Почетна / Култура / Осећај госпођице Смиле за глобализaм

Осећај госпођице Смиле за глобализaм

Пише Наташа Анђелковић

Књижевни феномен Петера Хега – превођење романа „Осећај госпођице Смиле за снег“ на двадесетак светских језика, снимање холивудског филма са суперзвездом Џулијом Ормонд – крије се у великом списатељском дару и способности да друштвено ангажоване теме преточи у језик књижевности

 

Не догађа се често да дански писац пробије оквире националне књижевности и постане радо читан широм света. Ступивши на књижевну сцену почетком деведесетих година, Петер Хег (1957) је унео освежење и новине покрећући дотад готово табуиране теме о судару различитих култура, злоупотребама доминантних, западних друштава над малим, затвореним, гетоизираним заједницама, експлоатацији природе и људи. Књижевни феномен Петера Хега – превођење романа „Осећај госпођице Смиле за снег“ на двадесетак светских језика, снимање холивудског филма са суперзвездом Џулијом Ормонд – крије се у великом списатељском дару и способности да друштвено ангажоване теме преточи у језик књижевности, водећи радњу на линији авантуристичког романа и психолошког и политичког трилера.
Већ и сам крајолик, односно предео у којем се одиграва радња романа је врло егзотичан и нетипичан за акционе романе. Из Копенхагена, радња се премешта на Северни ледени океан, а потом и на Гренланд, у нека од преосталих станишта Ескима. Јунакиња, Данкиња Смила Јасперсен, по мајци Ескимка, упушта се у самосталну истрагу о смрти малог комшије Ескима, дечака од шест година, мимо воље и знања полиције. Оно што званична полицијска и лекарска истрага одређује као трагични пад с крова, Смила препознаје као заташкавање истине, јер, будући Ескимка, зна да препозна у дечаковим траговима у снегу невољу и опасност, с кобним завршетком. Снага Хегове имагинације и глобалне политичке критике долази до изражаја управо са гранањем романа у чворноват крими заплет, али и опасну, егзотичну авантуру кроз коју пролази јунакиња.
Истина о злоупотребама ескимског становништва ради вршења научних експеримената у погледу расних предиспозиција, делује шокантно и алармантно. Крими жанр наоко ублажује Хегову оштрицу упућену политичким моћницима, тајним службама и научном криминалу. Финим стапањем књижевних слика, које су на граници са фантастичним, Хег уметнички уобличава горуће теме о експлоатацији морских и подземних богатстава у северном Атлантику, злоупотребама у глацеологији, медицини, биологији, као и у данском и европском законодавству. Истовремено, он слика природу у својој величанствености којој је супротстављена „напредна“ европска цивилизација која непрестано прети да је уништи.
Прича о Смилиној истрази је уједно и прича о њој самој, а она је опет симбол или слика сусрета два различита света која се никада не могу разумети између себе. Данска и ескимска култура сукобе се у њој. Ниједној не припада до краја, а за обе је везана. Ледене санте које плутају између Гренланда и Данске сликовита су представа јаза који постоји између ова два света. Лед међу људима и лед у људима је основна метафора „Госпођице Смиле“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *