Арамбаша са салаша

фото Милорад Миланковић

пише Миодраг Зарковић

Одавно препознат као мајстор за инциденте, Ненад Чанак је овог пута превазишао себе, јер је најпре данима лагао да није претукао Београђанина Павла Лешановића, да би на крају све признао, и то на начин који само отвара нове дилеме и захтева све озбиљнију одговорност лидера ЛСВ-а

Распојасани напасник угрожава невину девојку; она зове у помоћ свог заштитника, при том и рођака, иначе локалног шерифа; шериф муњевито реагује и успева да одбрани част своје штићенице, успут кажњавајући изгредника, јер је овај казну и заслужио… До овог тренутка, прича Ненада Чанка могла би чак и да личи на вестерн. Чанак би, дабоме, у том вестерну био јуначни шериф.
Само што јунаци не лажу. А посебно не тако масно, тако много и тако провидно, као што је Ненад Чанак лагао протекле седмице, у којој као да је најзад потрошена спремност српског друштва да трпи фашистичке испаде председника Лиге социјалдемократа Војводине. Навикао да ради све што му падне на памет и за то не полаже рачуне никоме осим онима које је подсећањем на Миладина Ковачевића суптилно позивао да га још једаред сачувају законске, политичке и моралне одговорности – а то је америчка амбасада – Чанак, истина, у тренутку закључења овог броја „Печата“ још није био долијао, јер се и даље налазио на слободи. Али, већ сама могућност да се својим познатим пријатељима, као што је осуђени нарко дилер Ненад Опачић, придружи иза решетака, представља цивилизацијски искорак у односу на раније испаде овог политичког насилника, чија агресивна бахатост је и иначе мрачном, послепетооктобарском периоду, давала додатно злослутан, фашистички тон.

НЕСПРЕТНИ ФАШИЗАМ Није то, додуше, био нарочито спретан фашизам. Чувени Гебелс, рецимо, постидео би се свог војвођанског следбеника, који је „успео“ нешто што заиста само „одабранима“ полази за руком – да испадне већи лажов од београдских таблоида.
Када је дневна штампа, наиме, током прошлог викенда објавила да је Ненад Чанак у новосадској кафани „Тако је било суђено“, иначе власништву некадашњег ватерполисте Данила Икодиновића, претукао извесног Павла Лешановића, ЛСВ-ов „арамбаша са салаша“ порицао је да је имао ма какав сукоб, а нарочито физички. Дотични Лешановић, у Београду познат под надимком „Паја Леш“ – о томе касније – испричао је таблоидима да су га брутално претукла два Чанкова телохранитеља, и то на паркиралишту кафане, а да је и сам Чанак узео учешће у пребијању тако што га је опаучио својим штапом по лицу, и да се све то догађало док је он, Павле Лешановић, улазио у аутомобил како би се вратио назад у Београд.
Е, ту смо: Лешановић је Београђанин, што ће рећи да сама чињеница да је он, са пребивалиштем у Београду, добио батине у Новом Саду – главном административном средишту европске регије – не би била довољна за скандал. Јер, као што знају и сви посетиоци „Егзита“, јединог правног органа који је изнад Уставног суда, претући Београђанина у Новом Саду и није неки прекршај. Чему, иначе, тај фамозни Статут, ако баш ниједан Београђанин не добије батине у Новом Саду?! Уосталом, зар није баш Ненад Чанак ономад, има томе 11 годиница, скинуо таблу „Радио-телевизије Србије“ са зграде „Радио-телевизије Нови Сад“, све скачући по њој и псујући наглас београдске мајке, и то пред камерама и фотоапаратима бројних гласила? Да ли је Чанку због тога фалила длака са главе?!
Према томе, да је Чанак одмах признао, јасно и гласно, да јесте измлатио Лешановића, ко зна да ли би цео случај био прихваћен као озбиљно кривично дело или би све остало упамћено као само још један „нешто несташнији“ вид Чанкове борбе против великосрпског национализма који гуши Војводину. Пошто је, међутим, Ненад Чанак решио да све пориче, ствар се мало отргла контроли, јер су таблоиди остали упорни у тврдњи да председник ЛСВ-а ипак јесте нанео тешке телесне повреде некоме ко га није непосредно угрожавао.

