Бранко Жујовић: Путин и Николић или Јужним током у постевропску будућност

Фото: РИА Новости

Европска унија, какву смо познавали до сада, на Балкану није изградила ништа капитално, осим што се бавила политичким подривањем у своје име, а за рачун САД и економским вампиризмом. Председници Николић и Путин имали су прилику да размотре заједничке економске и политичке интересе у постевропској будућности, која би могла потпуно да промени лош статус Србије

Мало људи запазило је овонедељно упозорење Џорџа Сороша, упућено Немачкој. Он је Немцима поручио да се коначно одлуче: хоће ли да предводе еврозону како треба (односно онако како Сорош мисли да треба) или да је први напусте.

Разуме се да јуче, у Сочију, Томислав Николић са Владимиром Путином није елаборирао ситуацију у свету с позиције глобалног играча. Али, Србија је, истовремено шаљући потпредседника владе Александра Вучића у Немачку, послала снажан сигнал какву европску политику жели да води, па догађаји последњих недеља, који се односе на перспективе сарадње Србије, Русије и континенталне Европе, за мене представљају пријатно изненађење.

Путин и Николић имали су прилику да размотре или чак договоре заједнички економски и политички интерес у постевропској будућности Балкана и Европе, које се, можда, Џорџ Сорош плаши, а која је постала једина извесност евроатлантског хода истока Европе.

Први пут, један српски председник, уочи значајног радног састанка, саопштио је недвосмислено да жели стартешко партнерство с Русијом и проветрену кућу с руским и европским вратима. Томислав Николић у интервјуу руској телевизији рекао је чак и да је русофил, те да му је само Србија испред Русије.

Оно што је много значајније од осећања српског председника, међутим, јесте Николићева констатација, која се потпуно поклапа с мојим прошлонедељним коментаром, да руководства две земље немају задатак да убеђују Русе и Србе да треба да сарађују, јер су оба народа за то потпуно опредељена. Наравно, и Николићева индиректна, али јасна најава могућности приближавања Србије Евроазијском савезу.

Београдска штампа, наиме, пренела је да је, када је реч о односу Србије према Евроазијском савезу, Николић изјавио да ће Србија бити у свакој организцији, регионалној, међународној у којој за себе може да пронађе корист, јер су тржишта Русије и неких држава далеког истока шанса за Србију. Ако говоримо о доследној опредељености политике за отворност и обострани интерес, онда је Николићева изјава веома добар пример такве опредељености.

Не треба заборавити да су се Путин и Николић срели већ два пута на почетку врхунца кризе еврозоне и проблема са којима се суочава ЕУ, какву смо до сада познавали. Та Европска унија у бившој Југославији није изградила ништа капитално, осим што се бавила политичким подривањем у своје име, а за рачун САД и економским вампиризмом и ту лежи велика шанса Русије.

Затворене фабрике, израженије сиромаштво, политичке кризе и дугови, једине су чињенице евроатлантских интеграција Балкана. Зато јавност Србије, која би данас била срећна да ужива економски раст неких руских губернија, с правом очекује капитализацију расположења која владају у друштвима Србије и Русије.

Грађани Србије очекују путинизацију државе, управо демократски процес завођења делотворног правног поретка и реда у држави, да би ова коначно то и постала. С друге стране, руска страна покушава да препозна и реализује своје додатне интересе на Балкану.

Због тога је веома важно то што Јужни ток ове године постаје стварност Србије, Републике Српске и Бугарске. Предузећа, иза којих стоји руски капитал, у Србији и РС веома добро раде, упркос економској кризи и постају знатни ослонци економија ових земаља. Србија не би смела да заборави како је промашени пројкат старе ЕУ, звани „Набуко“, срећом само на цртежима, широко заобилазио њену Моравску долину.

Осим тога, руска подршка Србији у најкритичнијем буџетском тренутку њене новије државне историје, могућност инвестирања у наменску индустрију и друге гране економије, али и врло снажна подршка државној целовитости земље, отварају нови, сложенији али логичнији геополитички хоризонт Србије.

Европска перспектива Србије тако добија пуноћу свог израза, уместо досадашњег инвалидног и контрадикторног значења те, данас увелико излизане политичке фразе. Због тога верујем да двојица председника имају историјску шансу да озваниче нову епоху руско-српских односа.

Једина препрека будућег српско-руског европског пута, јер не треба заборавити да је Русија уз Немачку најважнија европска држава, може да буде питање Косова и Метохије, односно питање односа српске политике према сопственој јужној покрајини.

Једино у тој тачки, тренутно, могу да се разиђу српски и руски пут. Један је до сада, купујући време за унутрашње политичке прилике, био посвећен тихом признању наметнутог фактицитета, а други посвећен одбрани туђих граница.

Јер, ако Србија настави да мисли како ће предајом Косова и Метохије зауставити евроатлантску агресију на сопствену територију, грдно ће се и даље варати. Исто тако, недопустива је и њена илузија, наметнута на изборима, о раздвојености косметског питања од питања стандарда грађана.

Ако је Томислав Николић у „Бочаров ручеју“ на обали Црног мора Владимиру Путину искрено говорио о једној Србији и њеној решености да крене напред, српске наде и наде Балкана у достојанственији живот људи нису изгубљене. Ако настави да седи на три столице и купује време, попут његових претходника, Србија може да обрадује само узнемиреног чичу с почетка ове приче и никога више.

Извор: Глас Русије

2 коментара

  1. РАДОСЛАВ

    Предходне власти Србије догурале су државу и народ Србије пред
    АНБИС који нам још прети.Г. Николић одлази на сигурно станиште
    које жели помоћи српском народу.Са друге стране шаље Вучића у
    Немачку која са својом снажном економском моћи такође може помоћи
    оздрављења економије Србије. На двоја врата куцамо једна су отворена а друга отшкринута знамо услове да буду отворена. Источна капија отворена Западна под уценама.Господо: Николић,ВУЧИЋ,Дачић са Димкићем на отворену капију водите нацију
    српску да би опстали као народ и држава грађана Србије, Запад је
    само са уценама то ВИ на власти треба да знате. Ослободите се
    оних који Вас уцењују сарадње са Русијом Нови Сад је почео БГД,
    треба да заврши.

  2. Vucic je u Nemacku docekan pompezno uz sve pocasti,samo da prihvati tih 7 uslova za pregovore o ulasku u EU (a medju prvima je priznavanje nezavisnosti Kosova),a za predulazak jos 7 novih uslova,medju kojima je da su srbi izazvali I i II svet.rat,da se Nemcima izvinimo za toliko pobijenih nemackih vojnika,pa genocid nad muslimanima(sada bosnjacima po novom),da priznamo drzavicu Vojvodinu,pa Vlasku republiku,pa pokrajinu Sandzak,i sve tako u nedogled.I opet nece biti ulazak u EU,mora na kraju svi srbi da se pokatolice.Putin samo zeli da Srbiju spasi od progonitelja EU,bez ikakvih uslova i za to mu hvala.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *