Почетна / Свет / ПОЉОПРИВРЕДА СА ЉУДСКИМ ЛИЦЕМ

ПОЉОПРИВРЕДА СА ЉУДСКИМ ЛИЦЕМ

пише: Мара Кнежевић Керн

Било да једемо, спавамо или радимо, живот је немогућ без земље. Земља, као ваздух и вода, мора да буде на располагању свима. Она мора да припадне друштву и да је друштво изнајмљује онима који је обрађују

Већина организованих покрета у свету сагледава проблем глади, здравља и екологије у новом контексту, везаном за чињеницу да новчани систем континуирано редистрибуира богатство од већине ка мањини, што је основни узрочник кризе.

Маргрит Кенеди (Margrit Kennedy), професор Еколошке грађевинске технологије и магистар урбаног и регионалног планирања, покренула је кампању „Окупирајмо новац“, заговарајући систем „комплементарних валута“, чију неопходност образлаже у књизи „Новац ослобођен од интереса и инфлације“. Маргрит је на основу богатог практичног искуства предложила медијум размене који би радио у интересу свих и при том штитио Планету, тврдећи да се економија мора ослободити баласта интереса и камата, уколико желимо да спроведемо здраве еколошке концепте у обиму који је данас неопходан. Она заговара фундаменталне промене садашњег монетарног система или креирање нове комплементарне валуте: „Било да једемо, спавамо или радимо, живот је немогућ без земље. Земља, као ваздух и вода, мора да буде на располагању свима. Она мора да припадне друштву и да је друштво изнајмљује онима који је обрађују, што је био обичај у многим европским земљама, све док у средњем веку није уведено у праксу римско право, са нагласком на приватну својину.“

ОДМЕТНИЦИ ИЗ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ Маргит Кенеди данас живи у једном еко-селу у Немачкој, основаном у духу филозофије покрета Групе солидарне размене ГСР, све популарније у свету. Велики допринос ширењу ове идеје на просторима бивше Југославије дала је Сунчана Пешак, политички ангажован пољопривредник, активиста и заговорник идеје да се потрошачи и произвођачи хране морају повезати на локалном нивоу, како би избегли лихварске трговачке ланце и успоставили контролу над квалитетом хране. Сунчана живи и ради у Рециклираном имању Вукомерић (Хрватска) и коаутор је брошуре „ГСР – Групе солидарне размене“. Аутори брошуре дефинишу премакултуру као „покрет који посматра живот у целини, истражујући начине на које сваки појединац и свака заједница може променити свакодневицу, чинећи је  квалитетнијом, а истовремено одрживом. С обзиром  на то да је конвенционална пољопривреда један од највећих загађивача данашњице, све је више „одметника“ из монокултурне цивилизације који производе без икакве подршке државе – повезане са латифундистима и „Биг фармом“ – настојећи да се изборе за основно људско право на здрав живот.

[restrictedarea]

У Марчану код Пуле налази се имање Ненада Куфтића, који се већ десет година професионално бави еколошком пољопривредом. Обучио се волонтирајући на еколошком имању следећи бројне методе и правце као што су биодинамика, мирољубиво вртларство, синергијска пољопривреда… Ненад примењује властиту методу, ослањајући се на традицију предака: земљу обрађује плугом, дрљачом и фрезом, а од заштитних средстава користи искључиво биљне препарате. Око Ненада се окупила заједница подршке, људи свесни погубног утицаја пестицида и генетски модификоване хране.

И у Србији се све интензивније пропагира култура потражње биолошки узгајане хране, а једно од малобројних огледних имања са биодинамичком пољопривредом је фарма „Ива“ у Јаловику, организована према принципима антропозофске школе Рудолфа Штајнера. Брачни пар Вивијен Шидлер (Немачка) и Бодевин Кегелс (Холандија) намерава да на имању организује течајеве из биодинамичке пољопривреде, у чему их подржава локална заједница (простор за предавања и неопходну логистику), а од европских институција очекују помоћ у организовању наставе и обезбеђивању стручног кадра. Нажалост, у Србији је потрошач најслабија карика у овом ланцу, због неинформисаности и поверења у институције „које не би дозволиле да нас трују“.

СОЛИДАРНА РАЗМЕНА Искуство Сунчане Пешак око формирања Група солидарне размене драгоцено је за све оне који желе да се извуку из канџи произвођача генетски модификоване хране. Сунчана наглашава реч солидарна „зато што се овде на ради о било каквој заједничкој куповини, већ о солидарној – која је сама по себи политички чин. То значи да мали свакодневни гест потрошача с мало труда може да проузрокује скретање економије у праведнијем смеру, помажући да се заобиђе посредник и формира ‘кратак ланац’ произвођач-купац. Храну гајену без пестицида, од домаћег семена на самоодрживој фарми, најчешће траже породице с малом децом, а приликом размене је најпресудније поверење и обострано уважавање.“

Овакав тип размене у свету првенствено се одвија међу људима са развијеним осећањем за социјалну солидарност, у чему предњаче Италијани. Политички освешћене групе из Италије наручују кафу директно од угњетаваних сељака из Јужног Мексика, плаћајући шест месеци унапред, док се у јужној Италији солидарност манифестује куповином хране од задруга које обрађују државну земљу, судским поступком одузету од локалних криминалаца. У Тоскани је развијено осећање за солидарност са радницима који под нехуманим условима раде за велике корпорације, па је дугогодишњи бојкот производа „Нестле“ довео до озбиљних потреса на тржишту кафе. У Израелу постоје групе које купују производе из окупираних палестинских села, што говори да овај процес неминовно води ка колективној промени свести.

„У групама солидарне размене се непрестано учи“, каже Сунчана, „људи уче да слушају ритам земље и годишњих доба, уче да следе традицију свог краја“. Она подсећа да термин економија долази од грчке речи oikonomia: oikos – кућа, nomos – закон, што се односило на законитости управљања кућом или имањем, за разлику од трговине којом су се бавили професионалци. ГСР нуди економске односе без професионалних трговаца и без намере да се у тим трансакцијама профитира.

Процењује се да нема више од пет хиљада сличних група у свету, али њихов број непрестано расте.

ТЕИКЕИ ГРУП У Јапану је интензивна и хемијска пољопривреда, наметнута педесетих година прошлог века од стране САД-а, пореметила природни склад и прекинула традицију. Јапан је постао мека за хемијску индустрију, да би 1956. године у граду Минамата, хемијско постројење компаније „Chisso Corporation“ избацило велике количине живе у реку, загадивши цео залив. То је проузроковало масовно ширење неуролошких болести, познатих под називом болест из Минамате. Ова корпорација је позната по производњи вештачког гнојива, што је код Јапанаца изазвало трајни презир и осуду употребе хемикалија у пољопривреди. Ово је довело до појаве организованих група пољопривредника, са захтевом да се очува култура Yuki – што означава повезаност културних и религиозних специфичности у циљу очувања природног склада.

Сматра се да је прва Теикеи група настала 1970. у граду Кобе, покренута од групе жена одлучних да купују храну од познатих добављача. Оне су биле свесне постојања директне везе између хране и особа које је производе, као и земље која ју је изнедрила. Све је то био Yuki начин живота, а Теикеи појам уопштено значи „узајамност“ или „партнерство“. У овом контексту се често преводи као „пољопривреда с људским лицем“. Јапанци истичу да то није само одређена пракса, него да је то једна врста динамичне филозофије. Теикеи покрет је 1978. године искристализовао 10 основних правила, прихваћених у солидарним заједницама широм света.

Три године после настанка прве Теикеи групе, у Швајцарској је 1973. близу Женеве основана задруга Les Jardins de Cocagne, инспирисана колективним фармама у Чилеу, насталим за време председника Аљендеа. Имали су мало алата, унајмљену земљу без наводњавања, али су се чланови задруге узајамно помагали. У почетку је било троје радника и око 50 купаца, да би временом број чланова порастао на више од 400. Фарма узгаја око педесет различитих врста поврћа, јабуке, грожђе и бобичасто воће, на површини од 17 хектара. Сваки потрошач има обавезу да ради на фарми пола радног дана, четири пута годишње. Ако неко од потрошача не жели да ради, уплаћује додатну суму за свака четири сата.

ГМО КАО ПОЛИТИЧКО ПИТАЊЕ Постаје све очигледније да је питање – ГМО или здрава храна – политичко питање par excellence, што доказује позадина недавног пуча у Парагвају, изведеног уз помоћ организације УСАИД, ради свргавања председника Фернанда Луга. Према тврдњама аргентинског новинара Адријана Салбучија, разлог за ово политичко насиље лежи у Луговом одбијању да отвори врата биотехнолошком гиганту „Монсанто“. Све је почело кад је парагвајски министар пољопривреде и сточарства Ензо Кардозо илегално допустио узгајање „Монсантовог“ генетски модификованог памука Bollgard BT, што је довело до масовне побуне пољопривредника потакнуте трагичним искуствима индијских сељака са ГМ памуком. Рушење председника уследило је пошто је Парагвајска агенција за контролу квалитета семена и поврћа СЕНАВЕ донела одлуку о забрани увоза.

У којој мери ће се Србија укључити у глобални ток, видећемо на основу реакција на предавање „The development and regulatory approval of ‘HoneySweet’ а Plum pox virus (Sharka) resistant GMO plum“, најављено за 25. септембар у Кабинету за међународну сарадњу. Том приликом ће др Рафаел Скорца, главни истраживач Одсека за пољопривреду Сједињених Америчких Држава, демонстрирати предности биотехнологије, „поготово у производњи резистентног садног материјала воћака на економски значајне болести (шарка шљива)“.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *