Вредан или злобан

Пише Драгомир Антонић

У српској народној традицији поштовали су се људи који су били вредни. Кад би се за неког рекло да је вредан човек звучало би то као највећа похвала. Све друго је било мање важно од једноставне особине да је човек вредан… Размишљајмо о томе када расправљамо о успесима наших спортиста, или културним вредностима…

 

Све се мења, пролази, нестаје – само људска злоба опстаје. Не сметају јој ни летње жеге, ни ледене зиме, ни природне катастрофе. Злоби очито ништа не може наудити. Где год се окренете на неку пакост ћете наићи. Прозлили се људи и помоћи нема, све док се не осети удар Божјег гнева. Тад је обично касно и вапаји гневом ошинутих који се из свег гласа питају, а шта смо ти драги Боже скривили – остају без одговора на овоме свету. Кривци злобу не сматрају грехом те и не разумеју зашто су кажњени. Зато се од злобе чувајмо да нас потпуно не обузме, јер она не само да душу опседне него и разум помути. А од какве помоћи било ком може бити неразуман човек и још без душе? Бездушна и неразумна особа прво себи нашкоди, а потом и свим другима нанесе штету коју је тешко, и кад злобника нестане, исправити. Зато кад се почне расправљати о „нашим“ успесима и неуспесима на завршеним Олимпијским играма требало би то чинити са што мање злобе, ако се већ не можемо те људске особине у потпуности ослободити. И кад се расправља о другим стварима(суши, откупним ценама, пензијама, поскупљењу хлеба, инвестицијама, коридорима…) ваљало би на злобу заборавити. Знам да ви све ово знате, али није згорег да се сви, с времена на време, трајних вредности и истина, подсетимо. Ако имамо духовне снаге и да их применимо. Свима ће бити лепше.

ОД ЛЕЊОСТИ НЕМА ГОРЕ БОЛЕСТИ
У српској народној традицији поштовали су се људи који су били вредни. Кад би се за неког рекло да је вредан човек звучало би то као највећа похвала. Вредна и честита особа увек је била истицана и млађима и старијима за пример. Све друго је било мање важно од једноставне особине да је човек вредан. Некад се човек није ценио само по физичком изгледу, лепоти и памети већ је поштован и по томе колико је вредан. У речницима је објашњено значење речи вредан. То је марљив, радан човек. Народне пословице старијег датума тврдиле су да „у штедише свега више – у радише још и више“.На једноставан начин, сажето у једну свеобухватну мисао, дата је оцена особине која се некад ценила односно поштовало. Тад се веровало да свако преузеће може успети ако су предузетници вредни људи. Они су били основни предуслов за било какав напредак. Говорило се: Кад се посла лати вредан човек тај ће посао бити и завршен! Зато кад се бирало са ким ће се у било какав посао улазити пре свега се гледало да ли је особа вредна или није. Изрека „од лењости нема горе болести“ такође је показивала шта се некад поштовало и сматрало врлином, а шта маном. Било је и улога где се реч вредан подразумевала и није наводила. Кад би се рекло: Он је домаћин! Није било потребе додавати и да је вредан, јер се једноставно није могло замислити да домаћин није вредан човек.
Као што се ценио вредан човек још више се поштовала жена која је била вредна. Звали су је вредница и сматрало се да мушкарац има велику срећу, ако је ожењен вредницом. Таква кућа је увек напредовала. Лакоћом се носила и са највећим невољама. И данас се понегде може чути израз вредница, кад се жели похвалити мало дете које је нешто само пожелело да уради.
Из речи вредан су изведене и све друге речи које представљају основ породице, друштвене заједнице и саме државе. Некад се говорило и писало да је „човек наша највећа вредност“. Социолози и психолози пишу и воде велике расправе о „систему вредности“ или „вредносном систему“. Многи ће тврдити да се ситуација у свету или међу људима погоршава „од како је поремећен систем моралних вредности“.

ЦИВИЛИЗАЦИЈСКИ ОПСТАНАК
О културним вредностима која су основна претпоставка развоја једног друштва није потребно много говорити. Без културних вредности – традиционалних и новостворених – ниједно друштво не може напредовати, нити може очекивати да ће бити поштовано. За Србе и државу Србију је веома важно да свим расположивим снагама чува и у континуитету развија културне вредности. Бригом о културним, духовним и материјалним вредностима ствара се предуслов за развој предузетничких вредности. Тамо где нема тога тешко је створити било какву нову вредност.
Наизглед мала реч од свега шест слова, а уткана у цивилизацијски опстанак, али и напредак људске заједнице. За напредак су најзаслужнији вредни људи. Да њих нема све би било теже. Нема корисног стваралачког, ни истраживачког духа или успешног предузетништва без вредних људи и жена. Зато је наша обавеза да стварамо пре свега друштвене услове у којима ће вредна особа бити поштована. Ослањање на традицију и тражења искуствених елемената у обичајној пракси који истичу вредноћу као дело достојно поштовања је један од могућих путева ка стварању поменутих услова. Свакако да овај пут није једини, нити он то може бити, али обичајно искуство је неисцрпно поље са кога вешта истраживачка рука може много корисног убрати и у неизмењеном или трансформисаном облику пресадити у садашње стање. За почетак је довољно да се спречи исмејавање или подсмевање вредним особама. Тај подсмешљив однос према њима и уверење да им није баш свака даска у глави на свом месту, кад толико раде морали би ми да избацимо из себе. Не морамо сами постати вредни, али можемо да подсмевање, тај зачетак злобе избацимо из себе. Тиме ћемо помоћи и себи и њима. Не заборавимо и реч злобан има исто шест слова као и реч вредан и ниједна од њих није турцизам. Шта ћемо одабрати зависи од нас, али шта ће се поштовати и награђивати зависи од власти и државе. Како изаберемо тако ће нам и бити.

Један коментар

  1. Avatar

    Ovo je mnogo lepo sročeno, ali neznam za koga. Za početak bi mogli najvrednije, najinteligentnije i najčestitije Srbe da zapošljavate i postavljate na političke funkcije, a ne političke dupeuvlakače i parazite kakva je dosada bila praksa pa Vam ne bi lenjost bila sinonim za uspeh.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *