Почетна / Репортаже / Пожари: Сунце спржило, огањ спалио

Пожари: Сунце спржило, огањ спалио


Текст и фото Милан Тимотић

Репортер „Печата“ обишао је током прошле недеље пожаром захваћене делове Србије

[restrictedarea]

Почетак нове 2012. године није донео ништа добро Србији. Веома дуга и оштра зима са сибирским температурама преточила се у кишовито пролеће обележено поплавама, да би жарко лето на крају своје владавине на више места наше земље разбуктало велике шумске пожаре. Хир природе или људски фактор, остаје питање које за сада нема одговора.
Велики шумски пожари који су захватили југозападне крајеве Србије и даље дивљају на планини Тари и на границама према Косову и Метохији и Бугарској задају велике муке локалном становништву, ватрогасцима и другим службама које су укључене у гашење тих пожара. Огромне штете настале у пламену који је захватио преко 18.000 хектара шума и пашњака и насељених места нарочито су видљиве у околини Чачка, Ужица, Златибора, Лесковца, Бруса и Зајечара, а такође су очите и на границама према Републици Српској и Бугарској.

НЕОРГАНИЗОВАНИ НАРОД
Село Горња Горевница удаљено 12 километара од Чачка нашло се на удару 26. августа. Ватрена стихија није имала милости ни према сеоским домаћинствима, гутала је све редом. Срећом није било људских жртава и ако је више сељана са озбиљним опекотинама пребачено у чачанску болницу.
„У недељу 26. августа око поднева, приметили смо дим у неприступачном шумском пределу званом Космај. Убрзо су стигли ватрогасци и пожар локализовали. На нашу несрећу није било довољно ватрогасаца да остане поред згаришта, јер је био пожар и на Чиготи. Сутрадан се ватра изненада разбуктала и направила праву пустош на 600 хектара и у прах и пепео претворила све што јој се нашло на путу“, објашњава Бобан Јелисијевић коме су изгореле штала и више стогова сена.
Предраг Јелисијевић, Бобанов отац, кога је ватра озбиљно повредила по целом телу, спас је потражио скоком у рибњак, где су га пронашли и превезли у чачанску болницу. Млађи Јелисијевић са сузама у очима наглас размишља и сам себи поставља питања:
„Шта смо радили? Да ли смо могли боље? Чудно је све то било. Овде никада није било шумских пожара. Одједном гори стотине хектара шуме. Не пали се тако лако шума и то сама од себе. Има ту штошта под знаком питања. Пожар се десио на неприступачном терену, тако да се сва опрема за гашење морала носити преко два километра на леђима. Већина људи из околних места стајала је на путу и посматрала како пламен гута шуму. Народ није био организован, јер нико није спровео праву акцију гашења. Неки су седели испред својих кућа и очекивали шта ће се даље догађати. Жалосно је што неки наши сељани нису хтели да помогну са својим цистернама, јер кажу да су се плашили да им гуме не изгоре, а чекали су да им ватрогасци гасе куће и имања. Неки људи не говоре више од двадесет година, али су једни другима братски помагали. Има и оних који су се до ватрене стихије грлили и љубили, а на појаву првог дима и пламена окренули леђа и себично одбили да се помажу. У оваквим ситуацијама најбитнија је слога и добра организација“, тврди Бобан Јелисијевић
На другом крају села Горња Горевница велико домаћинство старине Драгојла Благојевића (90) изгорело је до темеља. Кућа двоспратница, штале, радионица, вајат, прикључне пољопривредне машине и летина, све у једном трену нестало је у налету огња претворивши све у прах и пепео. Драгојле који је пребацио деведесет лета мирно без жучи збори:
„Живим сам на овом имању, кад сам приметио пламенове дотрчале су и комшије, али успели су једино да спасу трактор. Изгорела ми је сенара, качара, прикључне машине и 1.500 бала сена. Успео сам само да пустим овце које су се разбежале, можда ће се вратити…“

ДЕЛО ЛОШИХ ЉУДИ
Сто двадесет километра западно од Чачка ватрени ураган катастрофалних размера снажно је ударио на планину Тару и села на њеним ободима. Више великих пожара који су окружили југозападне ободе Таре прогутали су на хиљаде хектара четинара и више домаћинстава. Протекле, а и ове недеље огромне штете од пожара претрпели су житељи Кремне, Оштреља, Зовине…
Ватрена стихија која већ петнаест дана хара Таром опустошила је преко 5.000 хектара четинара. За катастрофу на Тари кажу да је ватра дошла из Републике Српске, јер пожаре тамо нико не гаси, а њихове надлежне службе тврде да је погранични појас миниран и да постоји велика опасност да неко настрада од мина. Засеок Креманска Кадињача готово да је нестао у ватреној стихији, у ноћи између четвртка и петка протекле недеље. Репортер „Печата“ се затекао на лицу места и снимио почетак пожара и његове последице. Домаћинство инвалида Пере Ђенадића претрпело је највећу штету. Штала, помоћни објекти, осам стогова сена у трептају ока прогутала је ватра. Перу затичемо како поред згаришта крши руке у немоћи било шта да каже. Све што је спремио за шест месеци дугог зимског преживљавања ватра му је уништила.
„Ватра је лош слуга, а још гори господар, али од тога има и још горег зла. Неки људи су још гори од ватре“, каже Ђенадић.
У тим његовим речима постоји трачак сумње да су ови пожари дело лоших људи, а да су можда и подметнути. Да ли је то тако, за сада можемо само да нагађамо.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Садржај је заштићен !!