Ангела Меркел одахнула

Пише Мирослав Стојановић

Одлуком Уставног суда Немачке најављени „Судњи дан“ за евро није донео ништа драматично

Шеф државе може да потпише (спорни) закон: Уставни суд Немачке дао је „зелено светло“ за коначну ратификацију Европског стабилизационог механизма и Фискалног пакта
„Судњи дан“ за евро, како је новинска агенција АФП означила, 12. септембар (а неке наше новине то ударно пласирале), најављујући одлуку немачког Уставног суда о, за неке странке и посланике, спорним обавезама немачке државе које проистичу из Европског стабилизационог механизма – концентрацији средстава еврозоне за обуздавање дужничке кризе – и Европског фискалног пакта, није донео ништа драматично.
Судије су одбиле, као „неосноване“, више жалби истог усмерења (између осталог, парламентарне странке Левице и посланика Бундестага Петера Гаувајлера), у којима се упозоравало да владино „аминовање“ ових споразума, оснажено, иначе, двотрећинском већином у Парламенту, није у складу са уставом.
Председник Републике Јоахим Гаук сада може да потпише закон – задржао га је чекајући одлуку суда – чиме ће бити окончана ратификација ових докумената. Немачка је последња чланица еврозоне која то чини, иако су ти споразуми, практично, писани „њеном руком“.
Одлука Уставног суда је највише обрадовала Ангелу Меркел. Канцеларка може коначно да одахне. Уставни суд јој је „ојачао леђа“ и спасио је од бламаже којом би, у сопственој кући, а још више у Европи, била изложена да је суд прихватио тужбе „евроскептика“.
То, међутим, не значи да је Меркелова добила (сасвим) одрешене руке у финансијском одлучивању. Уставни суд је одредио, када је реч о Стабилизационом фонду, горњу границу до које њена влада сме да иде: 190 милијарди евра. За свако, евентуално, прекорачење те границе, уз уобичајену одлуку Бундестага, влади ће бити потребна нова сагласност Уставног суда.

[restrictedarea]

Неуморни Петер Гаувајлер, у својој честој „кореспонденцији“ са „црвеним одорама“ (гардероба судија Уставног суда), није овим потрошио сву „џебану“: Суд би тек требало да одлучује о његовој тужби против председника „Централне европске банке“ Драгија који је, по његовом мишљењу, „самовољно“ дао „зелено светло“ „Централној банци“ да откупљује обвезнице, уз повољне камате, финансијски уздрманих чланица еврозоне, које на тај начин, уз знатно повољније камате него што су оне на комерцијалном тржишту, могу да дођу до свежег новца. Гаувајлер је уверен да је та одлука у супротности са Мастрихтским споразумом о монетарној унији. Видећемо, да ли и судије деле то његово уверење.

[/restrictedarea]