динкићем већ са свим члановима владе имам одличну сарадњу. Као Министарство ми смо упућени на министра финансија. Тако да су односи коректни и стручни. Али сарадња у влади је са свима добра и о свим тачкама се разговара.

Када је реч о екосистему у Србији шта планирате и хоће ли доћи до отварања рециклажних центара у већим градовима у Србији?
Ово Министарство планира да у најскорије време заврши документ који ће се звати „План приоритета инвестирања у енергетику и заштиту животне средине“. У области заштите животне средине то су рециклажни центри у већим градовима. Прерада отпада је за нас веома значајна не због саме прераде, већ због добијања топлотне енергије. Постоје пројекти већ припремљени, који ће бити представљени у том плану приоритета инвестирања, а то су рециклажни центри, прерада отпада и одлагање медицинског отпада.

[/restrictedarea]

5 коментара

  1. Hoćete da kažete da je gospođa masonka postavljena na mesto ministarke da bi mogla da blokira saradnju sa Kinom i Rusijom a da nas obaveže ugovorom kojim ćemo Nato agresorima da budemo obavezni da isporučimo Kosovo za ugovor ili grešim.I zašto je Đilas i dalje gradonačelnik Beograda , a ti Vučela na čijoj si ti strani?Voli me do bola….

  2. Slađana, ti si izgleda ljubomorna. Kakava bre masonka i Nato – kakvi bakrači? Ova umna i dobronamerna žena pokušava da preokrene stanje u energetici a za to je jedina mogućnost izgradnja svih vrsta kapaciteta za proizvodnju i snabdevanje energijom.
    Ja želim da upozorim g-đu minitar na rasipanja u EPS i na unutrašnje rezerve. Postoji ceo spisak načina kako se krade struja,kako se netačno registruje potrošnja,kako se troše sredstva za održavanje u privatne svrhe,kako se zloupotrebljavaju sl.vozila,zapošljavaju samo sinovi koji rade isto što i očevi (npr.pokazuju kako i instaliraju mreže za krađu struje itd.itd.).
    Vama je narvno jasno i da su plate u EPS-u nerealno velike (npr. el.monter ima veću platu od profesora a usput i krade struju) a postoji i problem velikog broja radnika u svim granama u EPS,Elektranama,Mreži,Rudnicima. Poseban problem je Srbijagas.
    Važno je da je g-đa ministar svesna potrebe da ove službe koje kontroliše g-din Vučić uđu u sva ova preduzeća i preduzmu nužne mere a posle njih da struka kaže svoje i izvrši reogranizaciju svih delova ovog ogromnog sistema.
    Za svaku pohvalu je rad naše najlepše,pametne i srčane g-đe ministar (najjasnija,najkonkretnija i kao i g-din Vučić opredeljena za ozbiljne zahvate).

    • U pravu SI “trixi” Slađana je ljubomorna žena jer je Zorana Mihajlović izuzetno šarmantna i pametna žena, a iznad svega dobronamerna i jedini cilj joj je da narodu i državi bude konačno bolje.

  3. Svakim danom sve si lepsa i lepsa ministarko,bas Vam prija ministarska fotelja.

  4. MILUTINBUTKOVIC

    Sigiurno ce lepa ministarka,primetiti da je do sada iz NIS-a,OTPUSTENO 4000 ljudi(dobar deo je ostecen prilikom isplate otpremnina),da ce se uskoro NOVOSADSKA RAFINERIJA UGASITI,da ce sve to stvoriti samo armiju novo-nezapolsenih ljudi,i da ce enegetski sektor biti generator socijalnih previranja.Zato bi bilo dobro da i Srbijagas sto pre prodate Rusima,ili bilo kome,samo NIKAKO da ne ostane u rukama drzavice Srbije(tamo jos radnici zive relativno normalno,a to se nikako ne sme dozvoliti).Dakle SVE PRODAJTE STO PRE! Narocito EPS,i narocoto Rusima,oni su pokazali kako su nam ,pored milih Amerikanaca,najbolje gazde.KO NIJE ZA GAZDU TAJ JE ZA SLUGU,PA NE CEKAJTE VISE NI TREN.P.S.I nemojte da bi nesto rekli rukovodstvu NIS-a.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *