Где се има, ту се и тужака

Пише Миодраг Зарковић

Може ли Динко Грухоњић са својим опскурним удружењем (Независно друштво новинара Војводине) да на вест да га финансирају Американци реагује сам, без помоћи Јавног сервиса (РТ „Војводине“) који издржавају грађани измучене државе, коју тај исти Грухоњић оговара и вређа где год стигне?

 

Више пријатеља, колега и познаника ове рубрике, изнело је у приватним разговорима оцену да се уређивачка политика „Радио-Телевизије Србије“ напрасно променила у последњих десетак дана до две седмице. При чему се, дабоме, мисли на „политичку политику“, тј. на однос уредника, новинара и водитеља Јавног сервиса према странкама у Србији.
Наводно се, вреднују набројани посматрачи телевизијских прилика и неприлика, уређивачка политика најзад прилагодила „новој реалности“, односно, силаску Бориса Тадића и Демократске странке са власти: наједном су емисије Јавног сервиса не само постале отворене за приче о непочинствима претходног режима, него су неретко и сасвим посвећене управо тим питањима. Чак су и информативни блокови, по обичају најгледанији садржаји „РТС“-а, све чешће окренути ка истрагама и могућим исходима тих истрага, илити ка кривичној, политичкој и моралној одговорности доскорашњих властодржаца.
Рубрици је, стога, наговештено да би управо овај заокрет Јавног сервиса могао да буде поменут у „једном од наредних бројева“.
Рубрика, међутим, одбија да поверује да би Александар Тијанић и Ненад Љ. Стефановић, двојац најодговорнији за уређивачку политику „РТС“-а, могли да покажу толики недостатак интелигенције, па да поверују како би драгоцене им положаје могли да сачувају каквим провидним улагивањем новим властима. После четворогодишњег религиозног служења режиму Бориса Тадића, Тијанић и Стефановић морали би да буду баш затупасти, па да рачунају да су нови властодршци толико лакомислени да њих двојицу оставе на два најважнија положаја у данашњој Србији. Рубрика одбија да поверује да су Тијанић и Стефановић толико глупи.
Рубрика, у крајњем случају, не може ни да помисли да би сама могла да на крају испадне глупа, уколико се испостави да јој је процена била сасвим погрешна.
***
(При том, није „Радио-Телевизија Србије“ почела да се додворава толико новим властима у Србији, како би се дало претпоставити ако су већ решили да одистински мењају уређивачку политику, колико старим властима у граду Београду, а будућим у Демократској странци. Односно, уредништво Јавног сервиса изгледа је изабрало страну у „жутом грађанском рату“, приклањајући се крилу Драгана Ђиласа. Уређивачка се политика, наиме, променила само према очигледно све отписанијем Тадићу и његовим сарадницима, док се ништа мања непочинства градоначелника Ђиласа и његових људи упадљиво заобилазе, тако да крајњи исход промена у уређивачкој политици иде наруку само „побуњеницима“ у Демократској странки).
***
Петоминутне вести које се на „Радио-Телевизији Војводине“ приказују више пута дневно, у недељу 16. септембра садржале су и једну чудновату информацију: да је Независно друштво новинара Војводине (у даљем тексту – НДНВ) најавило да ће покренути тужбу против неколико интернет портала, који су, како се тврди, нетачно пренели вест о томе колико је донација на рачун овог удружења уплатила америчка фондација НЕД. Није, наводно, нетачан податак да је НДНВ (у даљем тексту – Динко Грухоњић) примало новац, већ је споран једино износ, који је на дотичним порталима увећан десетак пута, тако што се поткрала једна цифра вишка.
Дакле, Динко Грухоњић (у ранијем животу – Сабахудин Грухоњић) решио је да тужи извесне интернет портале, што се у ствари односи на „Факте“ и „Нови стандард“, јер је овај први портал и објавио вест о донацијама, док ју је овај други пренео. А уредништво „Вести“ проценило је да информација о Грухоњићевим намерама заслужује да буде објављена међу најважнијим догађајима тог дана; јер, у пет минута заиста могу да стану само изабране, најбитније информације, што ће рећи да уредништво „Вести“ управо толики значај придаје Грухоњићевим намерама.
Занимљиво је да „РТВ“ није објавио првобитну информацију, да НЕД финансира Грухоњића. О томе није било ни речи. Није, дакле, Јавни сервис Војводине по Закону о информисању обавезан да објави Грухоњићево саопштење о намерама – намерама, пазите; он још није ни тужио, али је и сама његова намера заслужила да буде међу вестима дана – већ је уредништво „Вести“ проценило да та вест по свом садржају заслужује дотичну важност.
Ако имате и даље икакву дилему, то што ради Грухоњић јесте чист пример притиска на медије. Ништа деманти, одмах тужба! Због једне цифре! А амбасадори, они који су трчали да „бране“ Верана Матића и његову „Б92“ сваки пут када је „Б92“ била ухваћена у дрским лажима, па суочена са гневом оклеветаних, ово су оћутали. Ово им не смета. За медије којима Грухоњић прети, амбасадоре баш брига.
Зашто се онда у све то меша „Радио-Телевизија Војводине“? Може ли Грухоњић са својим опскурним удружењем (у даљем раду – НКВД) да се сналази сам, без помоћи Јавног сервиса који издржавају грађани измучене државе, коју тај исти Грухоњић оговара и вређа где год стигне?!

Један коментар

  1. Чилеанац

    Удри Мићо!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *