Почетна / Друштво / Медено слатка и у нашем шљивику

Медено слатка и у нашем шљивику

Пише МАРА КНЕЖЕВИЋ КЕРН

На питање поводом научне студије из 2006. којом се „Медено слатка“ проглашава узрочником рака јетре код експерименталних животиња, гост из Америке, промотор ове сорте шљиве пред домаћом стручном јавношћу, одговорио је да „мишеви нису исто што и људи“

На Пољопривредном факултету у Београду, 25. септембра, одржано је предавање: „The development and regulatory approval of ‚HoneySweet‘ a Plum pox virus (Sharka) resistant GMO plum“, са циљем да генетски модификована шљива „Хани свит“, у преводу „медено слатка“, добије благослов „стручне јавности“ и крене у поход кроз воћњаке Србије.
Др Ралф Скорза, главни истраживач Одсека за пољопривреду САД-а, дошао је са задатком да демонстрира предности биотехнологије, поготово у производњи резистентног садног материјала воћака на економски значајне болести (шарка шљива). С обзиром на то да је обавеза укидања забране увоза и узгоја ГМ култура услов за прикључење у WТО ( подсетимо се да је Русија недавно потписала овај споразум), уз прихватање клаузуле да семе и технологију мора да купи од америчких добављача.
Тим поводом смо замолили Ирену Барет, независног истраживача и лекара природне медицине из покрета Стоп ГМО у Србији, да нам пренесе утиске са овог промотивног скупа, на који је дошла с активистима покрета и поделила летке присутним студентима Пољопривредног факултета.

[restrictedarea]
И ПОЛЕН КАО ЗАГАЂИВАЧ
„Крајње смо забринути за судбину наших старих сорти, с обзиром на то да би полен ГМ шљиве временом загадио и околне воћњаке, а према истраживањима професора генетике Џоа Куминса (Универзитет ‚Западни Онтарио‘) и виролога Џонатана Латхама медено слатка изазива тумор јетре. Они тврде да конзумација ГМ шљиве, која у себи садржи генетски материјал вируса шарке, покреће генетски рулет, као и да само лишће које падне на тло преноси генетски материјал овог вируса на корисне бактерије земљишта, па је могуће да се пренесе и на друге вирусе, који тако измењени могу да нападну и генетски модификовану шљиву, као и друго воће. Питајући се шта ће бити с нашим старим сортама – пожегачом, маџарком, ранком, џанариком, моравком… сетила сам се и речи америчког патриоте Вилијама Купера, који је рекао да мало ко ради нешто лоше намерно, већ то чини зато што верује да ради добру ствар. Сви професори и асистенти који су са великом пажњом и уважавањем пратили излагање др Скорза нису могли да буду необавештени, нити је могуће да су заиста веровали у добре намере уваженог госта пошто је изјавио да ‚генетски инжењеринг, у овом случају, не би требало да повезујемо са интересом приватних корпорација, зато што је овај пројекат иницирао друштвени сектор‘. Медено слатка, према његовим тврдњама, неће бити уведена у Србију зарад профита, већ зарад ‚здравља и боље снабдевености храном‘. Овим пажљиво одабраним аргументима, задобио је поверење и опште симпатије присутних, да би томе додао још један мотив рекавши: ‚Није правично да у овој шљиви уживају само становници Калифорније, нису они ништа бољи од вас и зато нема разлога да она не буде и вама на располагању‘. При том је изнео још један умирујући аргумент: ‚Медено слатка се не намеће произвођачима, она ће бити на располагању онима који је желе по својој вољи‘. Забринут због угрожености 24 милиона стабала, др Скорза нас је умирио податком да амерички научници имају своја огледна поља у Румунији, Пољској, Чилеу, Русији и да ће на основу резултата истраживања у Чешкој тражити од ЕУ да озакони ГМ шљиву у Европи.

ПИТАЊА БЕЗ ОДГОВОРА
Др Скорза је на крају међутим отворио карте, рекавши да Американце интересује наша стара сорта пожегача, и најавио пренос значајних средстава за ‚истраживачки рад‘. На питање о повољним локацијама у Србији, доктор је признао да је био у чачанским огледним шљивицима ‚код колегинице с којом сарађује већ 30 година‘.На крају сам и сама поставила неколико питања, која су видно пореметила успостављену пријатељску атмосферу.
На питање поводом научне студије из 2006. којом се медено слатка проглашава за узрочника рака јетре код покусних животиња, професор је одговорио да ‚мишеви нису исто што и људи, проблематизујући метод убризгавања малих молекула рибонуклеинске киселине, с обзиром на то да човек једе шљиву, па се РНК разлаже у систему за варење‘.
На питање о могућности да ген бактерије за отпорност на антибиотике, који се у процесу генетског инжењеринга убацује у медено слатку, може да се пребаци на гене корисних бактерија, које се нормално налазе у земљишту, као и да ли постоји реална опасност да се отпорност на антибиотике пренесе на људе, уследио је кратак одговор: ‚Бактерије, носиоци отпорности на антибиотике већ се налазе у тлу.‘“
Др Ирена Берт поставила је такође и питање: да ли постоје вишегодишње научне студије које би гарантовале безбедност ГМ шљиве за људску исхрану? Др Скорза је дао лаконски одговор: „Ми не хранимо човека са овом шљивом, то се не ради. Требало би да слушамо шта наука каже. Уосталом, контролно тело које би требало да одобри шљиву узеће у обзир шта се радило с том шљивом и ако је то безбедно, онда је и шљива безбедна за човека“.
Из покрета Стоп ГМО у Србији поводом узнемирујућег излагања и неуобичајених одговора уваженог госта и ГМО промотора, закључују: „Надајмо се да Парламент неће изаћи у сусрет заговорницима промене закона о ГМО, који под изговором ‚увођења мораторијума на ГМО‘ уводе у Србију ‚зеленог Тројанског коња‘, уз помоћ претендената на обећане фондове и стипендије.“

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. odlicna „reklama“ za ‘medeno-slatki’ otrov, cestitka !




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *