Почетна / Уводник / Коначно решење

Коначно решење

Пише Милорад Вучелић

Британски бригадир и шеф мисије при Народноослободилачкој војсци Југославије Фицрој Маклејн упозоравао је Винстона Черчила, при крају Другог светског рата, да се из постојећег развоја догађаја „јасно види“ да се „иде ка успостављању ауторитарног режима и система заснованог на владавини једне партије“. Черчил га је мирно саслушао и цинично потом упитао да ли он то намерава да живи у Југославији када толико брине о демократији, политичким слободама и владавини права у њој? Наставак приче је свима познат.
Нема готово ниједног сусрета наших политичара са представницима Европске уније који не буди подсећање на поменуте Черчилове речи. Њихове препоруке и налози како да уредимо нашу земљу показали су се погубним по нас. Нама се намећу правила по којима они не би никада живели. Све слушајући наредбе о реформама наши политичари то никако да схвате. Што више слушамо њихове захтеве и ултиматуме све нам више изгледа да они у ствари раде на некој врсти „коначног решења“ за Србе и Србију. И тако је од Хашког трибунала до наредбе како да формулишемо питање Међународном суду правде о саветодавном мишљењу о независности Косова, па преко предлога Резолуције УН и „тековина“ бриселског дуплог паса Бориса и Борка, до отвореног  хушкања да се рушењем Устава и одлука Уставног суда изврши етатизација и сецесија Војводине… (Прочитати текст Николе Врзића „Мој пријатељ Мартин“, у овом броју „Печата“).
Пут до тог „коначног решења“, како се некада називало решавање јеврејског питања у нацистичкој Немачкој, води преко сталног  оптуживања Срба за сва непочинства, што бива основ за даље и све теже невоље. Сетимо се само колико пута су од стране Вука Драшковића и многих ДОС-оваца Срби оптужени за геноцид над Албанцима на Косову. То је служило као основ за ускраћивање права српском народу на своје историјске и етничке територије. Нашироко је већ разглашена прича о Републици Српској као „геноцидној творевини“. За доминирајуће медије у Србији и њихове уреднике то постају чињенице које се као такве морају прихватити.
Док су све ово чињенице, много шта друго се претвара у контроверзу. Тако Аћиф-ефендија постаје контроверзна личност, Адем Јашари већ је контроверзни јунак, што је и Алојзије Степинац. Анте Павелић прераста у невину поратну жртву српске Удбе , пошто је претходно био сарадник великог злочинца Милана Недића, што му је највећи грех. Захваљујући филмовима и сећањима, све се више исказују људске димензије самог Адолфа Хитлера, а његови војници и официри постају невине жртве руског и српског терора.
Постаје потпуно неважно што је концлогор „Сајмиште“ на територији Независне Државе Хрватске и под потпуном немачком управом, и то што је маја 1944. логор предат усташама на управу. „Заточеници су ту довожени из разних делова Југославије, са Козаре, али и са Косова. При крају рата Немци су затворили логор у Скадру, у којем су Шиптари са Косова утамничили Србе. Па су заточеници пребачени на ‘Сајмиште’ и ту поубијани“. У медијима нема ни податка да је „током бомбардовања Београда од стране англоамеричких снага, априла 1944, неколико бомби пало и на овај логор и усмртило 200 заточеника“. И тако даље, и тако даље.
Истиче се само то да је за све што се дешавало на „Сајмишту“ крив само српски колаборациониста Милан Недић. И нико други. Код Недића нема контроверзи. Најбедније од свега је што се овако тешка сатанизација Срба и мизерни фалсификати потежу у одурном рекламирању филма Горана Паскаљевића, а циљу бесрамног рекламирања и лажирања избора за кандидатуру за „Оскара“. Уместо да се јавности једноставно каже да је снимљен један трендистички филм који на Западу „пали“ и који наравно „суочава Србе са њиховом мрачном прошлошћу“, и готово. Што би правили било какво питање када смо сличну филмску робу већ имали прилику, небројено пута, да видимо, тако да смо већ огуглали (видети текст Миодрага Зарковића „Ред голфа, ред холокауста“).
После дугог ћутања, из своје политичке прошлости поново се огласио Борис Тадић. Ко год је помислио да је нешто рекао о сукобима у Демократској странци, о криминалним радњама највиших припадника режима на чијем је челу био, а које су тек нешто мало изашле на видело, о „тековинама“ његове катастрофалне косовске политике, о банкроту државе у којој је био и шеф државе и председник владе, погрешио би. И онај ко би помислио да је показао спремност да се са извесном саморефлексијом осврне на свој начин владања, у којем није прављена  разлика између парламентарне, извршне и судске власти, што је потом прерасло у његову личну власт и власт његовог Кабинета, погрешио би.
Тадић се осврнуо, па преко развалина Србије коју је начинио његов жути картел, оштро напао „недемократски режим Слободана Милошевића“, затражио смену помоћника министра културе, њему неконтроверзног Драгана Коларевића. Поменуо је Тадић по већ описаној пракси и „нацизам“ који је препознао по неким, иначе неприхватљивим списковима, а онда се сам дохватио свога списка и рекао да је „Коларевић за време Слободана Милошевића био један од носилаца пропагандне машинерије недемократског режима“!
Никада у Србији у њеној историји није имао такву пропагандну машину какву је имао и сада има Борис Тадић и његова Демократска странка. И после изборног пораза,  њу још нико није ни пипнуо. Нема тога списка на који би сви његови пропагандисти стали, нити има таквога који би тај списак могао направити. Једноставно речено у ту машинерију су били укључени сви, а уз то из буџета обилато плаћени и чашћени, осим неколико  изузетака по броју недовољних и за најкраћи списак. Ови пропагандисти „демократског режима Бориса Тадића“, а под командом његових кабинетских службеница и службеника, могли су шта су хтели и радили су шта су хтели, и учествовали су у пропагирању и прикривању тешке пљачке Србије. И данас им, изгледа, нико не може ништа. Све су могли, сем да победе народ на изборима.
Гледајући телевизију и читајући штампу, Тадић стално виђа исте аналитичаре, водитељке и водитеље. Када редовно угледа и Драгана Ђиласа и Бојана Пајтића, дефинитивно закључи да је још увек у прилици да нешто битно одлучује. По томе помисли и да је још увек на власти. Мора међутим да схвати да то више није тако, а не би било згорега да му се помогне, те да нам се и поменути двојац скине с врата. Потом би ови даље могли да се међусобно гледају и сами.

10 коментара

  1. Свака част на тексту и на општепознатој констатацији, али џаба. Без практичних радикалних промена јавних тужилаца, казнене политике и руководних кадрова у јавним службама, али и система школства и популационе политике, од нас неће бити ништа у догледно време.




    0



    0
  2. Зоран Ђорђевић

    Опет ћу исто, на други начин.
    Господине Вучелићу, молим Вас да искористите ауторитет који имате, сарадњу са Александром Вулином и све друге везе и да члановима нове владе доставите текст Ратка Дмитровића: http://www.pecat.co.rs/2010/10/ratko-dmitrovic-prica-o-milosevicu-kao-sotoni-vuce-srbiju-u-ambis/ Докле год сви они не схвате оно о чему Дмитровић пише, и не предузму нешто, нема нам спаса.




    0



    0
  3. Слуга Јернеј и његова „правица“ – то би требала бити Србијица у ЕУ,а поремећени Вук Драшковић је попут оних лујки што прочитају,чују за неки злочин и јуре у полицију да се пријаве као починитељи и савесни грађани…Последњи пут када сам био на Равној гори – горем од горег сам нешто најгоре довикнуо и НИКО се није бунио због тог НИКОГОВИЋА!




    0



    0
  4. Све што сте написали је у реду, на месту и истина.Велики број Срба-политичара, уметника, новинара, ради против Србије.Они су, по мени, опаснији од Кацина, Тачија,Шулца,..Делимично подржавам Коларевића али мислим да је начинио неке грешке.Један део највећих српских издајника није навео.
    НО,ОВО ПИШЕМ ДА БИХ ВАС ПИТАО-ЗАШТО ОНИ ТО РАДЕ?Волео бих да „видим“ ваш чланак о томе.