НА СЦЕНУ УЛАЗИ БРАТАНИЦА Настављајући да брука донедавно корисног му Гебелса, Ненад Чанак се сутрадан ипак досетио да га Лешановић јесте угрожавао, мада не физички. Тада је председник ЛСВ-а, накнадно освешћен, причао најпре да је имао расправу у самој кафани, али да се ништа није догодило изван ње и да он нема никакве везе са пребијањем Павла Лешановића. Убрзо је, авај, осванула нова верзија Чанкове исповести, у којој се сада појављује и његова братаница*. Наводно, Лешановић је био насртљив на братаницу, која је била са њима у друштву, па је Чанак морао да примири непристојног Лешановића пригодном придиком – али, поново без икакве физичке силе.

[restrictedarea] (*ВАЖНА НАПОМЕНА: искази Ненада Чанка смењивали су се таквом брзином, да је било немогуће похватати све појединости у изворном облику. Зато овај преглед његових интерпретација инцидента можда садржи и извесне хронолошке неусаглашености; примера ради, можда је братаницу убацио у причу у недељу увече, а не у понедељак ујутро. Такође, могуће је да су се поткрале и извесне ситније чињеничне нетачности, везане за то да ли је тада и тада поменута братаница или девојка, или случајна пролазница. Редакција „Печата“ се извињава Ненаду Чанку уколико је у овом препричавању починила какву грешку, те тако увредила част његове породице. Извињавамо се, за сваки случај, и његовим телохранитељима).
Викенд је прошао, а у понедељак су приче двојице главних учесника инцидента, Лешановића и Чанка, добиле још понеку међусобну сличност. При чему су се мењали само Чанкови искази. Лешановић је и даље упорно стајао при ономе што је причао од самог почетка: да се Ненад Чанак силно увредио због тога што је он, Павле Лешановић, шармирао његову, Чанкову, девојку, због чега је после и дошло до премлаћивања на паркиралишту. Чанак је сада тврдио да је ипак дошло до расправе на паркиралишту, али је и даље побијао да је претукао Лешановића. Говорио је да Лешановића није ни пипнуо, већ да му је само очитао лекцију и отишао даље, те да не зна ко је и зашто касније претукао Београђанина. У једном тренутку се чак појавила Чанкова изјава да је Лешановић сам пао и да се тако повредио.
А Гебелс је наставио да се преврће у гробу.

„НЕ КАЈЕМ СЕ!“ У међувремену су се о овом инциденту огласиле и многе друге јавне личности, првенствено политичари. Били су, међутим, далеко уздржанији у изјавама, него што би се то могло претпоставити по томе о коме су давали изјаве. Многе од њих, наиме, Ненад Чанак је годинама уназад називао најпогрднијим именима и упућивао им најтеже увреде, али нико од њих није ову прилику искористио за реванш. Нико није потезао појмове као што су фашизам, бандитизам, тероризам и слични „изми“, иначе незаобилазни у свакој Чанковој расправи са неистомишљеницима.
Изјаву је дао и председник Народне скупштине Небојша Стефановић, једини непосредно надлежан за Ненада Чанка (поред „ријалити“ програма, али то је нека друга прича), пошто је Чанак посланик. Стефановић је само потврдио да је, према сазнањима истражних органа, Ненад Чанак „и те како умешан“ у тучу на паркингу, а не само у расправу за столом – што ће се све, иначе, испоставити као потпуна истина.
Уторак је, наиме, донео потпуни – да не чује Чедомир Јовановић – преокрет у исказима Ненада Чанка. Обраћајући се новинарима у ходнику Народне скупштине, Чанак је најзад признао да је тукао Лешановића. Истовремено је рекао да је поднео оставку на посланичку функцију, како би самом себи укинуо имунитет, јер је спреман да одговара за своје поступке. Те поступке је, иначе, сада препричавао значајно другачије него дотле, али је разлоге својих поступака сасвим задржао, евентуално мало обогатио: и даље је говорио да је Лешановић био насртљив, само је сада ниво насртљивости био далеко виши, па је тако Лешановић наводно још и непристојно додиривао Чанкову братаницу.
У ствари, на овом месту најбоље је пренети како је то Чанкову последњу (за сада последњу) верзију пренео дневни лист „Блиц“. Јесте да „Блиц“ никако није поуздан извор, али му се у вези са овим питањем, с обзиром на то да се ради о Ненаду Чанку, може веровати да је верно пренео оно што је речено.
„Братаница ми је те вечери послала поруку ‘Дођи, требаш ми’. Мислио сам да, као и обично, жели да попијемо пиће и дошао сам у кафану свог пријатеља Данила Икодиновића“, рекао је Чанак за „Блиц“ од среде, 26. септембра. „Чим сам ушао, господин Лешановић је почео да ме вређа: ‘Лопове, г…о!’ Сео сам за сто за којим су, осим Лешановића, били Икодиновић и моја братаница са другарицом. Лешановић је седео поред ње. У једном тренутку, откопчао је шлиц, почео да скида панталоне, викао на њу и завлачио руку иза њених леђа. Она га је гурала. Сви смо били запањени.“
Према Чанковим речима објављеним у „Блицу“, Лешановић је изазивао и музичаре, које је Икодиновић позвао да приђу столу како би примирио ситуацију:
„Чашом вина је полио музичара који је стајао поред мене и викнуо: ‘Шта певаш тој свињи, дођи код мене’. Тада ми је прекипело! Братаница је почела да плаче. Узео сам је за руку и заједно са другарицом је повезао кући. Братаница се није смиривала. Питала ме је зашто се то догађа. Оставио сам је пред кућом и позвао Икодиновића да га питам да ли је то гостопримљивост и да ли то више никада не би требало да дођем код њега у локал“, бележи „Блиц“ Чанкове речи.
Разговарајући са Икодиновићем, Чанак је наводно решио да се врати и расправи се са њим уживо, те се вратио до кафане, где је, на паркиралишту, затекао Лешановића.
„Зауставио сам аутомобил испред његовог ‘бе-ем-веа’, отворио врата и извукао га. Оборио сам га на земљу. Ударао сам га у афекту (…) Нисам могао да се зауставим. Песничио сам га због суза моје братанице. Онда су нас раздвојили неки људи, не знам ни ко се ту нашао (…) Љут и бесан, окренуо сам се, сео у аутомобил и отишао кући (…) Не кајем се! Да се сутра понови ситуација, пребио бих га раније. Тукао бих га за столом. Нисам навијач групе ‘Алкатраз’, па да не одговарам за батине, нити сам Миладин Ковачевић да за мене плаћа држава. Нека ме позове полиција, суд. Спреман сам. Чекам затвор“, поручио је Чанак преко „Блица“, сликајући се са имитацијом затворског броја.
Овако је „лигаш“ завршио својеврсни интервју:
„Тукао сам га бранећи част своје породице, а не да бих га покрао. Нисам га тукао штапом, то су обичне лажи. Биле су ово праве мушке, васпитне батине. Лешановић је те ноћи био толико пијан да ме не чуде његове лажи.“

А ПРИТВОР? Дакле, као после сваког тулума у кафани, хајде да попишемо рачун: имали смо једно „није било никаквог инцидента“, затим дуплу порцију „дошло је до расправе, али није било туче“, па онда „звала ме братаница да је браним, али нисам никога тукао“, па се наставило са „свађали смо се, али га нисам ја тукао“, да би на крају стигао и десерт: „јесам га претукао, јер сам бранио породичну част“. Укупан цех: потпуно безакоње у административном седишту европске регије, и то не уставноправно безакоње попут оног везаног за криминални Статут, који обичне грађане може, а и не мора да занима, већ безакоње које се односи на свакодневицу, суморну таман колико је и прича Ненада Чанка шупља до бесмисла.
Узмимо, расправе ради, да је последња Чанкова верзија веродостојна. Безброј нимало наивних питања проистиче из овакве претпоставке. На пример: због чега братаница Ненада Чанка у помоћ позива свог стрица, а не надлежне органе, рецимо полицију (пошто се све десило у Новом Саду, где нема „Бус Плуса“, за претпоставити је да се тамо полиција бави правим изгредима, а не лови путнике без карте)? Ко је то Ненада Чанка произвео у шерифа Војводине, којем се грађани обраћају за помоћ када су у невољи? Или је та помоћ резервисана само за припаднике Чанкове породице? У том случају, шта би требало да раде остале угрожене девојке, којима стриц није Ненад Чанак? Да ли би оне требало да се обрате за помоћ својим стричевима или Чанку, или полицији?
Друго, зашто није бранио безбедност своје братанице, ако је иста већ била толико угрожена колико Чанак тврди да јесте? Чанак, наиме, каже да је Лешановић физички угрожавао девојку, тако што је викао на њу и завлачио јој руку иза леђа – али Чанак ипак није тада реаговао, већ му је „мрак на очи“ наводно пао тек касније, када је на повратку у локал поново видео Лешановића!
Треће, Чанак каже да је Лешановића пребио мушки и васпитно, а у следећој реченици додаје да је Лешановић био трештен пијан. Мушки и васпитно претукао човека унезвереног од алкохола?! Мушкарчина наша. Пардон, војвођанска.
Четврто, ако му је већ толико стало да одговара за своје поступке, зашто је четири дана лагао и то тако што је вређао интелигенцију целој јавности?
Пето, како га није срамота да се пореди са Миладином Ковачевићем? И по тврдњама америчког тужилаштва које је хтело да судски гони Ковачевића, Миладин је претукао Брајана Штајнхауера на самом лицу места, усред инцидента. Дакле, Ковачевић је заиста скочио у одбрану девојке свог пријатеља – и применио претерану силу, која, срећом, није исходовала смртним случајем, тако да Ковачевић никога није „убио“, како га је Чанак оклеветао у скупштинском обраћању новинарима – а није, попут новосадског кабадахије, заскочио пијаног човека тек много касније?
Шесто, зашто Чанак користи штап, ако је у стању да извлачи одрасле мушкарце из аутомобила и песничи их „мушки и васпитно“? Шта ће таквој сили и неправди штап?
Седмо, када је већ себи дао за право да пребије некога како би одбранио породичну част, да ли ће се љутити ако му неки Београђанин првом следећом приликом буде пребројао коске не би ли одбранио част српске престонице, коју је Чанак прегрубо вређао безброј пута, а нарочито у поменутом инциденту из 2001. године, када је над таблом РТС-а псовао „мајку београдску“?
Осмо, како да му ико ишта више верује после толиких лажи које је изрекао у претходним данима?!
Девето, зашто баш њему, родоначелнику телевизијских „суђења“ и призивања некакве револуционарне правде (сетимо се само како је призивао најстроже казне и изрицао најтеже квалификације за осумњичене навијаче у случају Бриса Татона, иако суђење није било још ни почело), сада одједном смета што остали политичари коментаришу његов инцидент, и то кудикамо пристојније него што је он сам икада ишта прокоментарисао?
На крају, али можда и најбитније: због чега Ненад Чанак у тренутку закључења овог броја „Печата“ (ноћ среда на четвртак) још није у притвору? По Законику о кривичном поступку, притвор се одређује по три основа – опасност од понављања дела, могућност бекства из земље и опасност од утицаја на сведоке. Ненад Чанак је, практично, по сва три основа заслужио да увелико буде уз своје чувене другаре криминалце. А Србија да мало предахне од осведоченог насилника, којем су уста одвајкада пуна управо његовог омиљеног идеолошког правца, вишеструко присутног у целокупном његовом понашању и у овом случају – фашизма! Нарочито уколико се, као што се основано може претпоставити, на крају ипак установи да је Лешановић све време био у праву и да га заиста није тукао Чанак, већ батинаши/телохранитељи које је лидер ЛСВ-а ангажовао.
П. С. Иначе, за целу причу је сасвим небитно да ли Лешановић илити Паја Леш заиста важи за проблематичног и провокацијама склоног човека, како га описује „Блиц“.

[/restrictedarea]

14 коментара

  1. Mi smo to znali i od ranije,a sada ste i vi u tekstu dokazali da je Čanak notorni lažov. Ovih dana čujemo kako je izuzetno pošten i onaj Pajtić iz DS-a, a svi se sećamo da je bio glavni pri slavnom “glasanju” iz Bodruma. Uglavnom narode moj nemojte više verovati političarima barem ne onima koji su do sada bili na vlasti kao Nenad Čanak poznata koaliciona prišipetlja sa minornim procentom glasačkog tela, a velikog i dugačkog jezika. Veliki junak sa dva nabildovana pomočnika pred malim Pajom od 65 kg težine demonstrira umeće borilačke veštine tri na jednog mortus pijanog Paju. Čankov FB profil isto tako potvrđuje od njega napisane laži povodom pomenutog slučaja a kao dokazni materijal o Čankovim sklonostima verbalnih vratolomija golubova prevrtača.

  2. Opet greska urednice.N.Canak nije arambasa,njegova je uloga dijametralno suprotna i samo ponekad,veoma retko, on izleti iz nje.On svoju rolu vrlo uspesno igra vec 20g.i vesto koristi neodgovornu vlast,kojoj je do vlasti i privilegija koje ona donosi stalo vise od drzave.Zamislite samo radnik koji zaradjuje 20.000din izdvaja porez za obezbedjenje Canka ili Cede ili Natase npr.O,zemljo otvori se.

  3. … a mozda pre – ‘subasa’ – ‘zutog zdanja’ – ako u svako doba ima pristup ‘zutim’ medijima ?! A salase, da ostavimo na miru… prethodnici sadasnjih ‘subasa’ – dovoljno su ih upropastili ?!

  4. Marko Obilić

    Kada je Miladin K.u jednom disco klubu u USA,braneći čast devojke svoga druga istukao Štajnhauera,koji je latinodevojku uštinuo za donji deo leđa,amer.štampa i zvaničnici predvođeni drž.sekretaricom.pokrenuli su linč protiv izgrednika, njegove porodice i svih nas.Incident je.bio novi dokaz da su Srbi genetski predodređeni zlikovci,a u krivičnopravnoj teoriji živnula je Lombrozova teza da se ubica rađa.Naši “atlantiđani” utrkivali su se u osudi zločina,koji je Nemce amnestirao od lažnih optužbi za holokaust,pošto su Srbi konačno “uhvaćeni na delu”.A samoprokl.gaulajter Vojvodine ,u špilhoznama i sa sve motor.sankama,grmeo je “gde su naši novci”što naši vlastodršci
    podležući Hilari-ultimatumu,iz budžeta obeštećuju “pasioniranog ljubitelja a la J.Lopez guza”.Ironijom sudbine,ovih dana smo saznali da i na dnu čanka čuči vitez-zaštitnik ženske nejači,s tim što se radi o novom modelu sa ful opremom,koja uključuje i štap.Kod dotičnog nije nađen i očekivani kanap za vešanje.

  5. Sa kojim ciljem vi gospodine Zarkoviću vredjate ljude sa salaša nazivajući Čanka arambašom sa salaša.Ako bih ja vama trebao da prišijem nešto kontra arambaši
    sa salaša verovatno bi trebao da vas nazovem Dasa sa beogradskog asvalta u službi
    aktuelnih eksploatatora vojvodjnakih salaša. Pošto ste vi Čnka nazvali
    lošom kopijom Hotlerovih sledbenika,onda Ja Vas mogu komotno nazvati dobrom
    kopijom Staljinovih sledbenika.

  6. Au, kako je udesio pijanduru provokatorsku, bravo ! Ma samo tako.

  7. Marko Obilić

    Kuće velikih bratova,farme čovekol.svinja i slični spomenici kulture “rajinske Srbije” koja nepodnošljivu teškoću postojanja u ovoj zemlji trampi za turske serije i rijalitije,zidane su kao zoo-vrtovi ili ludnice da visinom ograda zaštite građane od opscenosti stanara a samim ukućanima obezbede orgijastičku intimu i sigurnost od motki revoltiranog naroda.Ovih dana Nenad od Čanka,kao neizostavna mirođija u svakoj rijaliti čorbi,uspeo je da pobegne iz ludnice,pardon farme,gde je bilo u toku kulinarsko takmičenje isluženih estradnih zvezda,koje inače o kuvanju pojma nemaju.Zadatak-zadovoljiti balzak-apetit čanka od Nenada.
    Predsednik komisije-lično dotični,šetao je od kotlića do kotlića,
    štipkajući razdragane kuvarice.Naizgled,sve je bilo u redu.
    U jednom momentu,nezadovoljan hranom i na ivici gladi,Čanak je
    Nenadano istrčao iz rijalitija u realni svet,na ulicu,vičući
    “di su moje kobasice i slanina”.U početku ga niko nije čuo,
    osim možda Đoke Balaša,pa su nji’ dvojica viđeni kako trče na Petrovarad.tvrđavi pevajući “I can get no satisfaction”iako je “Egzit” završen.U takvom stanju N.Č.je dotrčao i do Dačine kafane.Nešto kasnije,policija je sva zadihana,uspela da ga stigne,ali bilo je već suviše kasno.
    Niko osim svih nas ne zna šta se u tih nekoliko minuta desilo,ali je najvažnije da je nesuđeni gaulajter od Vojvodine,sit svega,podneo ostavku na funkc.poslanika,rešen da se vrati prvoj ljibavi-šou biznisu. Sa inostr.sponzorima priprema Grand šou u Strazburu.

  8. MarkoObilić

    Nekada,u praistor.vreme,muškarci u Srbiji,kao uostalom i svugde u svetu,trudili su se da slome srca žena uglavnom preuveličanim pričama o dužini i kvalitetu svoga “skiptra”ili narodski rečeno “batine”,koja je oduvek smatrana simbolom muške dominacije.Tek od skora,do nas je stigao jedan novi svetski trend,čija je suština u tome da muškarci kao svoj krunski kvalitet ističu kulinarsku sposobnost.Jedan od takvih”mladoženja u trendu” je i Nenad Čanak,koji ne krije svoj štap već njime svud naokolo maše i preti a od skora ga i “primenjuje”.Ali sve to ne bi bilo dovoljno ako imenovani u prvi plan ne bi isticao da je “expert”za kuvanje(kao što su su se hvalili oni iz”G-17plus”,dok ih nismo pročitali,pa su sada,od stida i srama,morali da se prekrste). Tzv.”emancipovane” žene ponekad su spremne da učine sve,pa i da se udaju,samo zato što ih mrzi da nauče da kuvaju.Čak bi i “žene u crnom” rado promenile uniforme i postale mlade u belom,samo kada bi se našao bilo ko da im ponudi “brak bez varjače”.Kad su u pitanju polaznice akademije debelih,ta zainteresovanost se multiplikuje,sa svakim dodatnim kilogramom žive vage.A šta bi tek mogli reći o usedelicama kojima niko nikada nije tražio “voznu kartu”.One bi rado dale,ali svi vozovi prođoše,odavno.Za sve ove kategorije,uključujući i Jelenu Kar.koja je inače “van klase”,a uz to i višestruko udata,Nenad Č.je idealna partija(mislio sam,naravno,na “kombi partiju”).

  9. Sad dolazi do izražaja, zašto je trebalo izmisliti “Nacionalni stroj” da bi glavni kormešter mogao na miru, iz senke, da rovari po Vojvodini. I nije to neočekivano od njega. To je bilo samo pitanje vremena kad će se desiti. A njegova misija je bila tačno definisana posle petog oktobra uz veliku blagonaklonost žutih. Da je sve dovedeno do apsurda, on sebi uzima za pravo da kaže da su vojvodjani uz njega. LAŽ. Kao prvo on nije vojvodjanin a mnogo važnije je što histerično ekstremna osoba ne može kod normalnih ljudi da dobije podršku.

  10. Ма не може он бити арамбаша? Арамбаше имају и позитивна својства.Он је кум криминалца Опачића и многих других криминалаца, а можда и њихов шеф.Љубимац и промотер жуте монархије,разбијач табли и Србије, лажов, бахати насилник.Но, у сваком ѕлу има и нечег добро-видећемо колика су м..а Вучићу и дачићу, ако га не ухапсе и не осуде( у питању је више кривичних дела-насилничко понашање,распиривање националне мржње,..)онда ћемо утврдити да су мала.

  11. Ova teleca glava svojevremeno je na pitanje da li je znao cime se bavio njegov kum i prijatelj osudjeni narko diler Nenad Opacic, mrtav ladan odgovorio da nije kulturno pitati prijatelje cime se bave,odakle im novci i na koji nacin zaradjuju,a pritom se petljajuci u sve zivo i praveci se jako pametan i kako sve zna sta se radi u drzavi Srbiji neprestano se pozivajuci na svoju dobru obavestenost o svim pitanjima pa cak i o rijaliti souvima,Grand paradama,kuvanju,pevanju,tracarenju,lupetanju o glupostima na Pinku a narocito se petljajuci oko megalomanskog budzeta za birokratski aparat tkz.pokrajine Vojvodine,namestenim tenderima i mestima u upravnim odborima preduzeca za njegove pajtose iz Lsv.Bojim se samo da ce se ovaj sarlatan opet izvuci i nastaviti svoj placeni posao cirkuzanta,komedijasa i klovna na javnoj sceni Srbije.

  12. Svi se sada prave ludi i cude Cankovom ponasanju!Spominju americku ambasadu!A zar ga u svoje vreme nije instalirao Jovica Stanisic i dao mu ulogu kere koja laje po zadatku( u vreme Milosevica), da se oglase i psi koji su tada cutali.Danas kad se ta ista pobesnela keretina otrgla sa lanca i divlja niko da to spreci.Zasto?Cega se plase oni koji treba da reaguju?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *