Будите Срби, деца вас моле!

Пише Драгомир Антонић

Нису небески Срби никакве камиказе или самоубице које желе да полете у небеску отаџбину, где ћемо иначе сви стићи. Кад се каже небески, то значи духовни и нема никакво друго значење. Дати предност духовном над материјалном је срж опстанка

 

Септембар је девети месец у години. Некад је био први. Црквена Нова година почињала је првог дана овог месеца. По јулијанском календару. Али свеједно, први је увек први. Кад је био први говорило се: Какав је септембру почетак, такав му је и свршетак! Можда важи и ове године. Лако се проверава. Требало би бити само пажљив на почетку, да бисмо знали шта ће се десити на свршетку. Срби су га некад звали гроздобер и вински. Два лепа и милозвучна имена за љубитеље малигана.

[restrictedarea]

ДИЖИТЕ ШКОЛЕ
Сваке године у храмовима Српске православне цркве почетком септембра месеца после Свете недељне литургије одржава се молебан, за ђаке и студенте, учитеље, наставнике и професоре, са призивањем Светог духа животворног да помогне ученицима и наставницима да што лакше савладају градиво и одупру се искушењима које школско доба са собом носи. Молитва је намењена свима, али се увек са посебном пажњом свештеници, ђакони, чтеци и хор обраћају ђацима првацима који су тек стали на прву степеницу сопственог образовања. Добро је што сви у друштву посебну пажњу посвећују образовању, јер без образовања нема ни напретка. И чика Јова је певао: „Дижите школе, деца вас моле“! Тако се „небеска Србија“ обраћа својим грађанима и са поштовањем подржава све који су на било који начин укључени у величанствен и одговоран посао који се зове школа и образовање. Та, „небеска Србија“ се труди да помогне сваком свом грађанину да са радошћу и духовно припремљен дочека почетак нове школске године. Да помогне, а не да отежа.
За разлику од „небеских Срба“ реални, то јест они који мисле да живе у реалности почетак школске године обележавају – штрајком. Мале им плате и док се не повећају они неће да раде. Високи чиновници који су такође свесни реалности и знају да у буџету нема новца, обећавају да ће им плате увећати. У начелу су се одмах сложили, а сад ће неколико дана трајатигложење око процента повишице. Не плашите се. Договора ће бити. Као у причи или анегдоти о разговору Бернарда Шоа и уважене енглеске лејди. Кад је господин Шо утврдио шта је уважена лејди, остало је само да преговарају о цени. Тако је и са нашим реалистима и реалношћу. Утврдили смо о чему се ради, сад се договарамо колико то кошта. Само што за разлику од господина Шоа, који ће своје задовољство сам платити, овде ћемо трошкове договора или делимичног задовољства дела реалне популације сви ми да платимо. Затим ћемо оптужити „небеску Србију“ и „небеске Србе“ као кривце за наше поступке. Ми ћемо урадити све што се од нас тражи, прихватити без поговора све што су други замислили, јер забога ми смо савремени, ми смо реални; ми нисмо заточеници прошлости и њених митова.

НАСЛЕЂЕНЕ ОБАВЕЗЕ
Разумем кад непријатељи државе Србије и њених грађана са мржњом говоре о „небеским Србима“ и оптужују их за сва зла овога света. То им је посао и зато су плаћени. Њихови послодавци сматрају да потрошен новац ће у будућности њима донети профит. То су трговачке ствари и постоје од како је света и века. Како би Ватикан опстао и шта би радио римски бискуп кад се не би трудио да свакој православној земљи забибери где год може. Не разумем наше чиновнике који оправдање за одлуке траже у спрдњи и омаловажавању своје браће и сестара, својих суграђана, који нису учествовали ни у каквим разговорима и преговорима. Разумем да су одлуке које се доносе или морају донети веома тешке. Много тога је утаначено раније, а сад је доспело на наплату. Нема се куд. Мора се платити или оно што је добијено заузврат вратити. Очито да се не зна шта је добијено, ко га је добио и где се добитак налази. Знају се само наслеђене обавезе. Јесте тешко, али неће бити ништа лакше кад се из немоћи или некаквог правдања пред самим собом или не дај боже осионости, оспе паљба по другим Србима. Потребна нам је слога, а не гложење. Потребна нам је вера, храброст, мудрост, знање и трпељивост да опстанемо. А опстати хоћемо, ако будемо разумели шта је „небеска Србија“ и ко су „ небески Срби“.
Господо, нису они никакве камиказе или самоубице које желе да полете у небеску отаџбину, где ћемо иначе сви стићи. Кад се каже небески, то значи духовни и нема никакво друго значење. Дати предност духовном над материјалном је срж опстанка. Само духовно јаки су способни за свако физичко или материјално прегнуће. Духовно снажна особа је особа која живи у реалном овоземаљском свету, свесна свих замки који тим светом владају. Она је свесна снаге и слабости. Како сопствене, тако и својих пријатеља и непријатеља. Духовна Србија је свесна реалних односа. Срби духом обдарени знају како се односи могу мењати и кад се то може учинити. Они знају шта би са потомством требало радити и како га васпитати. Да њих нема, не би било ни Србије. Зато их непријатељи нападају, али немојте им се и ви прикључивати. Духовна или „небеска“ Србија је наша заједничка домовина. Нема једних и других кад је у питању будућност државе Србије.
Иначе не мора се на све пристати и све без поговора прихватати. Кад се у новинама на насловној страни напада именовање господина Дејана Царевића, само зато што је био припадник Шестог батаљона војске СР Југославије, требало би одмах упитати, а чега је све био припадник познати „миротворац“ на Косову и Метохији Вилијам Вокер? Или шта све стоји у биографији Роберта Купера, бившег саговорника друга Борка о „техничким“ питањима на Косову? Или којих је све „беретки“ био припадник, његова екселенција Монтгомери, некадашњи амбасадор САД-а у Београду? Или да ли се неко сећа некадашњих конференција за новинаре Јелка Кацина и братије у Љубљани? Гледа ли неко архивске снимке или то више није важно? Или… не плашите се чиновници државе Србије сваког који вам у походе дође. Звирните у архив. Свега има.

[/restrictedarea]