Почетна / Свет / Путину интерес Русије важнији од Запада

Путину интерес Русије важнији од Запада

Пише Богдан Ђуровић

Владимир Путин је дао први велики интервју од његове инаугурације 7. маја. Одговори које је том приликом дао новинару руске телевизије на енглеском језику „Раша тудеј“ засигурно се нису допали многима на Западу

Само неколико дана пре него што је у Сочију примио председника Србије Томислава Николића, руски лидер Владимир Путин угостио је у Владивостоку, на Далеком истоку Русије, 20 шефова држава и влада Азијско-пацифичког региона, окупљених на Самиту АПЕЦ-а. Ова организација за економску сарадњу земаља региона, све више добија на значају, с обзиром на то да је у њој окупљена половина светске привреде, као и водеће државе Г-8 и Г-20. И управо ове године, Русија је први пут била домаћин Самита АПЕЦ-а. Био је то крунски догађај за руског председника, који је у години свог реизбора убележио још два значајна резултата – ступање на сцену Царинске уније Русије, Белорусије и Казахстана, као првог корака ка великој Евроазијској унији, и улазак Москве у „Светску трговинску организацију“ (СТО). Зато није нимало случајно што је Путин, у протеклих десетак дана, био убедљиво најпопуларнија личност у светским медијима.

АМЕРИКА СТВОРИЛА АЛ КАИДУ
Пре него што је, уочи почетка Самита АПЕЦ-а, учествовао у експерименту руских орнитолога на Далеком истоку и, уз помоћ моторног змаја, помагао белим ждраловима који су одрасли у изолацији да пронађу пут на југ, Путин је дао интервју руској телевизији на енглеском језику „Раша тудеј“ – први велики разговор за медије од његове инаугурације 7. маја. Одговори које је том приликом дао дописнику ове телевизије, засигурно се нису допали многима на Западу. Почев од истицања у први план пријатељских односа са Кином, на коју већ сада отпада четвртина руске спољне трговине, а коју Запад гледа са великим подозрењем, па до отворене критике Вашингтона у вези са низом питања: Сирије, противракетне одбране у Европи (ПРО), прогона Џулијана Асанжа…
На питање новинара, да ли би Русија могла да промени своју позицију у вези са Сиријом, оличену у ставу да само сиријски народ може да одређује своју судбину, Путин је одговорио: „А зашто би само Русија требало да преиспитује своју позицију? Можда би и наши партнери у преговарачком процесу требало да преиспитају своју?“, запитао је руски лидер и подсетио да ставови Запада, како се показало, нису увек били исправни. „Узмите примере многих земаља у којима је дошло до развоја сукоба. САД, касније са савезницима, ушли су у Авганистан. Сада сви мисле само на то како да дају петама ветра. Шта се дешава у арапским земљама, у Египту, Либији, Тунису, Јемену? Да ли је тамо настао ред и благостање? А у Ираку шта се дешава? У Либији и даље траје оружана борба међу различитим племенима. Нећу ни да говорим како се одиграла смена власти. Нас, наравно, забрињава што се дешава насиље у Сирији, али нас не мање брине и шта може да се догоди ако одређене одлуке буду донете“, указао је руски председник на неприхватљивост једностраних решења, на штету само једне стране, која никад не доносе трајни мир и стабилност.
„Мислим да би најпре требало прекинути са испорукама оружја у зону сукоба, али се оне настављају“, поручио је Путин. Новинар „Раша тудеј“ подсетио је саговорника на критике које долазе са Запада – да Русија, наводно, спречавајући резолуције Вашингтона у Савету безбедности, којима се утире пут војној интервенцији и насилном свргавању председника Башара Асада, „претвара СБ УН у фиктивну организацију“. „Мислим да је управо супротно. Ако би УН и СБ били претворени у биро који штанцује одлуке само једне од заинтересованих страна, у том случају би престали да постоје, као што је некада било са Лигом народа“, упозорио је руски председник.
Посебну раздраженост западних „партнера“, Путин је вероватно изазвао нимало пријатним подсећањем да су, својим ранијим деловањем на сличан начин као и данас, Американци сами створили своје садашње непријатеље. „Шта ће бити после, по правилу не размишљају. Тако је било и када је Совјетски Савез ушао са својим Оружаним снагама у Авганистан, када су наши садашњи партнери подржавали тамо устанички покрет и, суштински, створили Ал каиду, која је затим нанела удар по САД-у. И данас неко за своје циљеве у Сирији жели да искористи борце Ал каиде или људе из других организација са истим екстремистичким погледима. То је опасна и недалековида политика. Онда је боље отворити капије Гвантанама и све заточенике пустити у Сирију, нека ратују мало. То је исто. Али не би требало заборавити да ће касније ти грађани да нанесу удар својим доброчинитељима. А ти грађани не би требало да забораве да ће и за њих да буде створен затвор сличан ономе који је сад покрај Кубе“, сликовито је Путин објаснио суштину америчке политике на Блиском истоку.

[restrictedarea]

НАРУШАВАЊЕ РАВНОТЕЖЕ
Говорећи о Бараку Обами, Путин је истакао да је бивши председник Дмитриј Медведев много тога постигао у раду са америчким колегом, укључујући СТАРТ споразум из априла 2009. и америчку подршку Русији за улазак у СТО. „Али проблем ПРО САД-а, један је од кључних зато што задире у животно важне интересе РФ. То је, суштински, тежња да се наруши стратешка равнотежа. А то је веома опасна ствар, зато што може довести до трке у наоружању“, појаснио је Путин и нагласио да је летос у Мексику, на Самиту Г-20, разговарао са Обамом и на ову тему, где је „осетио расположење свог партнера“. „Чини ми се да је он искрен човек и да жели много тога да промени набоље. Али, може ли он то да уради, да ли ће му дозволити? Постоји војни лоби и Стејт департмент са својом прилично конзервативном машином“, навео је руски лидер, истакавши да је једино решење за ПРО да га заједнички и равноправно граде три стране – Америка, Европа и Русија, а не као што је сада постављен „као чисто амерички стратешки систем, постављен на европској периферији“.
Међутим, како је нагласио, ако на власт у Белој кући дође републиканац Мит Ромни, то ће Москву да наведе на „другачија размишљања“. „Његова позиција делимично носи предизборни карактер, али је она, безусловно, погрешна. Ево, сад говоримо о систему ПРО. И амерички партнери нам кажу: ‘То није против вас’. А шта ако председник САД-а буде господин Ромни који нас сматра непријатељем број један? Значи, тада ће сигурно бити против нас, јер је технолошки све пројектовано управо на тај начин. Како би ми требало  да се понашамо да бисмо осигурали своју безбедност?“, поставио је Путин више реторичко питање, да би у наредном делу разговора, коментаришући однос САД-а и Велике Британије према Русији, истакао: „Њима је неопходан непријатељ, неопходна им је представа о непријатељу, они морају против неког да се боре“.
На тај начин објаснио је непрекидне насртаје Запада на традиционалне руске вредности, упорне покушаје да се Русија представи као земља корупције, криминала, забране слободе говора, па чак и мишљења. Последњи случај, панкерки које су добиле две године затвора због политички мотивисаних богохулних радњи у највећем православном храму, како је упозорио новинар „Раша тудеј“, могао би руском председнику да донесе негативан имиџ у западној јавности, а осуђеним девојкама већи публицитет и ореол жртви режима. Имајући у виду овај случај, али и критике које су уследиле са Запада због тога што је Русија пооштрила законе о изгредима на јавним скуповима и неморалним садржајима у јавној сфери који негативно утичу на развој деце и омладине, Путин је био више него јасан: „Знате, трудим се једноставно да не размишљам о томе. Трудим се да радим оно што сматрам исправним и потребним за нашу земљу, за наше грађане, наше људе. Тако ћу да чиним и у будућности. Наравно, гледам и шта се дешава са стране, како реагују у свету. Али, та реакција не може да буде основни мотив мог понашања. Основни мотив може да буде само интерес руског народа“.
Овом реченицом, Путин је направио увод за оно што је рекао неколико дана касније, одговарајући на питања новинара на Самиту АПЕЦ-а у Владивостоку. Пошто су опозициони блогери његов „лет са ждраловима“ исмејавали речима да птице нису полетеле за Путином, поручујући да је само „63 одсто ждралова“ кренуло са њим (мислећи, заправо, на бираче), руски председник је поручио да „само слаби ждралови нису полетели“. „Нису сви одмах полетели и то је кривица лидера, пилота, зато што је сувише нагло повећавао брзину и они једноставно нису стигли. При лошем времену и снажном бочном ветру, пилот мора хитро да повећа брзину, иначе систем може да се преврне“, говорио је Путин у очигледним метафорама.
Заиста, промене у Русији догодиле су се толико брзо, а пилот (Путин) током лета стално је имао црне облаке, муње, громове и олујни ветар са Запада, али није дозволио да се „систем преврне“, као што се то десило његовим претходницима. У том лету, слабије птице промениле су јато и свиле, како је рекао Путин, гнездо на другој страни. Али то не значи, нагласио је, да Русија неће бринути и о њима. Наравно, ако то они буду желели.

[/restrictedarea]

4 коментара

  1. Neumesan je bilo koji komentar o coveku koji se trudi i radi za dobro svoje zemlje !




    0



    0
  2. Ovo samo pokazuje koliko duboke rane su ostale u SRPSKOM drustvenom tkivu. Poslije Slobodana Milosevica mi se divimo onima koji vole i najvise im je stalo do drzave kojoj su oni predsjednici………Tesko se




    0



    0
  3. Valjda je normalno da PREDSEDNIK dsržave radi u interesu NARODA koji ga je birao.PITAM.Za koga rade LIDERI NA ZAPADU.Ko bira predsednike na ZAPADU.Kome oni podnose račune.Pitanje NIJE GLUPO iako na prvi pogled DELUJE.Putin i Rusija su jedina NADA za SVET KOJI JOŠ UVEK UME DA MISLI SVOJOM GLAVOM.Za svet kome ZAPADNA propaganda nije ISPRALA MOZAK.Za svet kojem netrebaju SVETLA ZAPADA.Za svet koji bi da sam odlučuje šta ĆE SUTRA RADITI.PITAM.Koliko je vrhunskih stručnjaka koji rade na zapadu TAMO I ROĐENO.Gde će se rađati MOZGOVI kad pobedi globalizacija.




    0



    0
  4. OEBS je nedavno objavio podatke o obrazovanosti. Na prvom mestu u svetu je Rusija s preko 50% visokoobrazovanih, druga je Kanada, treca Britanija a Sjedinjene drzave se nalaze tek na 4. mestu. Za te svoje fals $ kupuju tudje mozgove i tako dominiraju svetom.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *