Почетна / Колумне / Економија замрзнутог конфликта

Економија замрзнутог конфликта

Пише Данијел Цвјетићанин, Универзитет „Сингидунум“

Публицистика, литература, филмови, груба асиметрија хашке правде, оптужбе и захтеви за поновљеним извињавањима, очигледни су докази да Запад третира тренутну ситуацију на Балкану као стање замрзнутих конфликта. Можда Србија мора да умре? Важно је да се и код нас развије свест о томе

 

Да је Србија примљена у Европску унију 2007. године, када је преко 80 одсто становника било одушевљено том идејом, да није било велике кризе последњих година, не би било довољно времена да, на искуствима других, разумемо судбину „земаља периферије“. Незапажено би прошла чињеница да снажне државе европске осовине лако намећу периферији стратегију „развоја“. Понекад се догоди да се неким слојевима друштва баш и не допада судбина планирана у штабовима европске администрације, али постоје уходани механизми да се те нелагодности сузбију или силом отклоне.
Неки хрватски земљоделци и сточари стекли су утисак да европски плански бирои имају намеру да затру њихову конкурентност у пољопривреди. Али су то сазнали касно. Држава је већ увелико затворила одговарајућа „поглавља“, па је договор са ЕУ на груб начин запечатио њихову судбину. Можете ли да замислите како ће изгледати „договори“ са Србијом?

[restrictedarea]

НЕРВОЗНИ КАНДИДАТ    
Могуће је наћи огроман број необичних упутстава из штаба ЕУ, о чијим последицама и не сањамо. Али уместо да читају и дешифрују све последице инструкција моћног апарата, наши ЕА активисти, попут Милице Делевић, срећни су што им је омогућено да, на уприличеним округлим столовима и „радионицама“ (овде, али и диљем света), до бесвести жваћу агитпроповске фразетине европског новоговора, намењене домороцима са периферије, што би требало да још више слуди оне залуђене, а изазове осећања немоћи и гађења код оних других.
Искуства земаља периферије могла би да учине Србију нервозним кандидатом. Поготово ако се узме у обзир да су земље Запада до сада показале висок степен анимозитета према Србији. Јављају се увек нове препреке придруживању, али и непријатне претње да ће нас ђаво однети ако се усудимо да одустанемо од европског пута. Па ви сада видите!
Уверен сам да би требало да будемо веома захвални г. Јелку Кацину, који је на увредљив и неотесан, али искрен начин, у недавној посети Београду, показао ставове ЕУ према нашој земљи. Као што бисмо морали да поштујемо искреност председника Хрватске С. Месића, који је, при самом крају свог мандата, претио војном интервенцијом Републици Српској, вероватно опет уз подршку НАТО авијације.

АДРЕСА ЗА РАЗГОВОР    
Очигледно је да на Западу није заустављен процес сатанизације Србије и Срба, као што се не крију и намере да се Србија још више раздроби. Публицистика, литература, филмови, груба асиметрија хашке правде, оптужбе и захтеви за поновљеним извињавањима, очигледни су докази да Запад третира тренутну ситуацију на Балкану као стање замрзнутих конфликта. Можда Србија мора да умре? Важно је да се и код нас развије свест о томе.
Не би требало, међутим, неправедно бити љут на Хрвате, муслимане, Шиптаре или Црногорце зато што се ревносно придружују напорима Империје против Срба, вешто уклапајући у ту агенду и интересе сопствених олигархија. Са још већим успехом (и спретнијим уклапањем) у акцију се укључује огромна колона НВО-а и других организација домаћих евроатлантских активиста.
Многи се (споља и изнутра), у име новог светског поретка (и ЕУ), намећу као „преговарачи“ са Србима у најављеној деструкцији. Греши свако ко мисли да се са њима може конструктивно преговарати (о чему?) Још је опасније грубим средствима подсећати их на уљудно и цивилизовано понашање. Иза „скакаваца“ брзо ће се појавити силеџија бранилац из НАТО базе. Но, кључна питања требало би поставити на месту на којем се покрећу акције и доносе одлуке – у штабу Империјалних снага (Вашингтон, Берлин). Зашто се непотребно надмудривати са њиховим марионетама, пре него што сазнамо како „газде“ виде будућност Србије?

СЛИКА БУДУЋНОСТИ        
Није ми тешко да замислим презадужену, криминализовану нарко републику у којој 85 процената становника тавори у сиромаштву, док 10 процената добростојећих живи пристојно. Ови последњи могу да купују у сјајно снабдевеним шопинг центрима, чак и да праве гужву – ето слике општег благостања! Додајмо тој слици преосталих неколико процената сјајно плаћених ЕА активиста – чувара поретка – задужених, пре свега, да обезбеде опште и безрезервно дивљење евроатлантским вредностима, углавном пљувањем по домаћим навикама, способностима и традицији („Ма, ко смо, бре, ми…“) Да ли је то слика будуће „одрживе“ и срећне Србије, формиране по програму ЕА експерата?
Далеко сам од помисли да се моћна евроатлантска сила може зауставити. Зар је ико могао осујетити деструкцију Ирака и Либије?  Или, ускоро, Сирије, Ирана, Русије, па можда и Кине, чим то буду захтевали апетити империјалног капитала? „Борба за људска права“ и насилништво напредоваће широм планете, све док глобални ресурси не буду под пуном контролом империјалних господара. Ко се буде опирао, лако може завршити у казаматима (сличним Гвантанаму) или бити ликвидиран, попут Гадафија или Асанжа, чију испоруку (ради ликвидације?) захтева влада САД-а.
Да ли вам је тешко да разумете попустљивост јавног мњења према оваквој слици будућности?

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Садржај је заштићен !!