Петар ИСКЕНДЕРОВ: ПРЕГОВОРИ БЕОГРАДА И ПРИШТИНЕ: ДА ЛИ ЈЕ НА ПОМОЛУ “РЕСЕТОВАЊЕ”?

Последњих дана високорангирани чиновници Србије и Косовског краја су практично синхронизовано изразили жељу за обнављањем преговора на највишем нивоу. Са одговарајућом изјавом иступио је Председник Србије Томислав Николић и премијер самопроглашене косовске владе Хашим Тачи. Реакција из Брисела, из седишта ЕУ (која надгледа тај дијалог) била је позитивно-опрезна. Но, како је признао у интервјуу косовским новинама Ерока е Rе, француски дипломатски представник на Косову и Метохији Жан-Франсоа Фиту, међународна заједница “још увек нема званичан став” поводом захтева Београда и Приштине о почетку “политичких преговора”.¹

Међутим, садржај наведених изјава наводи на претпоставку да се иза иницијативе двеју страна скрива нешто више од просте изјаве о намерама и да су оне тако дизајниране да би оставиле утисак на Брисел.

Хашим Тачи је, са својственом му категоричношћу, подвукао да дијалога са Београдом у оном виду у коме се водио 2011. године, “неће бити”. По његовим речима, “биће само сусрета на високом нивоу, на којима ће се разговарати о нормализацији међудржавних односа, а не о проблемима унутрашњег устројства наше земље”.²

Са своје стране, не улазећи у полемику са Тачијем, Председник Србије Томислав Николић је изјавио да “дијалог између Београда и Приштине ступа на виши ниво и нова екипа преговарача ће преузети на себе пуну одговорност за даље решавање проблема на Косову и Метохији”. Симптоматично је да су те речи биле изговорене после састанка у Београду са аустријским амбасадором Клеменсом Коем. Уопште, сусрет председника са амбасадором је прилично неуобичајен формат. Међутим, он је идеалан за “тестирање” идеја и сугестија које се протурају како за међународно, тако и за унутрашње јавно мњење.³

После размене сличних изјава, неизбежно се јавља питање о времену и месту сличних сусрета на високом нивоу. Судећи по доступним информацијама, одлука о овом питању ће се ипак донети у Бриселу. У сваком случају, премијер Србије Ивица Дачић не сумња да ће се ово питање разматрати 4. септембра, када он сам намерава да води преговоре у седишту ЕУ са њеним високим функционерима. Он је у међувремену рекао, да “још није ни конципиран низ питања која ће се разматрати, неизвестан је и формат преговора”. Упркос свему “Београд је већ сада спреман на преговоре са Приштином” – уверава Ивица Дачић.⁴

У насталој ситуацији, интересантна је и позиција саме Приштине у односу на предвиђене преговоре. А она је, ако се може судити по изворима која стижу од косовских Албанаца, далеко од јединствености. И највећи проблем је у томе – у ком ће степену предстојећа дискусија са Београдом утицати на ситуацију у северним деловима Косова и Метохије, насељеним Србима.

“Коха Диторе” – најутицајније албанскојезичке новине на Косову и Метохији – не сумњају да ће то питање бити централно. Позивајући се на своје изворе у Бриселу, издање подвлачи да ће “процес евроинтеграција Косова у значајном степену зависити од приступа који ће Косово манифестовати у дијалогу са Србијом, а посебно кад је у питању позиција Приштине у односу на север покрајине”.⁵

Међутим, неки косовски политичари заступају другачије мишљење. Тако председник Скупштине Косова и вршилац дужности Генералног секретара Демократске партије Косова Јакуп Краснићи, у интервјуу часопису “Зери” одбацује и саму помисао разматрања проблема косовских Срба са Београдом. По његовом мишљењу, Приштини и Београду предстоји “караван преговора”, али је питање о северу Косова “већ било разматрано”. “Целокупни свеобухватни проблем статуса Косова обухватао је и права и слободе мањинских заједница, посебно права и слободе српске заједнице” – уверен је председник регионалног парламента, очигледно имајући у виду злогласни “Ахтисаријев план”.⁶

У насталој ситуацији, није без основа претпоставка да је преношење преговора на виши ниво, пре свега угодно Томиславу Николићу и Хашиму Тачију. Првом је потребна консолидација његовог електората, пре свега на бази националних и државних интереса Србије. Као што је познато, главна оптужба на ранији преговарачки тим, односила се на непрекидне тајне уступке косовско-албанској страни по конкретним питањима – попут оних о административној граници између Косова и Метохије и остатка Србије, као и представљања Приштине на међународним форумима. Повећање статуса преговора омогућило би њихов отворенији и принципијелнији карактер.

Што се тиче косовског премијера, он је последњих дана принуђен да одбија појачане нападе опозиције, на челу са радикалним покретом “Самоопредељење” и нешто умеренијом Демократском лигом Косова (ДЛК), по питању уставних реформи и питања која се односе на север покрајине. Председник ДЛК Иса Мустафа је већ изјавио локалном “Радио Дукађинију” да његова партија “ни у ком случају неће ући у преговорачки тим”, а саме преговоре са Београдом је назвао “фаталном грешком” која “подрива независност Косова”. У таквим околностима режиму Хашима Тачија очигледно су неопходни међународни бонуси, од којих би један могао бити и почетак директних преговора са Београдом.

Важно је напоменути да је, судећи по информацијама косовских албанских медија, могло доћи до преговора на високом нивоу између Приштине и Београда, додуше тајних, већ у неколико протеклих година, за време председниковања Бориса Тадића. Новине “Зери”, позивајући се на поверљиве “западне” извештаје, тврде да је председник Тадић скренуо пажњу партнерима у САД и ЕУ да паралелно са техничким преговорима под покровитељством ЕУ, могу да се спроведу “опрезни” преговори о “свеобухватном решењу” проблема односа са Приштином. Ти преговори су требало да доведу до стварања одељеног региона у северном делу Косова и Метохије, под називом “Север”. Он је требало да локалним Србима омогући широка права, али да истовремено функционише у оквирима јединственог државног пространства Косова.⁷

Како било да било, данас су се и Београд и Приштина, и кризом захваћена ЕУ, нашли у новој геополитичкој реалности. То се односи и на узајамне односе између ЕУ и косовских власти – који су се очигледно нашли у запећку антикризних напора Брисела. Тако да остаје актуелна оцена коју је неколико година уназад Приштини дала “Међународна кризна група”, која углавном изражава интересе пре свега америчког политичког естаблишмента: “Мир косовских Албанаца са међународном заједницом је веома услован”; он се превасходно опире на “некакав напредак у општим осећањима становника Косова и у њиховом учешћу у раду државних институција”.⁸Тако да већ у септембру можемо постати сведоци новог лаганог међународног покретања косовског проблема.

 

1 Epoka e Re, 15.08.2012.

2 ИТАР-ТАСС 141523 АВГ 12 14.08.2012 15:28.

3 ИТАР-ТАСС 141619 АВГ 12 14.08.2012 16:22.

4 ИТАСС-ТАСС 161619 АВГ 12 16.08.2012 16:23.

5 Koha Ditore, 15.08.2012.

6 Zëri, 15.08.2012.

7 Zëri, 30.08.2012.

8 Косово после Харадиная. Реферат Међународне кризне групе № 163. Приштина-Брисел. 2005. С.I.

Извор: “Фонд стратешке културе” (srb.fondsk.ru)