    0



    0
  5. U svemu ste upravu gospodine Vučeliću.Samo kako natjerati ove na vlasti da i oni to shvate?




    0



    0
  6. Mocnici koji su iza SAD i V.B. programirali su da se Srbi-„mali Rusi“
    sputaju ulaskom u kvazi drzavu SHS, a potonju kraljevinu Jugoslaviju.
    U periodu 1918-41 Srbi nisu izgradili ni srpsku ni jugoslovensku
    naciju, dobili smo Banovine i izgubili „jugo“ kralja, svojatajuci ga
    i danas. Ni klanica, nevidjena u istoriji-genocid, nije nas osvestila.
    Nismo videli ni pred nosom, pa ni oko nas. Zato smo srecno ziveli
    od 45 do 91, uprkos toliko znakova i na putu i „pored puta“.
    Najuspesniji smo bili u „zatuci“ svakoga Srbina, koji je remetio
    rajski mir i lepotu. Zrtvama, krvlju i radom, dali smo velicinu obe Jugoslavije i vreme da „braca“ stvore i drzave i nacije.
    Srba danas, ima u Srbiji (a manje nego sto verujemo) i Republici
    Srpskoj a nema u „novim“. Da nije srpskih izbeglica (a ne broje
    se kao Srbi), i fizicki bi nas bilo manje. Kao tokom toliko
    vremena, dozvolilli smo (i jos aplaudiarmu) da nam nametnu vodje,
    „ucitelje“ i „pridicare“, kako bi „sami“ dovrsili svoj nestanak.
    U svom beznadju i nerazumevanju, „spasavamo“ decu, saljuci ih
    van i oslobadjajuci ih korena. To, „oni“ znaju i „klimaju glavama“. Mi cemo zavrsiti „posao“, do konacnog resenja-njihovog cilja.
    Dokaz:
    – odnosi prema KiM,
    – odnos prema APV i stvaraju vojvodjanske nacije;
    – odnos prema Rusiji-glavnom njihovom cilju.
    Jevreji i Srbi, paralela:
    Nacisti i njihovi saradnici ubili su 6 miliona Jevreja;
    Danas polovina svih- 5 miliona zivi u SAD, gde su amerikanci;
    Evropa (ukljucujuci SSSR) se oslobodila preostalih Jevreja,
    ubedivsi ih da im je mesto u pra-otadzbini Izraelu.
    SAD i svetski mirotvorci huskaju ih na sve okolo i obrnuto,
    jer znaju da bi novi rat na tom prostoru, doveo do „konacnog
    resenja jevrejskog pitanja“, sto Hitler nije uspeo da zavrsi.
    Koliko je Srba bilo u kraljevini pa u SFRJ, znali bi, ako hocemo.
    Zasto nas ima manaje od 10 miliona danas, posle 15 (neka bude i
    14), ne zelimo ni da se zapitamo.
    A, da „oni“ hoce konacno resenje „srpskog pitanja“, u to ne treba
    sumnjati. Znaju takodje, da bez nas-Srba, nece biti ni drugih
    („juznoslovenskih“) pitanja, a jos manje „albanskog“.
    Srboljub Savic




    0



    0
  7. Василим

    ДС иде на ђубриште!
    Али СНС , Дачић и деструктор Динкић иду сличном стазом!

    Ово што ради СНС , оволико улизивање американцима јевропљанима и дојчерима нас води у ..

    И ова политика СНС да ће признати све споразме која је прошла трула власт прихватила у вези Космета, је издајнички!

    О тим трулим и издајничким споразумима на штету Србије, је писао и Печат, а сада!???

    Нико нема право да се игра са Државом, интегритетом и да пузећи признаје мафијашко кољачку квази творевину, нико, па ни Николић и Вучић и остали…

    Динкићеве мере су деструкторске наставак раније започеток деструктивног посла, а очигледно је да СНС нема снаге, стручњака нити жели да реши проблеме!

    Динкић ће нас докрајчити , тај ће и овај режим да обори, он је зрео за дебелу истрагу.

    Овакав рад доводи до тешке ситуације у земљи, народ умире, нема за храну, самоубиства, нестајемо као нација,…. и сада режим својим примером шири очај!

    НЕма више времена за популизам и празне приче и седење на два,три стуба, ево немци су нам доказани душмани и влада оће њима да прода пола ЕПСА и сл.

    Динкић је чист деструктор, …ми смо у понору!

    Нажалост, ово је трагедија једног народа који не види више од сопственог носа!




    0



    0
  8. Ja sam mislio da je svima,MISLEĆIM,jasno da mi od 2000 ,sve što radimo,RADIMO U KORIST NAŠE ŠTETE.Protiv nas se rat nije prekinuo Kumanovskim mirom.Svi saveti sa ZAPADA su DIREKTNA ŠTETA za SRBIJU.Zapad ne odustaje od svog cilja.Sa đavolima se tikve nemogu saditi.VALJDA je nova vlast to SKAPIRALA.




    0



    0
  9. Narod je porazom DS-a trazio promene,a to je podrazumevalo sve pljackase zemlje staviti na spisak i u akciju,kao sto je nekadasnji DOS imao svoju kaciju zvana „Sablja“.Dolaskom nove(neke i stare) vlasti,ocekivali smo duplu „Sablju“.Zasto duplu,pa zato sto je Tadic sa svojom kamarilom opljackao zemlju i narod do gole koze i to otvoreno.Propaganda SNS i SPS za vreme izbora je bila usmerena najvise na otkrivanju pljacke veka,po njihovom dolasku na vlast.U tome su najvise prednjacili SNS na celu sa Nikolicem i Vucicem. I evo ljudi vladaju vec moze se reci duze vreme za pljackase i nista se nije konkretno preduzelo niti imaju namere da to urade. I dalje su na kljucnim mestima u sudstvu,policiji,BIA itd. kadar iz DS-a. Dali ce taj kadar (u kome su o oni do guse umesani u tu surovu pljaku)sami sebe hapsiti,nikako.Uz to tu je i javni(europski tv servis na celu sa nedodirljivim Tijanic)koji hvali velike uspehe sadasnjih vlstodrzaca isto kao i nekada Tadica i njegove kamarile. Svaki dan nam trube isto,“nece biti niko zasticen za pljacku veka Srbije“, „Nama je prioritet ulazak u EU,pregovori samo sto nisu poceli“ i tako u nedogled. Narodu,oni to dobro znaju,nije do EU vec do radnog mesta,da mogu svojim radom da hrane svoju decu.Kad su se malo priblizili Rusiji,odmah pocinju izjave zvanicnika EU,“Srbija je u vozu za EU“,a kad se odmaknu od Rusije,e onda postavljaju neki 7 uslova,pa posle jos toliko sve u nedogled. Dakle,ovi vlastodrsci su nezainteresovani da rade za dobrobit zemlje i naroda. Nadam se da ce i ova vlast brzo da padne,makar silom ako ne milom.Svojim necinjenjem i oni su saucesnici pljacke veka Srbije i za to moraju da odgovaraju kao i pljackasi,kada bude dosla neka buduca narodna vlast.




    0



    0
  10. Da li je moguće da se medijski prostor lustrira. Ako je moguće, zašto se to ne uradi. Toliko se i dalje piše i brine šta se dešava u DS kao da su i dalje na vlasti. SNS mora učiniti brže i konkretnije rezove ako želi da zadrži podršku naroda. A što se tiče Dinkića-opasan kameleon. Ako to do sada nije znao što sada zna, onda to potvrdjuje da je opasan prevarant. To da su mu bile vezane ruke, ne pije vodu. Sve što je radio,radio je svesno i namerno. Demantovati sebe je licemerno. Koalicijo na vlasti, imajte to na umu.TROJA vas na to upozorava.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *