Почетна / Друштво / Влада спаса или колапса

Влада спаса или колапса

Пише Никола Врзић

Нова Влада Србије оптерећена је тешким наслеђем претходне; од узнапредовале предаје Косова и Метохије до уништења српске привреде, државних институција и саме демократије. Таквог наслеђа ни себе, ни нас неће растеретити ни брзо, ни лако. Значи ли то да је први задатак нове владе да Србији јасно, чврсто и одлучно покаже ко је из старе одговоран за стање у којем нам се земља нашла?

 

Србија је, дакле, у петак 27. јула, тачно у 12.52, уместо Мирка Цветковића добила премијера; Ивицу Дачића, који ће на крају свог мандата, кад год да му се он догоди, бити пуковник или ће упокојити Србију. Што значи да смо добили владу националног спаса или колапса. Ситуација је, наиме, таква. Заоштрена до бити ил’ не бити, чега су они који су у петак преузели одговорност за вођење олупане нам државе и те како свесни (сам премијер Дачић је, уосталом, у свом експозеу то истакао: „Србија преживљава једно од најтежих раздобља у својој историји. Нећу, верујем, преценити тежину и сложеност наших државних и националних проблема, ако ове последње деценије означимо историјском кризом српског народа“). А то њих, свих 19 чланова нове владе, чини патриотама достојним дивљења – јер су у одсудном тренутку преузели терет тешке одговорности на своја плећа, можда и по цену сопствених политичких каријера – или их чини преиспољним битангама зато што су намерили да очерупају шта се још да очерупати док држава коначно не колабира, а са њом и сви ми. Видећемо.
Нова је српска влада, у извесном смислу, и влада континуитета; ту су и Ивица Дачић и Милутин Мркоњић, Жарко Обрадовић, Јован Кркобабић, Млађан Динкић и Верица Калановић, Расим Љајић, Сулејман Угљанин; дакле, осам је „Цветковићевих“ од 19 чланова Дачићеве владе. Наравно, с једном очигледном разликом. Уместо Демократске странке, стожер нове Владе Србије је Српска напредна странка. Да ли ће та разлика нову српску владу начинити и заиста другачијом од претходне, видећемо. За почетак, могле би да нас охрабре личне (политичке) амбиције тројице кључних људи у новој влади; премијера Ивице Дачића, који је у више наврата, раскидајући брак са ДС-ом и Борисом Тадићем, рекао да му је ово животна прилика, првог потпредседника Владе Александра Вучића, који је коначно добио прилику да на власти докаже оно што је говорио из опозиције, и министра финансија и привреде Млађана Динкића који напокон за своје неуспехе – чији је цех платила српска економија – више неће имати изговор у другим министарствима која су му се мешала у ресор  зато што је те ресоре сада објединио у свој. Ако ова тројица намеравају да остану у политици (и у Србији) и после ове владе, а довољно су млади за такву намеру, сада имају праву, а можда и последњу прилику да се покажу на делу.

ВЕЛИКА ОЧЕКИВАЊА

[restrictedarea]

Шта, дакле, можемо да очекујемо од владе Ивице Дачића? Питање је утолико смисленије што новом премијеру превише не верује ни Запад (због његове даље прошлости у Социјалистичкој партији Србије Слободана Милошевића), а ни они који никако нису на западним јаслама (због ближе прошлости и колаборације његовог СПС-а са режимом Бориса Тадића). Питање свих питања је, заправо, какав ће курс по најважнијим искушењима – Косова и Метохије и Европске уније и опстанка српске економије, пре свега – заузети Србија после темељног преокрета започетог победом Томислава Николића на мајским председничким изборима? Сигнали су бројни колико и изјаве нових српских функционера, и противречни скоро колико су бројне те њихове изјаве; у мери своје противречности они нас и охрабрују и забрињавају, баш као што забрињавају и охрабрују (ова инверзија је намерна) и Запад. Који би, у то ипак нема сумње, био далеко опуштенији да је у Београду формирана влада којом и даље руководи Борис Тадић.
Најпре, изгледа да ћемо се мало одморити од реторике оних којима су уста пуна Европске уније, а џепови препуњени (нашим) новцем. Види се то и на први поглед, чим упоредимо премијерске експозее Мирка Цветковића и Ивице Дачића; европску будућност (каква бесмислена фраза – прим. Н. В) и Европску унију Цветковић је чак 12 пута споменуо већ у прва три пасуса свог експозеа, док ту европску будућност Дачић први пут спомиње у 12. пасусу свог излагања, а саму ЕУ тек у 23. Штавише, Дачић је истакао и да „имамо све разлоге да се одрекнемо демагошког оптимизма заснованог на политици – ‘немамо алтернативу’“, али је подвукао и да смо (ово као да је цитирао Војислава Коштуницу) „стари европски народ“, што би требало да значи да у Брисел више нећемо одлазити на коленима и спуштених панталона. За разлику од свог претходника, који је већ у првом обраћању Скупштини Србије нашао за сходно да нас прогласи за међународне парије („Уласком у ЕУ Србија ће постати пуноправни члан европске породице народа из које је, стицајем несрећних историјских околности, дуго времена била искључена“) које, као такве, имају без поговора да испуне све што им се из Брисела наложи.
Но, то што је интензитет ЕУропске реторике донекле снижен, никако не значи да ће питање Европске уније, и с њом директно повезано питање Косова и Метохије, у наредном периоду бити релаксирани. Напротив. Већ у септембру нас, после изборне и летње паузе, чека убрзање преговора с властима државе која се самопрогласила на простору Косова и Метохије, а представници ЕУ већ нам поручују да су потребне „храбре и тешке одлуке“, како се лицемерно назива наставак пузеће издаје српског Космета озваничене у договорима које је Тадићев изасланик Борко Стефановић постигао у Бриселу. Како ће се, од септембра, држати Србија која више није Тадићева? Хоће ли, и даље, инсистирати на немогућем, на политици „и Косово и ЕУ“?

ЕУ И(ЛИ) КОСМЕТ
С једне стране (оне која нас забрињава) чини се да неке значајне промене бити неће. Дачић се, у премијерском експозеу, задржава на тадићевској формулацији да „Србија неће признати Косово“ – што је само последња фаза у српској помоћи изградњи независног Косова – те каже и да је „потребно спровести све оно што је договорено у техничком дијалогу са Приштином“. Истовремено, (мирну) борбу за очување територијалног интегритета и суверенитета Србије над Косметом експлицитно не спомиње, премда каже да ће се убудуће преговарати „уз поштовање Устава Републике Србије“. Али се истовремено залаже и за наставак преговора с Косовом који се воде под покровитељством ЕУ („Желимо већу одговорност у дијалогу са Европском унијом и Приштином, и подизање те одговорности на виши ниво“), уније која, подсетимо, Косову приступа као независној држави, јер је с таквим Косовом (после Стефановићевог договора о фусноти) ушла у процес израде Студије изводљивости његовог прикључења ЕУ. При том, не забрињавају само Дачићеве најаве континуитета с Цветковићевом владом. Континуитет је најавио и Динкић: „Мораћемо да прихватимо отварање канцеларије Србије у Приштини и Приштине у Београду, уколико је таква обећања претходна влада дала ЕУ.“
С друге стране, међутим, са оне стране која сигурно забрињава Запад у мери у којој код нас рађа опрезни оптимизам, пристижу и најаве отклона од досадашње понизне, тадићевске политике према ЕУ и њеним косметским захтевима. Сузана Грубјешић, потпредседница владе за европске интеграције, директно противречи свом партијском шефу Млађану Динкићу, одговарајући на питање да ли ће бити „отварања реципрочних канцеларија у Београду и Приштини“: „Поједине дипломате су и то покушале да набаце као тему, што не постоји као формалан услов који Србија мора да испуни. Наше је да се држимо онога што су највише институције ЕУ званично саопштиле. Не може се од нас очекивати да спроводимо оно што није написано, нити договорено.“ Да би затим прецизирала и премијерову најаву спровођења бриселских договора, рекавши да нећемо спровести баш све: „Било би неозбиљно да нова Влада одбије споразуме које је претходна постигла. Наравно, спроводићемо споразуме на начин да се не прекрше Устав Србије и Резолуција 1244. То су међе које не смемо и нећемо да прегазимо ни у примени постигнутих споразума, ни у предстојећем дијалогу.“ И Александар Вулин, шеф будуће владине Канцеларије за КиМ, говори сасвим на том трагу: „Све што је у складу са Уставом и законима наше земље и све оно што су прихватили наши органи мора се поштовати. Ми заиста немамо другу могућност.“
Бележимо и изјаву новог шефа српске дипломатије Ивана Мркића да је „територијални интегритет, сувереност, то је темељ“ будуће спољне политике, док је, фино нијансирајући, навео да је „наш пут ка пуном учлањењу у ЕУ“ (тек) приоритет који се, додуше, издваја међу осталим приоритетима. Односе с Русијом је, при том, оценио као изванредно добре, партнерске и пријатељске због руске помоћи у очувању нашег територијалног интегритета, насупрот односима са САД-ом који су (само) солидни и партнерски.
Или ће највећи отклон од досадашње, тадићевске политике према Космету представљати постизање широког консензуса међу политичким партијама, владикама Српске православне цркве, САНУ… консензуса који су до септембра и наставка преговора с Приштином најавили и председник Србије Томислав Николић и први потпредседник српске владе Александар Вучић? Пошто се наша косметска политика досад формирала у уском кругу Бориса Тадића, Тадићевих саучесника из председничког Кабинета и њихових налогодаваца које су нам разоткриле депеше америчке дипломатије објављене захваљујући Викиликсу.
При том, председник Николић још више обеспокојава евроатлантске спонзоре косовске независности. Подсећамо, у интервјуу „Печату“ изразио је жељу да се „у преговоре о судбини Космета укључе УН, јер чини ми се да је у досадашњим преговорима Србија против себе имала два гласа, представника ЕУ и Албанаца“ (изгледа да ова реч није изговорена олако или непромишљено, јер, ове је среде Александар Конузин, амбасадор Русије у Србији, рекао да „сматра да би УН требало да буде присутан током регулисања косовског проблема“, указујући да је избацивање УН-а из досадашњих преговора „резултат једностране одлуке“). Објавио је председник Србије и намеру да „зауставимо процес учвршћивања независности Космета“, и да Србија не може да распусти своје институције у нашој јужној покрајини, „а и зашто би?“, подсетивши успут и да Резолуција 1244 предвиђа повратак до хиљаду српских војника и полицајаца на Космет. После чега је, да га на Западу још боље чују, преко лондонског „Гардијана“ поручио да ће у будућим преговорима с Приштином заузети далеко чвршћи став: „Какав је компромис Приштина досад направила? Никакав. Разговарало се само о ономе што би Србија требало да прихвати. Србија није постављала никакве услове. Није компромис ако се Србија увек повлачи, корак по корак. Није компромис ако Приштина каже да је њена независност призната и да ће остварити своју независност на нашој територији.“

ЕКОНОМИЈА ПРЕОКРЕТА
Све ово су, наравно, само наговештаји заокрета у политици Србије према ЕУ и њеним непристојним косметским захтевима, наговештаји које би делима тек требало потврдити. Јасно је, такође, све и ако најбоља воља и најпатриотскије намере заиста постоје, да је наслеђе Тадићеве политике такво да не допушта некакав нагли заокрет (каквом се, наравно, из свег срца надамо). И то не само због тога што је Тадић преговоре с Приштином из Уједињених нација изместио у Европску унију, и не само зато што је његов Борко Стефановић под окриљем (назовимо ствари правим именом: налогом) ЕУ постигао договоре којима Србија Косову фактички дарује независност, већ и зато што је бивши шеф државе садашњем председнику и премијеру у наслеђе оставио економски потпуно олупану и осакаћену државу. Премијер Дачић је у свом експозеу дао врло прецизну дијагнозу онога што су наследили од Бориса Тадића: „Највиша цена капитала, најнестабилнији курс, највиша стопа незапослености, најмања просечна плата, недовољни подстицаји извозницима, најмање субвенције пољопривреди у региону, свакодневно умањују конкурентност наших предузећа и кредибилитет Србије.“
Заправо, у наслеђе је добио државу зависну од стране, првенствено западне финансијске помоћи. А ако нисмо независни финансијски, не можемо да будемо независни, ни да се боримо за своју земљу тако што ћемо се супротставити онима који нам дају новац. Тако да ћемо за Космет моћи да се (из)боримо тек када престанемо економски да пропадамо. Или када новац за преживљавање нађемо на некој другој страни, оној која нам Космет не отима.
Како Дачић и његов Кабинет намеравају да ослободе Србију сиромаштва? Ово је премијерова жеља: „Ту, пре свега, мислим на стабилну националну валуту, повољнију цену капитала, државне субвенције, ефикаснију административну процедуру, подстицај извозницима и субвенције пољопривреди.“ Србији је, каже Дачић, потребна реиндустријализација, а за то је, уместо емемефовског слободног тржишта, неопходан државни интервенционизам: „Србија би требало да има јасну стратегију економског развоја, засновану на ономе што Србија има и што представља нашу компаративну предност. То су, пре свега, пољопривреда и прехрамбена индустрија, енергетика и инфраструктура. Ово су гране од којих би требало да почне нови инвестициони циклус (…) У време кризе, држава и финансијски сектор имају одлучујућу улогу у покретању националне економске машине.“ Цитирао је Дачић у свом експозеу и енглеског економисту Џона Мејнарда Кејнза, „оца“ државног интервенционизма у економији, и неокејнзијанског економисту, америчког нобеловца Пола Кругмана, чиме је прилично јасно исказао своје економско вјерују, тако супротно неолибералном моделу сасвим слободног тржишта које нам намећу ММФ, „Светска банка“ и Европска унија. Да би се онда, у потрази за брзим новцем за преживљавање Србије, Дачић ипак окренуо ММФ-у и „Светској банци“, што нас враћа у зачарани круг финансијских позајмица и политичких уцена Косметом и свиме другим што Запад од нас затражи у замену за свој новац… И тако ће и бити док нам новац не стигне с друге стране. Из Русије. Председник Николић је, ове среде, потврдио да је са својим руским колегом Владимиром Путином договорио кредит за шупљи српски буџет и храмљујућу привреду. Хоће ли ово окретање Истоку означити и почетак краја зависности од Запада, и финансијске и политичке?
Тек, са руским кредитима или без њих, јасно је да се наше, онако прецизно дефинисано стање у којем су тадићевци оставили Србију, неће поправити ни брзо, ни лако, чак и под условом да воља и способност за то постоје (а и њих би тек требало показати на делу). До тада би, међутим, народу Србије – који је свој вапај за озбиљним променама на изборима јасно изразио – требало још нешто осим хлеба. За почетак, макар осећање да је елементарна правда задовољена. А тога ће бити тек када кривци за буџетски дефицит од 111 милијарди динара, за стотине милиона покрадених евра годишње у јавним набавкама, за притворе који су државним службеницима служили као средство за мафијашко рекетирање, за (зло)намерно уништавање српске привреде… буду идентификовани и заслужено, што ће рећи сурово кажњени. Изостане ли то, а то је једино што нова влада може да уради сопственим средствима и под хитно, знаћемо да се нова влада ипак не разликује од старе. И нико неће жалити што ће се овој, новој влади у рачун уписати и оно што је наследила од старе и зашта није одговорна, али ће и за то одговарати. Но, ако поштеди оне који су упропастили Србију онако како је описао нови премијер, она друго и не заслужује.

___________________

Обрачун код „Народне банке Србије“

Функција гувернера „Народне банке Србије“ превазишла је себе. Постала је, наиме, мера независности Србије.
Смена садашњег гувернера Дејана Шошкића, најављена из разлога који су очигледни чим се погледа курсна листа (да и не подсећамо на оно што је, пред очима гувернера, учинило руководство „Агробанке“, „Развојне банке Војводине“, „Привредне банке Београд“…), изазвала је толику провалу незадовољства да је тешко одупрети се утиску да незадовољницима заправо нису битни ни гувернер, ни НБС и њена тобожња независност, већ да је реч о тесту отпорности нових власти на стране (евроатлантске) притиске.
У почетку је деловало трагикомично; против Шошкићеве смене побуниле су се угледне појединке и појединци попут Борке Павићевић, Надежде Гаће, Татјане Тагиров и Милоша Васића, Миљенка Дерете, Соње Бисерко, Јова Бакића, Војина Димитријевића, Антала Бозокија, Гизеле Штањо-Тот… и надлежне невладине организације попут Центра за евроатлантске студије, Фонда за хуманитарно право, Жена у црном, Лабриса („организација за лезбејска људска права“), Удружења за унапређење Сремчице, Докукина („регионална организација грађанског друштва“ коју чине „професионалци у коришћењу Интернета и друштвених медија у борби за демократију, људска права и нову регионалну сарадњу“), Јукома, АС Центра за оснаживање младих ПЛХИВ (то је ваљда нека теретана), Непушачког едукативног центра Крагујевац (име све говори), Ужичког центра за права детета…
Слутимо да су евроатлантске донације оно што повезује ове организације, појединке и појединце. Слутња је појачана када су, са истим захтевом да Шошкић остане на свом месту, за крагујевачким непушачима иступили Богдан Лисоволик, стални представник ММФ-а у Београду, Фрејк Јанмат из Делегације ЕУ у Србији, на концу и неименовани, а забринути функционер Европске комисије који је такву, забринуту изјаву дао извештачу „Танјуга“ из Брисела…
Насупрот њима, и председник Томислав Николић и представници нове владе најавили су промену Закона о НБС, односно промену на челу наше централне банке. Испуне ли оно што су најавили – а то би могло да се догоди и пре него што овај број „Печата“ стигне до киоска – показаће да би Дачићева влада, ипак, пре могла да буде влада спаса него колапса. Не зато што је гувернер Шошкић најодговорнији што смо дошли надомак колапса, већ зато што смо на његову ивицу доспели пошто је о Србији почело да се одлучује изван Србије. Баш као што хоће да учине и сада.

[/restrictedarea]

11 коментара

  1. Ovu vladu što je Sebija dobila je rezultat kako je Žuti Kartel vodio državnu poltiku.Mi već živimo u nacionalnom kolapsu od 5
    Oktobra 2000god. Sada sve moguće raspoložive snage treba uključiti da bi zaustavili propadanje u ambis.Predsednik Nikolić
    i Vlada imaju mandat i većinu u parlamentu da isteraju istinu o
    radu odnosno izdaji, prodaji nacionalnih dobara, nikakvo obaziranje na OSOVINU BRISEL-WAŠINGTON nesmeju slušati i sprovoditi želje te OSOVINE ZLA U SVETU.Srušili su Jugoslaviju
    odoše u Arapski Svet dabi došli na prag Rusije,Nama Srbima nije
    mesto sa tom OSOVINOM imamo mi Srbi boljeg sigurnijeg partnera
    a to je VELIKA BOGATA RUSIJA SA RUSKOM PRAVOSLAVNOM CRKVOM!!!




    0



    0
  2. Da li nova vlada treba da pocne sa utvrdjivanjem krivice prvo u svojim redovima, jer vise od polovine sastava je vladalo u prethodnim mandatima, znaci bilo je odgovorno za situaciju u kojoj smo? Po logici takva vlada treba onda poput urobora sama sebe da „pojede“, ili ce jednostavno nastaviti po staroj praksi „nista nije bilo“, unistimo i to malo sto je jos ostalo?




    0



    0
  3. Nova Vlada treba da radi na tri osnovna pravca: 1. – Jedan tim da ustanovi stanje u celoj državi: uska grla,stanje,odliv sredstava,područje korupcije,stanje birokratije,stanje svih institucija,stanje u javnim i javnim-komunalnim preduzećima i firmama,stanje u privredi i poljoprivredi,stanje u pravosuđu itd. i da podvuče crtu i saopšti javnosti ZATEČENO STANJE. 2. – Drugi tim da izuči sve Zakone i podzakonska akta kao i poštivanje Ustava te usklađenost jednog zakona sa drugima zakonima i kontradiktornosti, da izuči mogućnost seče propisa i ukidanje zakona i kontradiktornosti, da izuči ukidanje birokratskih procedura koje su nepotrebne i skupe, poreza i taksi i drugih davanja i sve pojrednostaviti i ukinuti te uskladiti itd. 3. – Treči tim da predloži rešenja za otklanjanje nađenog stanja kod prva dva tima i da onda Vlada može da nastavi rad na otklanjanju stanja: hapšenje,promena zakona i propisa,ukidanje i usklađivanje mera,sistematizaciju radnoih mesta,dovođenje i promena svih rukovodstava u svim ustanovama,javnim preduzećima,službama,agencijama itd. regulisanje ograničenih plata u odnosu 1 – 6 prosečnih plata,preduzimanje privrednih i poljoprivrednih mera i sl. Posle svega ovog može se računati na prve pomake.




    0



    0
  4. NAČERTANIJE PETRA I
    A od smrti Slobe i „ prevelike brige“ ( stranih plaćenika )Tadića , Čanka , Čede praška , Pastora, Kandićke, Biserko, Lihtl i ostalih nesrba nas Srba ima sve manje u regionu . Zbog totalne nebrige vlade Srbije o Srbima u Hrvatskoj dolazi do nestajanja našeg naroda iz ove zemlje prvog suseda u kojoj smo živeli vekovima a u Srpskoj Dalmaciji , Lici , Baniji , Kordunu, Slavoniji i Baranji i pre Hrvata .Točno mladi Srbi se redom u Hrvatskoj izjašnjavaju Hrvatima i ne samo to nego i katolicima , oni koji se još malo bore kažu da ne vjeruju u Boga samo da bi zaštitili sebe i da nebi morali stati na katoličku stranu . Pritisak je strašan od državnih institucija , vrtića , škola , policije preko prijatelja i prijateljica svi vrše pritisak i mladi čovjek jednostavno pukne ili popusti i počinje se sramiti svojih roditelja svojeg imena i prezimena . Pa brže bolje u katoličku crkvu na pokrštavanje a poslije toga od istih tih bivših Srba najveće pljuvanje po svojima kako bi se dodvorili prijateljima tužno i jadno a SRBIJA ŠUTI . Srbi u Hrvatskoj i Krajini žive bez vode , ceste i struje u 21 veku. U bivšoj Republici Srpskoj Krajini u kojoj je rođen svjetski naučnik Srbin sin pravoslavnog paroha, Nikola Tesla koji je struju podario čitavom svetu a zlikovci je zabraniše njegovom narodu u Hrvatskoj u 21 veku .Srbi su u Hrvatskoj bili konstitutivni narod i imali su pravo na razdruživanje i proglašenje svoje države baš kao i Hrvati , sve ostalo su laži.Hrvatska je pobjedila u ratu uz pomoć Nemačke ali najviše služeći se Gebelsovom propagandom. A to je ako više puta ponavljate laž ona u svjetu postaje istina i to im je odlično uspelo. Napravili su najgori zločin posle II svetskog rata i genocid nad Srpskim narodom , što su radili pod Pavelićem i u II svetskom ratu. Uništili su Republiku Srpsku Krajinu koja je bila proglašena voljom njezinog naroda koji je bio konstitutivni narod znači imao je pravo da se osamostali baš kao i hrvatski narod. Kod nas u srpskoj politici se o tome uredno šuti i prešućuje misleći se dodvoriti Hrvatskoj i svetu ne mi tako samo padamo još niže i od stvarne žrtve ( protjerivanje 280 000 Srba i oko 150 ooo Jugoslovena od njih oko 80 % Srbi i genocid nad onima koji su ostali zabilježio kamerama UNPROFOR ) mi šutnjom postajemo agresori. Da ne govorimo da je Baranja i zapadni Srem s Vukovarom samo dio Vojvodine koju je Hrvat Josip Tito Broz oteo od Srbije za svoje Hrvate kao i Međumurje što je oteo Mađarima a Istru i Dalmaciju Italijanima . Deo Srpskog Banata poklonio Rumunjima. Srpski narod nikada se ne smije pomiriti s činjenicom da Krajina ne postoji. Postojala je na oko 35 % teritorije današnje Hrvatske sve su to bili srpski etnički prostori i mi se za njih moramo boriti makar čekali 900 godina kao Hrvati svoju državu ali kad tad izboriti se moramo i na naš teritorij vratiti naše stanovništvo. Danas Hrvati vode narod od oko 4 miliona stanovnika i rađaju 46.000 beba s tendencijom prema 50.000 . Hrvata se sada rađa samo 7.000 godišnje manje nego što ih umire a Srba oko 35.000 pa dobro razmislite o posljedicama . Dok naš narod s manjinama koji je skoro duplo veći daje tek oko 66.000 od toga 56.400 beba Srba s daljnjom tendencijom pada . Tako da ako ovako nastavimo izjednačit ćemo se s brojem rođenih Hrvata . A to će biti kraj mita o najvećem narodu bivše Jugoslavije . Mesto Srba koji se ne žele rađati preuzet će vitalniji narodi Hrvati ili Albanci . Našem narodu treba velika biološka obnova i jedino tako možemo mirnim putem vratiti sve Srpske krajeve Srpskom narodu.Ali taj narod mora biološki ojačati na oko 10.000.000 Srba i tada će procvijetati sada uništena Republika Srpska Krajina, Republika Srpska, Srpska Crna Gora, Kosovo , i stara Južna Srbija ( Makedonija ) Nastavimo li mi Srbi sa nerađanjem neće nam trebati niti Beogradski pašaluk , nego ćemo da živimo u Velikoj Albaniji sa glavnim gradom Beogradom. Europska unija i Amerika centar sotonizma na sve načine želi uništiti srpski narod nesmemo im to dozvoliti.Srbija mora ući u savez sa Rusijom i zemljama BRIK-a, jedini je garant da će srpski narod preživeti. Srpski se narod treba pokazati zrelim , ljubavlju i potomstvom osigurati našu Republiku Srpsku , Srbiju, Vojvodinu , Srpsku Crnu Goru i staru Srbiju ( Makedonija ) kao trajnu državu Srpskog naroda.Srpski narod mora naučiti lekciju od šiftara “ čije su ovce onoga je i livada “ niskim natalitetom jedincima i porodicama sa samo dvoje dece gubimo teritoriju za teritorijom i to će se nastaviti.U Hrvatskoj delom zbog proterivanja ali puno većim delom zbog izumiranja izgubljen je srpski teritorij i ljudstvo. Nekada su Srbi bili 30 % hrvatske. To piše u hrvatskim novinama Gospodarski list a danas ? Samo hrpa nemoćnih bakica i dekica bez potomstva. Kosovo smo isto tako izgubili kao i Makedoniju. U Crnoj Gori Srbi prizovite se pameti i svaki par minimalno petero dece i nedajte se. Republika Srpska će kao i Kosovo i Hrvatska biti izgubljena baš zbog velike površine a premalog broja Srba. BH federacija na istoj površini godišnje ima oko 25.000 beba a Srpska od 10.000 do 11.000 i sve je jasno da bi zadržali taj teritorij moramo imati minimalno beba kao i druga polovica države.U Vojvodini isto tako Srbi treba da puno više rađaju jer samo ako brojčano ojačaju Srbija može spriječiti secesiju Srpskog Vojvodstva i treba ukinuti autonomiju jer čemu autonomija na delu Srbije gde su Srbi oko 80 % naroda.Ukratko Srbija mora ekonomski ojačati a najveći dio novca izdvajati za povećanje nataliteta , osnovati Srpski fond koji će voditi Srpska pravoslavna crkva , tražiti da u njega uplaćuje i naša dijaspora širom sveta .Pokrenuti veliku obnovu u Srbiji se godišnje treba rađati 100 000 beba u Srpskoj minimalno 20 000 . U Hrvatskoj treba tražiti povratak na plan Z-4 od međunarodne zajednice jer inače se Srbi nikad neće moći vratiti u svoje kuće i stanove .Preko crkve treba pomagati Srbe u Krajini naročito Podunavlje , Vukovar , Ilok, Beli Manastir i Osek. A u Dalmaciji na prostoru između Zadra i Šibenika pa prema granici s Bosnom . Kao i Albanci grupirati se i odrediti centar recimo Srbi iz Dalmacije ,Senja ,Šibenika , Splita itd . pomalo grupirati u Zadar , Slavonski Srbi imaju centar u Vukovaru..U BH federaciji uložiti sve napore i ojačati Drvar , Grahovo , Glamoč , Bosanski Petrovac i Kupres . Od ovih 5 opština formirati kanton sa sedištem u Drvaru, veliki trud uložiti da bude Srpska većina u ovih 5 opština. Krajišnike muslimane u Unsko – Sanskom kantonu zvati braćom muslimanske vere što nam u biti i jesu okrenuti ih ka Republici Srpskoj .Isto tako ojačati Brčko sa više mladih višečlanih porodica i ne dozvoliti presecanje Srpske na dva dela . Hercegovina izumire a gradimo veliki Bogomolje to je lepo ali treba nam narod , znači još jedan bitan kraj koji treba ojačati . U Srbiji treba ojačati Suboticu , Sentu , Kanjižu itd . i Rašku oblast u užoj Srbiji . Izbjeglice treba naseljavati planski tamo gdje nam nedostaje stanovništva a ne u mjestima u kojima su Srbi i tako preko 85 % . Ugledajmo se na Hrvate kako su planskim naseljavanjem Hrvata iz srednje Bosne i siromašnih porodica s više dece iz Zagorja i Slavonije promenili etnički sastav stanovništva Republike Srpske Krajine u svoju korist.Ekonomski migranti umesto migriranja u Ameriku ili Australiju koncentrisati se na Sloveniju, Austriju i Švajcarsku .Znači iz ovih udaljenih država pomalo se vraćati što bliže Srbiji. Beč proglasimo najpoželjnijim gradom za Srbe van Srbije.Znači ako si rodoljub, Srbin, Srpkinja prihvatite se ljubavi i visokim natalitetom barem četvoro , petero dece po porodici pobjedimo neprijatelje Srbije i Srpskog naroda .




    0



    0
  5. Hoće li Nikolić i Dačić postaviti pitanje genocida u Krajini u XXI veku i upoznati Ban Ki -muna s istinom ? Puno je veći genocid nad srpskim narodom krajine od onog razvikanog o Srebrenici. Proterano oko 350 000 Srba i oko 150 000 Jugoslovena ( prikrivenih Srba ) većinom iz porodica komunista i oficira.Porušene srpske crkve u Krajini koje se ne obnavljaju i podignute katoličke nove gde ih nikad nije bilo u sredinama gde su Srbi bili večina kao npr. Karin , Korenica, Nova Gradiška itd.. Onda promena etničke strukture stanovništva doseljavanjem hrvatskih porodica sa više dece iz Slavonije i Bosne. Do miniranja Karinske crkve i ne dopuštanja obnove tago da se zatre svaki trag da su tu Srbi živeli stolećima.Kako se taj genocid provodio i provodi pokazuju nam natpisi na srpskim kućama u 21 veku to nisu radili niti Turci, Npr, zauzeto Hrvat, znači pljačka i dalje traje bez srama i bez osude Evrope da se to desilo Hrvatima digli bi celi svet na noge .




    0



    0
  6. A za kada clada sprema hapšenje Čedomira Jovanovića i optužbu za njegove izjave da je “ Republika Srpska genocidna i da su Srbi genocidan narod , uz njega treba uhapsiti i srbomrsca Čanka i ostale separatiste po Srbiji . Kosovo nam treba biti primer ako se ne deluje na vreme ode i Vojvodina. Separatiste treba saseći u korenu to su naše unutarnje stvari.




    0



    0
  7. NATO JE IZVRSIO ETNICKO CISCENJE KOSOVA SA SIPTARIMA I KRAJINE SA HRVATIMA BEZ OSUDE UN-a A SAD KFOR NASTAVLJA GDE JE STAO NATO
    Zašto je UN dozvolio najveći genocid u XXI veku i ubijanje i protjerivanje oko 350 000 Srba i oko 150 000 Jugoslovena većinom Srba bez ikakove kazne za Hrvatsku. Isto tako je UN dozvolio i dana danas dozvoljava genocid i ubijanje preostalih Srba na Kosovu bez da ih UN zaštiti ? Da li zelite da Srbi na silu glume multietnicku nepostojecu drzavu zbog koje ste bombardovali sve Srbe na Balkanu u Bosni i Srbiji Crnoj Gori? Srbija ceka da se jednog dana u Americi drugacije odrede prema intervencijama u svetu koje su Ameriku kostale casti, ugleda u svetu i prouzrokovale ekonomsku krizu. Taj trenutak u Americi mora doci i Srboja ce sacuvati svoju Ustavom zagarantovanu teritoriju.




    0



    0
  8. Za Ahtisarija je jedino prihvatljivo da Srbija bude jedan veliki konc logor u kojemu žive Srbi narod od kojeg može svatko oteti deo teritorije i još pri tome pričati kako su Srbi zli a oni što su nas usrećili milosrdnim anđelom dobri dečki.




    0



    0
  9. Hrvati već haraju Srbijom , Todorović sa svojom IDEA trgovinom te kupnjom “Frikoma” i “Dijamanta”, hrvatski biznismen Ivica Todorić postao je vlasnikom više od 8500 hektara zemlje u Srbiji i jedan je od većih posjednika. Najviše bure, koja još traje, izazvao je osječki tajkun Marko Pipunić, vlasnik tvrtke “Novi agrar”, koja posluje u sastavu “Žito grupe” kada je postao vlasnikom 2400 hektara zemlje u mjestu Ratkovo u Vojvodini.Hrvatski tajkun Ivan Ergović, vlasnik “Nexe grupe”, do nekoliko tisuća hektara obradivih oranica došao je kad je kupio tvornicu gipsa “Jelen dol” kod Požege u Srbiji, tvornicu “Stražilovo” u Srijemskim Karlovcima, te tvornicu opeke “Polet” iz Bečeja. Tada je automatski, po Vlahovićevu naputku, postao vlasnikom i obradivog zemljišta koje je u sastavu kupljenih tvrtki. A što su srpski tajkuni kupili u Hrvatskoj pa ništa, branitelji se odmah osove na zadnje noge,a nesrpska vlast u Srbiji uništava naše tajkune i pomaže Hrvatima.




    0



    0
  10. Podela Kosova nije fer rešenje i Srbija NE mora da uđe niti u NATO niti u EU narod se pita ! Što nise podelili Hrvatsku i pustili Republiku Srpsku Krajinu da živi u miru nego ste i tu genocidom i etničkim čišćenjem uz pomoć Hrvata proterali Srbe iz njihoviv vekovnih ognjišta baš kao i sa šiftarima što ste proterali Srbe iz srca Srbije sa Kosova i Metohije.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *