Мађарска: Пут у апсолутизам

Пише Властимир Вујић

Одлуком да се у наредне две године укине буџетско финансирање партија и спроведу нова изборна правила, Будимпешта се удаљила од парламентарне демократије

 

Две управо обелодањене одлуке мађарског премијера Виктора Орбана дефинитивно су Будимпешту удаљили од парламентарне демократије и гурнули у апсолутистички пут без повратка. Прва је, да је двотрећински владајући Фидес (чији је председник управо Орбан) недавно израдио и усвојио потпуно нова изборна правила (без било какве консултације са опозицијом), а друга – да се у наредне две године (због уштеда!) укида буџетско финансирање партија?!

УСКРАЋИВАЊЕ БИРАЧКОГ ПРАВА

[restrictedarea]

Када је о првој одлуци реч, евидентно је да ултрадесничарски премијер уместо демократије у Мађарској уводи нови политички систем или државно уређење које је у медијима назвао „јединство које је одређено снагом“!? Брзо је и открио шта под тиме подразумева. „Главни циљ реформе Изборног система је тај, да изборе 2014. године не одлуче непоуздани, него они који су сигурни партијски гласачи“! Најважнији одељак је такозвано – изборно уписивање (што је у суштини „претходна регистрација“).
Поента Фидесовог закона је у томе да, ако унапред одлучи ко може да учествује на парламентарним изборима, а ко не, у позицији је да најлакше од актера утиче на изборни резултат. Према досадашњим јавним истраживањима, Фидес води у кругу сигурних партијских гласача (27 одсто), док је двоструко више оних који су неодлучни (чак 53 одсто  грађана). Циљ новог изборног система Виктора Орбана је, дакле, да ускрати могућност демократског бирачког права будућим потенцијалним гласачима опозиционих странака.
У планираној процедури закона, сврха „изборног уписивања“ значи да, три месеца пре парламентарних избора, сваки држављанин Мађарске, који жели да учествује у њима, у писаној форми мора да се изјасни о тој својој намери. Именик људи, иначе, до сада је састављан на основу пописа становништва, тако да је сваки пунолетни мађарски држављанин (са 18 животних година и пријављеном адресом боравка) имао право изласка на изборе. Међутим, пошто националистички Фидес рачуна и на гласове (превасходно!) мађарских двојних држављана који живе изван граница Мађарске (а којима је пасоше управо он доделио) – из правног акта одстрањен је услов „сталне адресе“, тако да ће и они моћи да се региструју. Управо овај потез завредио је Орбаново дебело образложење – Зашто овакву административну процедуру жели да спроведе и за људе који живе у Мађарској? Он је, кратко одговоривши, регистрацију назвао „интелектуалним цензусом“ и минимално очекиваним гестом од једног „активног и свесног мађарског гласача“.
Овим је, што је сасвим јасно, Виктор Орбан већину гласача не само омаловажио, већ желео да и њихова права ускрати (пре свега оних који у неколико предизборних дана донесу коначну одлуку о томе за кога ће гласати). У овом тренутку у Фидесу постоји још само расправа око тога да ли да одреди да учешће на изборима буде обавезно, наравно само за оне који су се „уписали“, што ће садашње несигурне (лабилне) бираче још више одвратити од регистрације! Међутим, гласаче који живе изван граница не могу обавезати на то, јер држава Мађарска тамо не може да поступи режимски. За Мађаре који поседују двојно држављанство и живе ван матице, Орбан је подвукао – да је од њих довољно да се „региструју“ и свој глас пошаљу путем поште! Против оваквог решења била је комплетна опозиција и све цивилне организације, јер у себи скрива велики ризик од изборне преваре, пошто не постоји никаква могућност провере гласачке процедуре (истом овом предлогу, који је сада установио као своје решење, Фидес се жестоко противио док је био у опозицији).

„ЗАКОН УЛИЦЕ“
Даљи хендикеп за опозицију представља и то што би „изборно уписивање“ у суштини потпуно елиминисало изборну кампању, тиме и новац намењен за њу. Демократску опозицију, међутим, до краја је поразила одлука Виктора Орбана да (под изговором „уштеда“ због крајње несолвентног стања у мађарској привреди, проузрокованим његовим лошим вођењем државне економске политике) – укине буџетско финансирање странака у наредне две године (и тиме дефинитивно онеспособи функционисање опозиционих партија).
Ефекат финансијске уштеде оваквим путем, тврде аналитичари – чак би био испод просека – имајући у виду да Фидес десетине милијарди пореских форинти (1 евро = 275 форинти) разбацује за бројне планове који су далеко од државних приоритета (за националне „консултације“, градњу фудбалских стадиона у Фелчуту и Дебрецену, финансирање фирми блиских Фидесу). Насупрот овом, буџетским „одузимањем“ партијског новца може доћи до уштеде од 2,5 до 4,8 милијарди форинти. Овогодишњи укупни директни износ државног финансирања парламентарним странкама (који ће у 2013. и 2014. години бити укинут) износио је две и по милијарде. Фидес је инкасирао милијарду и 55 милиона форинти, Мађарска Социјалистичка партија (МСП) 521 милион, „Покрет за бољу Мађарску“ (Јобик) 448 милиона, „Политика може да буде нешто друго“ (ЛМП) 249 милиона и Хришћанско- Демократска Народна партија (КДНП) 233 милиона. О ускраћивању преостале 2,2 милијарде форинти (од којих 1,2 милијарде припада партијским фондацијама, а милијарда посланичким клубовима странака у Парламенту) – још увек се шапатом говори.
И ако ће оваквим мерама, формално, Фидес највише новца изгубити, он то неће ни осетити на „својој кожи“, јер пропорција државног финансирања (и ако висока), код њега једва да прелази трећину прихода! Прошлу, 2011. годину, рецимо, Фидес је завршио са суфицитом од 129 милиона форинти, претходно исплативши заостали дуг од чак 800 милиона. Код МСП-а државна подршка достигла је 62 одсто, док се код свих осталих она пење и до 90 одсто укупног прихода. Повлачењем новца државе (пошто средства од чланарина и донација нису ни приближно довољна за било какав рад), све партије осим једне (апсолутно владајуће „наранџасте“) изгубиле би свој највећи извор финансирања и политички биле онеспособљене на дужи рок. Неке странке не би ни опстале, угасиле би се – што је и основни циљ Фидесове „реформе Изборног система у Мађарској, односно увођења „мера штедње“ укидањем буџетског финансирања парламентарних странака.
На крају, требало би подсетити и на Орбанову изјаву „процурелу“ захваљујући Асанжовом „Викиликсу“ – „Научио сам, онда кад постоји шанса да потучеш противника, не размишљај ни тренутак него то учини најснажније што можеш и свим средствима, да се више никада не опорави“! – застрашујућу поруку послао је 2010. године пред изборе, тада опозиционар који није поштовао никаква парламентарна правила, већ само „закон улице“, а данас премијер Мађарске – Виктор Орбан!

________________

Буџетски добитници и губитници

Поређењем статистичких буџетских бројки из ове године са следећом, 2013. године, у предлогу који је министар економије Ђерђ Матолчи предао Скупштини, види се да је Фидес са 1.040 милијарди форинти подршку градским самоуправама у држави смањио на свега 647 милијарди. И Централна статистичка канцеларија биће у ситуацији да послује са 23 одсто мање новца у наредној години (одузето им је близу три милијарде форинти). Из касе Завода за здравствено, социјално и пензијско осигурање Орбан је извадио 61 милијарду. И надокнаде за боловања биће мања за 12 милијарди, као и социјални додатак за бригу о деци за две милијарде, односно породични додатак за милијарду.
Ипак, у следећој години има и буџетских добитника. Три су највећа. Канцеларији премијера Виктора Орбана. Штедња није заобишла ни Шандор палату. Буџет резиденције и канцеларије председника Мађарске Јаноша Адера (Фидес) порашће за 54 одсто у односу на ову годину. Трећи добитник је Центар за сузбијање тероризма (ТЕК).

[/restrictedarea]