Почетна / Интервју / Горан Кнежевић: Нећемо дозволити распродају земље

Горан Кнежевић: Нећемо дозволити распродају земље

Разговарао Никола Врзић

Ми ћемо се системски и институционално припремити на слободну трговину пољопривредним земљиштем. Ова влада неће дозволити да се државно пољопривредно земљиште распрода у бесцење, као што је власт Демократске странке у бесцење распродала друштвена предузећа

У кабинет Горана Кнежевића, министра пољопривреде, шумарства и водопривреде ушли смо уз извесну зебњу да ћемо од министра, пошто су нам медији већ најавили да ће храна на јесен неминовно поскупети, чути да хране заправо неће ни бити довољно и да ће се у Србији умирати од глади и више него иначе. После једночасовног разговора изашли смо умирени, уверени да се неће умирати него да ће, само, од глади крчати црева по Србији, али и запитани шта је понајвише уништило српску пољопривреду. Да ли је то овогодишња суша или дугогодишња владавина Демократске странке, или ће нам пољопривреда, заправо, тек бити уништена – у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, зато што нам он налаже да већ 2014. године скоро па у потпуности скинемо наше царинске баријере (и) на пољопривредне производе. Ко ће настрадати у том судару масно субвенционисане ЕУ пољопривреде и убогог српског сељака, није тешко погодити.
Како је једну од ретких промишљених и озбиљних иницијатива – иницијативу да се затражи ревизија појединих делова ССП-а који су по нас у овом тренутку најопаснији – покренуо управо Горан Кнежевић, разговор са њим почињемо управо одатле.
„Сходно одредбама Споразума о стабилизацији и придруживању који је Србија 2008. године склопила са ЕУ, 1. јануара 2014. доћи ће до либерализације увоза пољопривредних производа из ЕУ. Наш велики проблем састоји се у томе што претходна власт није припремила нашу привреду, па и пољопривреду, на те нове услове у којима ће бити изложени веома оштрој конкуренцији.“

Колико ће тачно бити либерализован увоз пољопривредних производа у Србију и какве би последице то могло да изазове?
Просечна стопа царине на производе из ЕУ биће сведена на 1,5 одсто, што практично значи да ће нашем тржишту они приступати, малтене, под истим условима као и наши произвођачи. При том, произвођачи из ЕУ имају веома високе државне субвенције по моделу „од њиве до трпезе“, па је тако, на пример, код њих цена сира у малопродаји једнака произвођачкој цени. Укратко, ми нисмо спремни да наши производи, и квалитетом и квантитетом, конкуришу производима из ЕУ, и последице либерализације увоза би могле да буду изузетно лоше по домаћу пољопривреду. Да ствар буде још гора, државе које нису чланице ЕУ, као Србија, не могу да приступе њиховим фондовима којима би компензовали одређене губитке. Како сада ствари стоје, од  2014. наша пољопривреда ће трпети двоструку штету, што од либерализованог увоза, што од изостанка споменуте компензације из фондова ЕУ. Зато је на овој влади, и Министарству пољопривреде, да предложи представницима ЕУ разговор о одлагању либерализације увоза. Не би требало гајити илузију да можемо да променимо ССП, али можемо да преговарамо о неким његовим члановима, и ми ћемо то сигурно урадити. О томе сам већ разговарао са премијером и колегама у влади, тако да ћемо са заједничким ставом изаћи пред представнике ЕУ, а да ли ће га они уважити, то је већ друго питање.

Ваша идеја је, дакле, да се пролонгира тај рок, да до либерализације не дође 1. јануара 2014. године?
Управо тако, идеја је да пролонгирање рока за приступање Србије Европској унији прати и пролонгирање процеса либерализације тржишта бар у стратешким гранама каква је пољопривреда.

Рекосте да претходна власт, која је ССП и потписала, није припремила српску (пољо)привреду за последице онога што је потписала?
Да, изгледа као да су поверовали сопственим обманама да ће Србија ући 2014. или 2015. године у ЕУ, иако им је у Бриселу јасно речено да се томе не би требало надати. Уопште нису радили на оснаживању пољопривреде, као да су се надали да ће све бити решено дотацијама из ЕУ фондова. Тако је, уместо да се у њу улаже, наша пољопривреда последње четири године била препуштена сама себи, држава јој је окренула леђа. То најбоље показује аграрни буџет који је током мандата претходне владе преполовљен.

Да ли је то учињено да би вредност земље пала пре него што по ССП-у и странци буду могли да постану њени власници?

[restrictedarea]

Тек четири године пошто и последња држава чланица ЕУ ратификује ССП, и држављани ЕУ ће моћи да постају власници земље у Србији. Ми ћемо се системски и институционално припремити на слободну трговину пољопривредним земљиштем. Ова влада неће дозволити да се државно пољопривредно земљиште распрода у бесцење, као што је власт Демократске странке у бесцење распродала друштвена предузећа.
Полако почињу да се откривају малверзације претходне власти, различити примери ненаменског и несавесног трошења буџетског новца. Шта сте ви затекли у Министарству пољопривреде? Можете ли да наведете неке конкретне примере?
Са очигледном намером да се додвори бирачима, бивши министар Душан Петровић је до избора потрошио готово целокупни овогодишњи аграрни буџет, који је и иначе био нереалан, политикантски креиран. Док су систематски смањивали средства за субвенције пољопривредницима, моји претходници су правили мегаломанске пројекте „стручне подршке“ и на њима запошљавали партијске активисте, куповали им аутомобиле, компјутере, телефоне… Такође, „велики пројекат наводњавања“ је велик само на телевизији, јер се у реалности сводио на измуљавање појединих канала… Министар Саша Драгин је, рецимо, својевољно престао да исплаћује новац по владиној Уредби о помоћи некомерцијалним домаћинствима. Прву половину новца је исплатио, другу није. Када су видели да им ни после годину дана није исплаћен новац, људи су пресавили табак, тужили државу и наравно добили спор. Због тога се нама у овој години са рачуна принудно скида две милијарде динара. То сад нису само средства предвиђена Уредбом, него и судски трошкови и затезне камате. Замислите, две милијарде динара?! А субвенције за гориво овог министарства укупно износе 1,6 милијарди динара! Могли смо, дакле, да удвостручимо субвенцију да смо имали новац, али га немамо због несавесног понашања бившег министра.
Како мислите да опоравите српску пољопривреду? Где мислите да пронађете новац?
Већ код усвајања ванредних мера за ублажавање последица суше ова влада је показала да је и у најтежој финансијској ситуацији могуће помоћи пољопривреди. До краја године издвојено је додатних 160 милиона евра за пољопривреду, што је највећа државна помоћ аграру за последњих 25 година. Држава сигурно неће моћи да буде финансијер комплетног развоја пољопривреде, али ће створити услове и амбијент да се повећају приватне инвестиције и да производња буде лакша. Оно што сматрам стратешки важним је да уредимо аграр тако да сваки произвођач може што дугорочније да планира, да му државне мере буду стабилан оквир за рад, а не збуњујуће окружење.

Једну од првих мера које је ова влада донела, забрану извоза шећерне репе, соје и сунцокрета, покрајински секретар за пољопривреду Горан Јешић одмах је искритиковао, тврдећи да ће из тога неко профитирати. Има ли истине у томе? Или пак Јешић штити нечији интерес, или је у питању пуко политикантство политичког опонента?
Јешић је у праву – профитираће сви грађани Србије, јер ће снабдевање уљем и шећером бити стабилније и цене производа неће дивљати. Најлакше је критиковати када немате никакву одговорност. Ми смо у Министарству пољопривреде свесни да ће одређен број произвођача шећерне репе, соје и сунцокрета остати без могућности да свој производ можда по некој вишој цени прода у иностранству, али подржали смо предлог Министарства трговине да се ограничи извоз, јер влада доноси одлуке сагледавајући целину и општи интерес друштва, а не само појединих интересних група.

Ова његова реакција, ипак, покреће и питање односа републичке и покрајинске власти. Очекујете ли да ће у наредном периоду бити честих трзавица између Београда и Новог Сада, и подгревања тзв. војвођанског питања?
Сигуран сам да ће садашње владајуће структуре у Војводини заоштравати однос према Београду где год могу и колико год могу.

Прононсирани аутономаши, попут Живана Берисављевића, и лидери војвођанског ДС-а (првенствено Бојан Пајтић и Горан Јешић) – о Ненаду Чанку да и не говоримо – као да све више проналазе заједнички језик, „упозоравајући“ на интернационализацију „војвођанског питања“ и позивајући на промену Устава Србије. Како тумачите то њихово сагласје?
Војводина је већ дуго на путу сецесије. Додуше, пузајуће и прикривене сецесије, јер су носиоци власти на државном и покрајинском нивоу до сада били из истих политичких опција, што је спречавало жеље људи које помињете да отворено крену у већу конфронтацију са Београдом и интернационализују такозвано војвођанско питање. Пошто покрајинска власт више не осећа потребу да буде коректна према Влади Србије, већ управо супротно, гласови који позивају на промену устава и уплитање међународног фактора у унутрашње уређење Србије постају све гласнији.

Клизи ли, дакле, Војводина лагано од Србије? Колико су, уопште, снажне те аутономашке тенденције у северној српској покрајини? И како их зауставити?
Расположење становништва Војводине за веће дистанцирање од Србије не постоји. Не постоје ни економски разлози за такав развој догађаја. Али постоји јак лоби и јак интерес политичке елите из Новог Сада да себи да на значају, и да себи направи државу. Видели су на примеру распада СФРЈ да је то могуће, и немају намеру да одустану.
Плашим се да су и поједини поступци државних органа Србије ишли њима наруку. Дугогодишње игнорисање потребе да се питање аутономије Војводине адекватно реши, јер је наводно у Србији увек било неких већих и приоритетнијих проблема, као и одлучивање у вези са тим питањем под притиском и са великим закашњењем, довели су нас до садашње ситуације. И недавна одлука Уставног суда, којом су поједине одредбе Закона о надлежностима Војводине проглашене за неуставне, закаснела је, и сада производи огроман контраефекат, јер представља мотив за мобилизацију и збијање редова свих аутономашких структура. Требало је реаговати одмах, када је на дневном реду било усвајање тог закона, а не три године касније.

Стидљиво, али све више, говори се и о проневерама огромних количина новца и у покрајинском Фонду за капитална улагања. Да ли је, у ове четири године, Војводина била „забран“ Бојана Пајтића и може ли се и у томе пронаћи макар део мотива за толико жучну одбрану војвођанске аутономије?
Ненад Чанак се као млад и анонимни политичар у Војводини почетком деведесетих година прославио изјавом да „ако се у политику не разумеш, гледај ди су новци“, из чега је кренула кампања да се Војводина пљачка из Београда, а затим и политичка платформа наводне заштите војвођанских интереса кроз дистанцирање од Србије.
А огромни „новци“ су сада управо у Фонду за капитална улагања Војводине, у буџету Војводине, Фонду за развој Војводине, покрајинским јавним предузећима и тако даље. Токове тог новца нико није контролисао годинама. Јавна је тајна да су средства Фонда за капитална улагања Војводине додељивана по политичкој подобности појединим локалним самоуправама и појединим извођачима радова, и то увек онима који су блиски Бојану Пајтићу.

Зашто сте пре четири године дошли у сукоб са Бојаном Пајтићем? Који су, по вашем мишљењу, узроци вашег изненадног хапшења 2008. године, и зашто сте чак 13 месеци морали да проведете у притвору? Због чега је врх ДС-а донео одлуку да се тако сурово обрачуна с вама? И зашто, у вашем сукобу с Пајтићем, није стао на вашу, већ на његову страну?
Пајтић и ја имали смо различите погледе на питања децентрализације Србије, изборног система у Војводини и кадровске политике странке. Када су моје идеје остале у мањини у Покрајинском одбору, желео сам да се потпуно повучем на рад у локалу, у Зрењанину. Али они нису желели мене да оставе на миру, већ су намеравали да ме потпуно избаце са политичке сцене и трајно дискредитују. Та жеља војвођанског дела Демократске странке поклопила се са жељом врха странке да пред ЕУ фингира борбу против корупције, а пред домаћом јавношћу борбу против „мангупа у сопственим редовима“.
Изашао сам из притвора пошто је усвојен нови Статут Војводине и када је свима постало јасно да сам био жртва Тадићеве медијске представе зване „борба против криминала“.
Док сте били у притвору покушавали сте да се интервјуом обратите јавности, али медији нису смели да објаве вашу причу. Шта то говори о стању у српским медијима, о карактеру претходне власти, али и о односу те власти према медијима?
Деведесетих година су се разликовали режимски и такозвани независни медији. Оно што нисте могли да видите на „РТС“-у, могли сте на „Студију Б“. Оно што није желела да објави „Политика“, објавила је „Наша борба“. Једно је објављивао Радио „Београд“, а друго „Б92“. У време власти Демократске странке, од 2008. године наовамо, дошло се до униформног извештавања свих медија, што није добро за друштвени развој, а далеко је и од демократских вредности. Дошли смо у апсурдну ситуацију да су медијске слободе биле веће деведесетих него данас. То говори о карактеру бивше власти која је желела монопол над свим токовима информација, али и о слабости „седме силе“ да се томе ефективно супротстави.

Буде ли суд донео ослобађајућу пресуду, хоћете ли тужити државу због времена које сте провели у притвору?
После ослобађајуће пресуде тужићу све оне који су читаву аферу припремили и реализовали.

____________

Стратегија

Три су ствари од стратешког значаја за консолидацију српске пољопривреде: већи аграрни буџет, дугорочно предвидљив амбијент за производњу, и инвестиције у савремене технологије и механизацију.
Шта је стратешко опредељење нове владе у вашем ресору?
Прво је удвостручење аграрног буџета у наредне три године; друго је усвајање системског закона о подстицајима у пољопривреди, да произвођачи дугорочно знају на шта могу да рачунају од државе, и да им се ти услови не мењају по три пута годишње као до сада. Трећа битна ствар су инвестиције, а међу њима је приоритет наводњавање, што је и овогодишња суша показала. На нама је да створимо амбијент и да учинимо све што можемо да произвођачи добију мотив за улагање у заливне системе.

[/restrictedarea]

6 коментара

  1. prethodna vlast (demokrate) je unistila poljoprivredu,dozvolila je tajkunima da pokupuju zemlju po jeftinoj ceni od 2000-5000 hektara.Sada oni diktiraju cenu usevima , tako su dali regresiranu naftu u kojoj su ti isti tajku8ni imali udela bar 70 %.Pa dostaje bre bilo otimacine Gorane ti kao ministar poljoprivrede treba da stanes tome na put.




    0



    0
  2. Po pitanju poljoprivrednog zemljista kako u zadruznoj tako i u drzavnoj svojini situacija u Vojvodini je alarmantna. Sto vrehu drzave nije prepoznatljivo jer su predhodne vlasti veoma vesto na relaciji agencije za privatizaciju – katastar izgubili 312.105 h zadruzne svojine u van gradjevinskom reonu koje je kolektivna privatna svojina zadrugara ustavom zagarantovana i 300.000h drzavne svojine u van gradjevinskom reonu koju koriste lokalni tajkuni sudije sluzbenici opstinskih uprava. Sve ovo je argumentovano od strane udruzenja za borbu protiv dominantne sistemske korupcije Obruč. Stim u vezi pozivamo drzavu da urgentno izvrsi komasaciju gde su podaci razliciti u odnosu momenta privatizacije odredjenog poljoprivrednog dobra i trenutnim podacima u katastru




    0



    0
  3. Макаров

    Чувши изјаву Кнежевића када је постао министар, ни мало ми не улива наду! Сам вели да је „менаџер“ па иако нема везе са пољопривредом има менаџерске вештине и трудиће се и тд.!?

    Па сад каже да је ова влада показала да у највећој финансијској кризи могуће помоћи пољопривреди са 160 милиона евра ( упола од лоповлука у Агробанци, па још Колубара…) што је како вели највећа помоћ у последњих 25 година!?

    Да ли се министар шали, ова влада је села у кабинете и још ништа конкретно није урадила, а знамо како се документи и закони не спроводе кад их донесу ….Прво скочи па реци хоп!

    Res, non verba. – Дела, не речи. -( то важи за целу ову владу са све Динкићем-деструктором, већ трећи месец причају сањају, Вучић најављује и повлачење пред локалним кримосима,….а они у таламбасе)




    0



    0
  4. За почетак,ограничити право поседовања обрадиве земље на 100 хектара.




    0



    0
  5. Zemlja je ozbiljan resurs i pre nego se bilo šta uradi sa njom,odmah bi trebalo:
    1.- Hitno vratiti oduzetu zemlju i šume starim vlasnicima,
    2.- Konačno popisati svaki hektar koji je u vlasništvu države i svaki koji je u privatnom vlasništvu – i čijem.
    3.- Mladim bračnim parovima sa decom u Vojvodini,Mačvi i Pomoravlju podeliti po 20 hektara zemlje. Zemlju dati u povoljan zakup na 20 godina uz uslov da na 1 ha drže 1 kravu. Ako uredno obrađuju zemlju i drže stoku te plaćaju zakup posle 20 godina dati im zemlju u lično vlasništvo (poželjno i da imaju prednost supružnici – makar jedan – koji su već agronomi,veterinari ili tehničari agro struke,
    4.- U brdsko-planinskim oblastima dodeljivati pod istim uslovima i istim mladim parovima sa decom dodeljivati po 30 hektara pašnjaka i obradive zemlje i po 10 hektara državne šume uz uslov da drže odgovarajući broj stoke i posle 20 mgodina davati u lično vlasništvo,
    5.- Izvršiti i dovršiti komasacije svugde gde još nisu urađene i odmah prdvideti kanalsku mrežu za navodnjavanje,seoske puteve,šumske proseke (zbog silnih šteta od požara),
    6.- Odmah uvesti ogromne nadoknade pri prevođenju poljoprivrednog zemljišta u građevinsko i to takve da to ne bude isplativo,
    7.- U podrućjima gde je slatinasto ili slično zemljište, rit, močvara davati odmah povoljne kredite za izgradnju ribnjaka ili po istom principu mladim parovima sa decom dodeljivati po 10 hektara u zakup na 20 godina po istom principu,
    8.- Poništiti sve ugovore o kupnji zemljišta koji su sklopljeni do sada jer su protiv-ustavni i uglavnom su sklapani uz korupciju,
    9.- Preostalu zemlju država da daje u zakup ljudima koji žive na selu i koji su porodični a površine ogranićiti na 100 hektara i usloviti uvek da prednost ima onaj ko uzgaja stoku (1 ha – 1 krava). Ograničiti vreme zakupa a da prednost uvek ima onaj ko je bio stari zakupac ali i savestan zakupac i da to uvek bude uslovljeno životom na selu.

    Ovo su samo neka viđenja o tome šta i kako u poljoprivredi.




    0



    0
  6. Još gledam onaj vodoskok usred centra koji neradi, a koju je napravio lično Knežević i krstim se, da od ovog sportiste, bivšeg julovskog direktora, pa demokrate, sada naprednjaka postane ministar poljoprivrede.Jel moguće da se ovaj čovek razume u poljoprivredu, ko su mu savetnici, ima li bar jednog agronoma.Neće biti kadrosvkih nameštanja, već stručnih, evo ovaj je stvarno stručan….




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *