Почетна / Колумне / Путујте у деловима. Унија вас чека

Путујте у деловима. Унија вас чека

Пише Драгомир Антонић

Нека вас убијају, нека вас кољу, режу, секу… Европске интеграције немају алтернативу. Шта је ваша нога, бубрег, јетра или срце у односу на примања нас који верујемо, у шта не верује ни обневидео од жеђи у пустињи – да ЕУ нема алтернативу

Набијали су нас на колац, чупали нокте, убијали маљевима, клали, сакатили, секли главе. Од наших лобања зидали куле и градове. Чупају нам срце. На живо. Ником ништа. Европска унија нема алтернативу. Фатаморгана у коју не верује више ни од жеђи обневидео у пустињи. Чак и они који су плаћени преко разних владиних канцеларија за „европске интеграције“ знају да од тога нема ништа, али зарад сопствене добре апанаже настављају да мантрају како оно што више не постоји нема алтернативу. Нека вас убијају, нека вас кољу, режу, секу… ми од наше плате нећемо одустати.

БЕЗ ДУШЕ

[restrictedarea]

Шта је ваша нога, бубрег, јетра или срце у односу на наша примања? И шта вам је требало да такве вести, баш ових дана објављујете и да нас поново Европи представљате као крајње примитивце? Распоре вам груди, приручним маказама од бајонета, секу ребра да изваде ваше срце, а ви вриштите и молите да вас прво убију. Ох, како сте примитивни и не знате да вам органи вреде само док у вама има живота, а кад сте мртви онда сте безвредни европским пацијентима којима је ваше срце последњи спас. Како ћемо ми који примамо десетине хиљада евра месечно, зарад убеђивања да сте ви који у Унију не верујете ментално заостали, сад објаснити својим газдама да ви вриштите док вас кољу, а они шаљу најбржи авион да бар један део Србина стигне у Европу и стално се настани у телу богатог и демократски опредељеног Европљанина. Вишедеценијски циљ је постигнут. Срби могу у Унију без икаквих нових преговора и додатних услова. Могу и у Османлијско царство. Могу и у Меку и Медину, где ниједном хришћанину улаз није дозвољен. Могу свуда у васколики свет. Додуше у деловима. Мало ли је то? Не будимо незахвални. Прво бубрег, затим јетра и на крају срце. Душа им није потребна, јер је никад нису ни имали.
Замислите како ће срцу, неког убогог и сиромашног Србина, бити удобно док буде куцало – надам се да од радости неће поскакивати и плашити новог газду – уз звуке бечког валцера, док нови власник умилно гледа Бернара Кушнера, убицу и модерног Џека Трбосека, који је све и осмислио. Због њихових узајамних драгих погледа вредело је бити жив распорен. Европска срећа нема цену.
Да Србе кољу и транжирају зарад виших европских интереса ми обични људи знали смо одавно. Нисмо ни ћутали. Писано је о клању и убијању Срба на Косову и Метохији. Извештавао „Печат“. Трговина људским органима је била предмет расправе у Европском парламенту. Уверљиво је о убиствима и вађењу органа говорио господин Дик Марти. Из Швајцарске. Скептичан према подацима из извештаја био је господин Драгољуб Мићуновић. Из Србије. Тражио је додатне доказе.

(НЕ)ЗАШТИЋЕНИ СВЕДОЦИ
Ових дана се открило да наши државни органи оличени у ликовима господе Бруна Векарића и Војислава Вукчевића о свему имају доказе више од шеснаест месеци. Зашто су ћутали? Ако је разлог заштита сведока, онда је то у реду. Али зашто су сада проговорили и дозволили да се његове изјаве појаве у новинама? Да ли то значи да је сведок апсолутно заштићен и да су кривци притворени? Да се над њима врше истражне радње? Да је све осигурано, тужба припремљена и да ће бити суђења? Да се кривци казне (што није најважније) и да се коначно и правоснажно покаже истина о „хуманитарној акцији спасавања Шиптара“, и да се са имена Срба, највећих жртава „ НАТО милосрдног анђела“ скине љага да су они злочинци (што је веома важно). Да су Срби клали, убијали, протерали милионе Шиптара, силовали стотине хиљада жена које нису стигли да протерају, правили некакве „потковице“ и сличне глупости измишљене у маркетиншким инкубаторима разних америчких владиних и невладиних агенција. Ко мени не верује нека чита: Медлин Олбрајт, Џими Шеја, Кембела, Холбрука… или Скот Маршала, или Ајвори Робертса. Ко ће све набројати. Има их ко кусих паса, стрвина које се после клања окупљају око заклане и уређене свиње не били још мало преостале крви попиле. Управо због њихових закаснелих признања која нештедимице објављују плашим се да на делу није опет некаква ујдурма, где ће се заштићеном сведоку нешто десити или ће нестати. То ће бити изговор да доказа нема и да није могуће судским путем истину истерати на видело, иако и врапци на грани знају које злочине извршио. Цео предмет о преко две хиљаде убијених и распорених Срба заувек би прекрио вео заборава. Много је у последњих десетак година из канцеларије која сада чува заштићеног сведока „откривано и проналажено гробница“ широм Србије, где су наводно биле закопане особе које су Срби, њихове војне и паравојне јединице ликвидирали. Новине и телевизије су биле препуне таквих вести, али би се затим утврдило да те вести нису тачне.
Да је вест лажна, објављивано је без помпе и на дну стране. Ратни официри, ратни хероји који су се храбро борили против НАТО злочинаца, сада су због таквих вести утамничени у Хагу. Истина у корист Срба није медијски занимљива. Зато се плашим и добрих вести. Даће Бог да нисам у праву. Даће Бог да су Срби коначно смогли снаге и храбрости да покажу и докажу свету и себи самима да нас боле злочини извршени над нашом браћом, сународницима, грађанима Србије. Да злочине учињене на Косову и Метохији нећемо заборавити, као што ни Косово и Метохију из срца нећемо избацити. Макар наше срце куцало и у телу непријатеља наших. Верујем да ће се обистинити српска народна пословица: „Заклела се земља рају да се тајне све сазнају!“

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Ništa pametnije dugo u štampi nisam pročitao.Vreme je da se otreznimo i shvatimo kako nas šaka mangupa zarad svoje zarade godinama vuče za nos!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *