Стиже ли нуклеарни крај света?

Пише Владислав Панов

Нова књига славног канадског професора Мајкла Чосудовског, „Сценарио Трећег светског рата и опасност нуклеарног рата“ открива тајне америчке ратне машинерије и показује како су политичке, економске и војне структуре САД-а удружене у афирмацији нових ратних доктрина, с потпуно слободном применом нуклеарног арсенала у предстојећим ратовима против непослушних, „терористичких држава“

 

У години када нам је по најавама свакојаких пророка суђено да као свет коначно престанемо да постојимо, остаје једино да наслутимо шта ће изазвати наш нестанак. За чувеног канадског професора економије и водећег западног активисте и интелектуалца у борби против глобализације Мајкла Чосудовског (писали смо о њему прошле године у оквиру серијала о борцима против глобализације), судећи по ономе што тврди у својој новој књизи „Сценарио Трећег светског рата и опасност нуклеарног рата“, крај долази у свеопштем нуклеарном рату  који ће започети САД и Израел у спрези са осталим западним савезницима удруженим у НАТО. Они ће да започну одавно испланирану и најављену инвазију на Иран и том приликом ће да употребе тактичко нуклеарно наоружање, што је такође одавно припремљено.
Када у атаку на неку земљу први пут после Хирошиме буде употребљена атомска бомба, след догађаја и страшних последица тог чина су потпуно непредвидљиви. Могуће је чак и иницирање узрочно-последичног низа који би довео до потпуне девастације света. Али, не би требало погрешно схватити нови литерарни рад славног канадског професора. Он се није бавио фантастичним прогнозама и калкулацијама. Његово дело није СФ роман или политички трилер за брзо згртање новца на рачун страха од краја света. Он је много озбиљније штиво које с једне стране представља резултат десетогодишњег истраживања, а с друге след научне дедукције овог човека после изузетно цењених књига које је објавио током протекле деценије, „Нови светски поредак“, „Глобализација беде“ и „Амерички рат против тероризма“. „Сценарио Трећег светског рата и опасност нуклеарног рата“ је, дакле, логична сублимација поменутих тема и, заправо, њихово последично исходиште. Она је завршна карика објашњавања ланца зла којим су САД прожеле цео свет у намери да изврше његово потпуно потчињавање својим плановима, потребама и трајном позиционирању своје силе као ултимативне и доминантне.

РАТ СВИХ РАТОВА

[restrictedarea]

У овој књизи врло траженој широм света, тренутно доступној преко Интернета и у електронској и у папирној варијанти, професор Чосудовски у шест поглавља детаљно открива преокрет у америчком схватању нуклеарног рата који би могао до доведе до нуклеарног холокауста најширих размера. Тај преокрет је настао под притиском приватних америчких корпорација умешаних у производњу нуклеарног оружја. Отуд, сасвим прикладно, нови нуклеарни рат зове приватним, а не државним. Он ће се водити најпре у интересу повећања прихода моћних корпорација које чине нуклеарни лоби. Паралелно, оствариће се и поменути дугорочни планови америчке администрације и њихових савезника, превасходно када је реч о освајању природних ресурса. Чосудовски на тој платформи поставља детаље о „рату свих ратова“, у којем ће се користити сва могућа средства и углавном оружје које је, барем декларативно, забрањено разним документима.
Кључни заокрет у прихватању нуклеарног оружја начињен је после тајног састанка цинично уприличеног на годишњицу атомског напада на Хирошиму, који је 6. августа 2003. године одржан у ваздухопловној бази у Управи америчке стратешке команде, у Омахи. Тог дана се окупило преко сто педесет највиших функционера нуклеарне индустрије и такозваног америчког војноиндустријског комплекса. Никоме од њих није на уму било подсећање на погром који су учинили бомбардујући атомским наоружањем Хирошиму. Гледали су они у будућност, а не на прошлост. Један од најзначајнијих момената овог тајног састанка било је установљавање сценарија нуклеарног напада на „неваљале државе“ коришћењем такозваних мини-нуклеарки и „разбијача бункера“ (изузетно моћних бомби са нуклеарним главама) које би убудуће требало користити заједно с конвенционалним наоружањем. Тако су на мала врата, без присуства иједног члана Конгреса, уведени сасвим нови термини када је реч о атомском оружју. Установљена је наводно нова генерација ових бомби које су мање и зато, иако изузетно ефикасне, „скоро безопасне“. Отишло се толико далеко да су „нове“ бомбе назване миротворним! Страшне и дугорочне последице радијације и такозване нуклеарне зиме која се јавља после употребе атомских бомби, нису ни поменуте.
Само недељу дана пре овог састанка Национална нуклеарна администрација одлучила је да расформира такозвани Саветодавни комитет који је служио за наводно независни надзор над америчким нуклеарним арсеналом, његовом употребом и тестирањем. Тако је отклоњена и последња, иако у суштини небитна, надзорна инстанца, па је коришћење атомског наоружања препуштено приватном сектору, односно индустрији која је окренута производњи и испоруци нуклеарних направа и ракета. Цео тај систем је по Чосудовском у рукама шест приватних компанија које имају ексклузивне уговоре са државом („Боинг“, „Нортроп Груман“, „БАЕ системс“, „Локхид Мартин“, „Џенерал дајнамикс“ и „Рејтеон“). Ових шест компанија су у 2010. години биле на врху светске листе компанија за производњу оружја, са званичним годишњим профитом од шеснаест и по милијарди долара.

ТЕАТАР НУКЛЕАРНИХ ОПЕРАЦИЈА
Паралелно са обезбеђивањем услова за будући још већи профит ових приватних компанија, што је у суштини приватизовање нуклеарног арсенала, Пентагон је отпочео са жестоком пропагандом с циљем да се политички и на сваки други начин прихвати и одобри коришћење нуклеарног наоружања у будућим ратним „кампањама“, посебно када је реч о одбрани америчке територије. Почело је инсталирање потпуно невероватне логике по којој је атомско оружје средство за стварање мира и спречавање колатералних штета. Управо под утиском оваквих пропаганди амерички Конгрес 2003. године допушта Пентагону могућност примене тактичких нуклеарних оружја на, како рекоше, „конвенционалним ратним театрима“ (тренутно су то актуелни и предстојећи ратни театри на Блиском истоку и у Централној Азији).
Уз термин о такозваном праву америчке војне силе да нападне прва, Национална безбедносна доктрина уводи и термин „спољних непријатеља“, које је, пошто су то, наравно, увек најгнуснији терористи, сасвим оправдано нападати и нуклеарним потенцијалом, и то првим нападом, а у циљу, дакако, самоодбране. Тиме је далеко проширено поље деловања америчке војне силе која више не мора да користи нуклеарно оружје само у случају одмазде од нуклеарног напада, већ сада има слободу да га примени прва. И, најважније, за ангажовање оваквог наоружања више није неопходна дозвола председника. Сада о тактичкој примени оваквог арсенала одлучују генерали, односно такозвани борбени команданти који су задужени за операције на сваком од неколико „театара нуклеарних операција“ који ће бити установљени у борби против тероризма и спољних америчких непријатеља. Још је страшније то што сада више нема никаквих ограничења у гомилању оваквог арсенала. Пошто је он напрасно престао да буде штетан, није ни потребно да буде ограничаван, па ће „мале“ нуклеарне бојеве главе да постану саставни део борбеног арсенала на терену и самим тим њихова количина неће бити контролисана!
По Чосудовском, готово је извесно да ће Иран први искусити тактичку примену ових „малих и безопасних“ нуклеарних пројектила.

АМЕРИЧКИ ДУГИ РАТ
У својој књизи славни професор објашњава и такозвани Амерички дуги рат, односно глобални и дугорочни војни програм, па самим тим и сценарио евентуалног „трећег светског рата“. Пошто је Чосудовски професор економије, он убедљиво и аргументовано у књизи гради поглавље у којем објашњава везе између ратова и актуелне економске кризе, али и однос између измишљене и праве кризе, приватизацију атомског рата, Обамину нуклеарну доктрину, план интеграције нуклеарног и конвенционалног наоружања, улогу западне Европе у свему овоме, невероватну чињеницу да је de fakto Немачка постала нуклеарна сила, амерички крсташки рат у централној Азији и на Средњем истоку, америчко-израелску војну координацију, прљаву улогу медија у ратном хушкању, електромагнетно наоружање, амерички ванправни програм убијања непријатеља, рат за нафту који се у позадини увелико води и, наравно, улогу глобализације у освајању светских ресурса енергије.
На крају он одговара и на питање да ли је нови светски рат и атомски погром који би изгледа он неминовно донео некако могуће избећи. По њему ипак још није сасвим касно да се заустави сценарио атомског холокауста. Али за то је неопходно храбро и свеобухватно интернационално деловање свих противника рата. По њему, потребно је разоткрити лажи горенаведених ратних хушкача, надвладати моћне медије естаблишмента, укључити се у постојеће антиратне организације и покрете, стварати отпор свуда и на сваком месту, посебно у државним структурама и војсци, одбити послушност у борбеним задацима, укључити се у интернационални мировни процес…

[/restrictedarea]