Тони Блер: Проклетство крвавих милиона

Пише Дејан Лукић

Тони Блер се прошле седмице вратио на ударне странице британске штампе у афери која је поново подсетила Острвљане да перпетуирање ратова Империје значи високо лукративан бизнис за политичку и корпоративну елиту, где се успех или пораз искључиво мере добијеним или изгубљеним новцем

 

Бивши премијер Британије Тони Блер у десет година, колико је провео на броју десет у Даунинг стриту, водио је пет „хуманитарних“ ратова, из којих је изашао као мултимилионер са 84 милиона фунти на банковном рачуну, пет луксузних кућа на Острву, а девет у свету, између осталог.
Проклетство крвавих милиона прогони Тонија Блера у готово регуларним размацима. Прошле седмице његову мировину још једном је узнемирио нобеловац из Јужне Африке, бивши архиепископ Кејп Тауна Дезмонд Туту ауторским чланком у лондонском „Обсерверу“, у којем инсистира код међународне јавности да „ратни злочинци“ Тони Блер и Џорџ Буш морају да буду изведени пред суд у Хагу.

[restrictedarea]

ЗЛОЧИН АГРЕСИЈЕ
Дезмонд Туту, који је 1984. године добио „Нобелову награду“ због заслуга у борби против апартхејда у Јужноафричкој Унији, нашао се подстакнут да иступи у „Обсерверу“, пошто је недељу дана раније одбио да присуствује на једном јужноафричком самиту лидера из света бизниса. Објаснио је организаторима да не жели да седи у истој сали са таквим ликовима као што је Тони Блер. „Осећам дубоко у себи нелагодност коју би по моју савест изазвало учешће на састанку у Јоханесбургу, на којем учествује и Тони Блер.“
У отвореном писму за „Обсервер“ нобеловац објашњава да су Тони Блер и амерички бивши председник Џорџ Буш људи који су повели „криминални и незаконити“ рат против једне суверене земље као што је Ирак. То је, пише Туту, био рат на лажној премиси да Садам Хусеин поседује (непостојеће) оружје за масовно разарање. Каже да све и када се не би узимале у обзир „страшне последице“ тог рата, сам чин инвазије на Ирак – злочин против мира, довољан је да се Блер и Буш изведу пред Међународни кривични суд. „На основу чега прихватамо да би Роберт Мугабе (Зимбабве) требало да се нађе пред судом у Хагу, а да Тони Блер слободно по свету држи говоре и предике инкасирајући, уз то, још и милионе; на основу чега Бин Ладен бива ликвидиран, а Ирак окупиран и разорен. И то не зато што поседује непостојеће оружје масовног разарања, него зато да би се Тони Блер и Џорџ Буш отарасили Садама Хусеина. Каква су то начела, какав је то морал и каква је то политика“?
Туту у „Обсерверу“ подсећа Британце да је резултат Блеровог рата у Месопотамији, вођеног на основу лажних премиса, „грозан чин“. У току само прошле године, у Ираку је сваког дана гинуло у просеку седам људи. Од почетка амеробританске агресије (2003) у Ираку је, по конзервативним проценама, погинуло 110 хиљада људи, а најмање 2,5 милиона је интерно расељено или избегло у околне земље.
До јануара ове године у Ираку је погинуло око 4,5 хиљаде Американаца, а 32 хиљаде рањено. „Ако бисмо само ову статистику узели у обзир, Блер и Буш би за ове патње и губитке људског живота, требало да већ буду у Хагу… Ова двојица су нас довели до амбиса пред којим смо сада сви“.
Ирак је, каже архиепископ, долина туге и суза, а садашња трагична ситуација у Сирији и Армагедон који прети Ирану директна су последица злочина који су, за сада некажњено, починили Блер и Буш изазивањем крвопролића и монументалне несреће у Ираку и другде.
„Подизање оптужнице против Блера и Буша мора да се заснива на злочину агресије, а злочин агресије је, пак, покретање рата без одобрења Савета безбедности и на основу фалсификовања стварних чињеница“, изјављује познати британски правни експерт и адвокат сер Џефри Бајдман који се придружио захтеву за кривично гоњење Блера као ратног злочинца.

БИЗНИС СА СМРЋУ
Тони Блер, са своје стране, није часио ни часа да одговори на типично његов начин – цинично и без трунке скрупула према историјски већ верификованим истинама о ирачком рату и жртвама његове (Блерове) болесне мегаломаније. У званичном саопштењу поводом написа у „Обсерверу“, Блер је изненадио чак и оно мало преосталих симпатизера његовог „лика и дела“. Као да су све чињенице о његовом и Бушовом рату против Ирака избрисане из колективне свести, архива и компјутерских меморија. Блер, тако, без трунке стида, каже да су приче како је измислио Садамово оружје за масовно уништавање „излизана новинска патка“! Као да баш нико, ни у Британији, нити у свету, није чуо, нити памти како Тони Блер пред Парламентом у Вестминстеру ,док камере шаљу његове речи у свет, а блицеви севају, није рекао да Садам има велике количине тог страшног оружја и још специфицирао да је Садам у стању да га за 48 часова добаци чак до Британије. Гола, брутална, историјски компромитована  лаж. Али,Тони Блер у одговору на текст архиепископа у „Обсерверу“ иде до просто несхватљивог мањка обзира за факте и интелигенцију Британаца: „данашњи Ирак је просперитетнија земља него у време Садама Хусеина. Економски је три пута јача (!); смртност деце је смањена за трећину; стране инвестиције су порасле, нарочито у Басри“.
Овако непристојно плагирање факата о стању у земљи у којој је привреда у колапсу, инвестиција нема, а смрт свакодневница, навело је „Мирор“ да забележи како овако „гротескна лаж превазилази и самог Блера, али је, свакако, знак озбиљне панике“.
Захтев нобеловца из Јоханесбурга да се Блер (и Буш) изведе пред Међународни суд за ратне злочине, само је свежа сенка која готово регуларно, с времена на време, пада на Тонија Блера од како је (2007) морао да, највише због проклетства ирачког рата, поднесе оставку. А његов одговор ахиепископу само је циничан покушај да се како-тако рехабилитује у делу британског јавног мњења. Немогућа мисија по консензусу аналитичара на Темзи. Блера на Острву данас већина грађана доживљава као негативног хероја. Делимично због мегаломанских ратова, али више због перцепције о њему као ратном профитеру гаргантуанске прождрљивости за новцем.
У политику је ушао као сиромах, а политичку каријеру изградио на лажној слици левичарења и борца за радничка (лабуристичка) права. Оног тренутка када је (1997) ушао у Даунинг стрит број десет, Тони Блер је скинуо и маску лабуристичког трибуна и завршио као сабрат светске, ригидне деснице, поготово америчких ултраконзервативаца. Данас је некадашњи раднички „трибун“, заиста, ратни профитер par excellence. Од првог дана премијерског мандата схватио је да је рат уносан бизнис. У том бизнису стотине хиљада људи је убијено широм света, од Балкана до Блиског истока и Афганистана, а са сваким новим ратом богатство Блерових расло је за десетине милиона.
Према сигурним информацијама, Тони Блер је овог тренутка, пет година пошто је изгубио премијерско место, тежак преко 80 милиона фунти. Човек који је кренуо у политику „го као црквени миш“ данас станује у својој лондонској приватној кући на Конаут Скверу, вредној шест милиона фунти. Остале четири куће су му на разним, елитним местима Британије, а осталих пет на разним странама света.
Одакле му тај новац?

КРВ НА РУКАМА
Према његовом сопственом наводу у „Фајненшел тајмсу“, 3,5 милиона фунти лежу му сваке три године на рачун, по основу „консултација“ (продаје магле) у великим банкама и осигуравајућим друштвима.
Користећи капитал из Даунинг стрита као златну коку Блер зарађује 20 милиона евра на име говора по свету и „савета“ које даје богатим владарима, најчешће шеиковима и принчевима у деспотијама Залива. Све те „консултације“ иду номинално преко фирме „Блер и компанија“, коју је основао одмах по изласку из Даунинг стрита.
Блер, затим, узима „цркавицу“ од 190 хиљада фунти, за сваки наступ „после вечере“ или сваки говор који одржи шетајући светом. Те наступе му организују бивши и садашњи његови политички пријатељи и сарадници на високим положајима, међу којима има руских олигарха и крупних западних банкара.
Са емирима Кувајта и Абу Дабија Блер има и личне односе; мањак демократије и људских права му тамо не смета, нити су икада деспоти Залива били кандидати за „хуманитарне ратове“. Има стални приход и од владе у Казахстану, али је тајна шта тамо „продаје“.
Човек који је водио пет спољних ратова у десет премијерских година (Балкан, Ирак, Афганистан, Тимор, Сијера Леоне, рат против „исламског екстремизма“) а ради „ширења слободе и демократије“, нема проблема да узима милионе од најцрњих породичних диктатура какве су средњевековни шеикати Залива и Саудијске Арабије. Уз све то, Тони Блер данас, као пензионер, кошта британске пореске обвезнике 400 хиљада фунти годишње. Његова пензија износи 70 хиљада фунти. Знатно више фунти – 115, добија на име „подршке за јавне обавезе“, ма шта да то значи. За Блеров тим безбедњака државни трезор плаћа 250 хиљада фунти годишње. Потпуна је мистерија колико Блерова фирма „Блер и компанија“ зарађује додатно продајом недекларисане консултантске магле – од Канаде до Малезије. Сваки живи британски премијер има, поврх свега, право на 100 хиљада фунти само за „присуствовање јавним догађајима“ током године. То може, рецимо, да буде концерт у „Алберт Холу“ или место у ложи на „Вимблдону“. Бивши премијери Гордон Браун и садашњи, Дејвид Камерон, одрекли су се овог бонуса, али га Тони Блер редовно инкасира.
У свету у којем Империја диктира правила, Тони Блер још нема бриге да ће, зато што има крви на рукама, ускоро у Хаг. Са те стране је миран као и Џорџ Буш или Бил Клинтон. Али га проклетство ирачког рата – као ово у „Обсерверу“ – упорно, већ скоро десет година, периодично посећује и, ако ништа, ремети лагодни мир крвавих милиона на банковном рачуну.

[/restrictedarea]