Почетна / Други пишу / Коме смета истина о црној трансплантологији на Косову?

Коме смета истина о црној трансплантологији на Косову?

На судском процесу о предмету црних трансплантолога, који се обнавља у Приштини, очекују се нове сензације. Између осталог, предлаже се иступање швајцарског правника Дика Мартија. Управо његов реферат из 2010. године, припремљен за ПАСЕ, о монструозним злочинима косовских сепаратиста, натерао је европску јавност да најзад обрати пажњу на тај проблем. Међутим, судски процес, који се одржава на Косову под контролом приштинске мисије ЕУ, за сада не пружа могућност да се прича о победи правде. Међу оптуженима нема политичара, који су, почев од 1999. године контролисали и прикривали криминални бизнис.

Коментар нашег посматрача Петра Искендерова.

Истрага чињеница вађења људских органа у приватној клиници Мedicus у Приштини наставља се од 2008. године. Управо тада је на приштинском међународном аеродрому био ухапшен грађанин Турске, који се онесвестио, а коме је, како сведочи саслушање, у приштинској клиници извађен бубрег. Међутим, само у јуну 2011. године су иследници ЕУ на челу са специјалним тужиоцем ЕУ Џонатаном Рејтелом предали суду оптужбе. Међу фигурантима тог процеса су израелски посредник Моше Харел, турски трансплантолог Јусуф Сонмез, власник клинике Мedicus уролог Љутфи Дервиши, бивши чиновник косовског Министарства за здравствену заштиту Илир Рецај. Према подацима истраге, сви су они сачињавали заједничко криминално предузеће, које је контролисало селекцију донатора и клијената, као и ток хируршких интервенција на клиници.

О размерима и истовремено веома циничном карактеру делатности криминалне групе сведоче следеће чињенице. Потенцијалним донаторима су обећали по правилу 15 до 20 хиљада евра за бубрег, при томе су ситуирани Европљани и Североамериканци платили око 100 хиљада евра. Међутим, донатори нису добијали ни тај новац. Медији су сазнали за трагичну причу једне пацијенткиње приштинске клинике, која се помиње у материјалима истраге као Ана Русаленко, рођена на руском Далеком Истоку. Она је стигла у Мedicus у нади да ће добити тај новац, али је после операције била присилно пребачена авионом у Истамбул – без бубрега и без обећања накнаде.

Трагичан случај Ане је само једна од криминалних страна у делатности црних трансплантолога на Косову. У некој мери је она имала срећу да напусти сепаратистичку покрајину макар и без бубрега, али жива. Неколико стотина косовских Срба нису имали такву срећу. Косовски екстремисти су их киднаповали ради вађња органа, после тога су њихова тела била тајно закопана близу «пољских ординација» код косовско-албанске границе. У сваком случају, управо такве информације је огласила 2008. године бивши Главни тужилац МТБЈ Карла дел Понте. Те је чињенице индиректно потврдио касније Дик Марти, који је скренуо пажњу на тесну везу између криминалног бизниса и високог политичког руководства Косова. На тој позадни делатност клинике Мedicus изгледа као врх леденог брега, чије праве размере је тешко одредити пре свега због супротстављања лидера водећих западних земаља и организација, које почев од краја 1990-х година пружале косовски сепаратистима јаку војно-политичку подршку. 2008. године су на клиници у Приштини вадили бубреге, без обзира на присуство тамо различитих међународних снага. Проблем је у томе, што је реч о огромном финансијском интересу. По среди је корупција. Свесни смо да су новац и корупција способни да паралишу политичку вољу, – сведочи Дик Марти. Како је признала сама Карла дел Понте у интерву српском издању Press, НАТО и Мисија УН за послове привремене администрације Косова спречавали су приступ важним документима, Албанија није дозволила да истраже гробове на њеној територији.

Зато је данас тешко рачунати да ће овај процес омогућити откривање читавог механизма црне трансплантологије на Косову, почев од 1999. године, када су у српску покрајину ушли мировњаци НАТО и бројни међународни чиновници, – испричала је у интервјуу Гласу Русије есперт Центра за проучавање савремене балканске кризе Института славистике РАН Ана Филимонова.

У фебруару 2008. године на Косову без санкције УН била је створена такозвана грађанско-полицијска мисија ЕУ (ЕULEX). Тај је корак постао део процеса формирања института албанских власти на Косову. Дакле, Европа је данас саучесник и спонзор сепаратизма косовских Албанаца, а ЕУ делује у правцу конкретног јачања независности квазидржаве Косова. У таквим условима не може се рачунати да ће се на оптуженичкој клупи у приштинском суду наћи бивши руководиоци ОАК, а данас политички лидери покрајине – то је било јасно од почетка. Добро је бар то, што се о црној трансплантологији говори на седницама ПАСЕ. Међутим, косовски пројекат има за Запад сувише велики геополитички значај да би он био угрожен судским пресудама.

Утицајни британски лист The Daily Telegraph отворено је навео име једног од косовских лидера, који, према његовом мишлењу, мора да буде фигурант истраге. То је бивши пољски командант ОАК, а данас премијер покрајинске владе Хашим Тачи. Према речима листа, који се позива на изворе у ПАСЕ-у, он је један од кључних играча у трговини органима заробљених Срба после оружаног конфликта 1998.-1999. године. Међутим, у то да ће он бити реално оптужен, изгледа, не верују ни британски новинари, ни Дик Марти.

Извор: Глас Русије

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *