Почетна / Свет / Савез „посвађаних другова“

Савез „посвађаних другова“

Пише Зоран Милошевић

Страх од шиитског Ирана уједињује суните и шест држава Персијског залива

 

На југу Јордана недавно су завршени војни маневри под називом „Будни лав“

На недавно завршеним маневрима упозоравајућег имена „Будни лав“, одржаним на југу Јордана, учествовало је 12.000 војника из 19 држава (САД-а, Јордана, Египта, Саудијске Арабије, Ирака, Либана, Бахреина, Катара, Пакистана, Велике Британије, Француске, Италије и чак Аустралије). Недостајала је само армија Израела, јер ниједна арапска држава не би могла да се оправда пред својим јавним мњењем да учествује на војним вежбама заједно са ционистима. Но, интересантно је да војни маневри у којима је учествовало осам арапских држава и Пакистан (једина исламска држава која има нуклеарно оружје) нису били усмерени против Јевреја. Новина „Арапски Јерусалим“ која излази у Лондону, на арапском језику, директно казује да је циљ маневара под називом „Будни лав“ припрема специјалних јединица из САД-а и савезничких држава да заплене (наводно) хемијско оружје Сирије и покажу одлучност и моћ Ирану, како би се држао подаље од ове блискоисточне државе.

[restrictedarea]

ЂАВО ЈЕ ОДНЕО ШАЛУ
Због овога, али и изјава израелских званичника, од 14. августа 2012. године Оружане снаге Исламске републике Иран су подигле ниво борбене готовости. „Иран је спреман за било какву провокацију или примену насиља против њега“ саопштила је иранска новинска агенција „Фарс“. Истовремено више руских војних и белоруских сајтова (на пример и „imperiya.by“) пренели су као ексклузивну вест да је половином августа све припремљено да се потпише документ о стварању војноекономског савеза Русије, Кине и Ирана, са размештањем војних јединица прве две државе у Ирану. У том смислу део авијације и бродова Северне флоте Русије је добио наређење да се припреми за прелет на аеродроме Ирана, односно луке ове државе.  Требало би  напоменути да је 14. августа 2012. године испаљена међуконтинентална балистичка ракета из подморнице која се налази у Средоземном мору на циљ који се налазио на полигону КУРА на Камчатки. Испаљивање ракете пратили су амерички сателити. Истовремено, Москва настоји да активира миротворачке напоре привлачењем у своју орбиту свих држава које желе да заштите међународно право и Повељу Организације Уједињених нација. Руски политичари сматрају да екстремизам међу америчком политичком елитом расте, те да Вашингтон заиста може предузети војни напад на Сирију и Иран.
У том контексту исламске државе, као и њихови монархистички режими на Блиском истоку, налазе се у заиста незавидној ситуацији. Саудијска Арабија претендује на политичко и духовно лидерство међу муслиманима-сунитима, али и у богатим нафтом Емиратима у Персијском заливу. Међутим, Саудијска Арабија је после агресије САД-а и савезника на Ирак пред великим искушењима, јер Вашингтон није успео (или није хтео?) да створи стабилни режим у Багдаду, у којем се на власти налазе шиити, који су традиционално оријентисани на Иран, а не на Саудијце! Такође, Вашингтон се показао као непоуздан савезник, јер уме своје сараднике брзо да преда различитим међународним судовима (Мубарак), што иранском режиму даје популарност и шансу у региону да постане лидер. Поред тога, ниједан режим у Персијском заливу, чак ни Саудијска Арабија, није сигурна да ће их САД заиста бранити, ако шиитска опозиција или Иран крене да их руше. У посебно сложеној ситуацији се налази Бахреин, у којем већина становништва следи шиитску грану ислама, а династија је сунитска. Зато не чуди што је прошле године духовни лидер Ирана ајатолах Али Хаменеи назвао Бахреин 14. провинцијом Исламске републике Иран. Ален Шуе, бивши официр француске обавештајне службе на овом терену, а чије мишљење објављују француски медији, сматра да се тренутно догађа рат између муслимана: сунита против шиита, при чему сунити имају огроман новац на располагању, као и подршку Запада, а шиити се ослањају на развој сопствених техничких, војних и научних потенцијала, као и подршку Русије и Кине. Рат је на нивоу терористичких напада, у којима углавном страдају шиити. И овде је Шуе у праву.
Ирански новинар Абулгасем Гасемзаде за новине „Етелат“ анализирајући ситуацију у региону каже да све организују САД, а плаћају Саудијци. Дестабилизација Ирана се покушава на различите начине, па и тероризмом сунитских самоубица, о чијим акцијама западни медији ћуте. Шта рећи о догађају са почетка јула ове године, када су сунити (тачније њихова терористичка група „Џахангуј“) напали аутобусе којим су се превозили шиитски ходочасници из Пакистана (били у иранским градовима Кум и Мешехд) и убили најмање 20, а ранили 25 људи. Сличне акције се догађају у Ираку, Афганистану, Сирији, Јемену, као и другим блискоистичним државама. Народ блискоисточног региона, закључује Гасемзаде, зна да савез израелског режима са Западом и имаоцима нафтних долара – Арабија и Емирати стоје иза терористичких аката, али просто живи са том чињеницом, не предузимајући ништа. Но, ђаво је однео шалу, јер се број терористичких аката толико умножио (посебно у Ираку, Пакистану и Афганистану) да се може говорити и о рату сунита и шиита. Циљ терористичких напада је уништење шиита саудијским новцем и америчком политиком.
Иранце посебно иритира прошлогодишњи напад сунита на шиите у Афганистану када су убили шиитског имама Хусеина бомбом коју је носио самоубица, при чему је погинуо велики број жена и деце. Саудијци нису издали никакво саопштење, па ни изразили жаљење због свега. На Западу се појавила кратка вест без контекстирања догађаја, али је новинар који је снимио догађај добио новинарску награду у Европској унији (фотографија објављена без коментара и објашњења догађаја). Терористичка група која напада шиите у региону има базу у пакистанском делу провинције Белуцистан, а сам лидер групе у једном интервјуу је признао да новац добија од Арапских Емирата и Саудијске Арабије, а упутства од америчких тајних служби.

„ШТИТ ПОЛУОСТРВА“
У циљу даљих притисака на Иран и његове савезнике управо ових дана актуелизован је један стари Савез, са образложењем да се државе Персијског залива морају од сада ослањати на сопствене војне снаге, а не САД. Ради се о војнополитичком пројекту Савета за сарадњу арапских држава (Персијског) залива (у документима одсуствује реч „Персијски“). У ову организацију су укључени Бахреин, Катар, Кувајт, Уједињени Арапски Емирати, Саудијска Арабија и Оман. Данас се војни део ове структуре назива „Штит полуострва“ и има разрађену заједничку концепцију рата са Ираном.
У оквиру „Штита полуострва“ постоји копнена војска, али и „Соколи полуострва“ (противваздушна одбрана и авијација, те „Солидарност“ –поморске снаге). И поред донетих политичких одлука о војној интеграцији шест споменутих држава, у пракси се све преспоро одвијало, а многи елементи одране нису успостављени (на пример „Соколи“ немају системе раног откривања авиона и балистичких ракета), тако да војна моћ „Штита полуострва“ није реално нарасла. Чак се и број војника смањио од 17.000, 1994. године, на 5.000, 2012. године.
С обзиром на нове реалности на Арапском полуострву и Персијском заливу, саудијски краљ Абдала бин Абдул је недавно кнежевства Персијског залива позвао да размотре стварање војнополитичког савеза. Ради се о стварању војне конфедерације са јединственим одбрамбеним системом. Према речима министра информисања Бахреина Самира Аџаба, његова држава ће бити прва која ће у конфедерацију са Саудијском Арабијом. Да би се ово разумело, требало би знати да је прошле године само захваљујући војном мешању Саудијаца спасена тамошња монархија од свргавања са власти. Но, појавио се проблем са Катаром који не жели да у оквиру заједнице шест држава призна лидерство Саудијске Арабије, јер богатство (у новцу) Катара је незнатно мање од Саудијског, што владару ове државице, Хамади бин Халифи али Тани шири политичке апетите. Познато је да Катар, између осталих, финансира „устанике“ у Сирији, чиме раздражује Иран, али и Израел, јер финансира и антиизраелску кампању.
Суштина је, ипак, да све ове државе Персијског залива главну опасност виде у Ирану. Тим поводом Давид Розенберг у „Медија лајну“ каже: „Политички или војни конфликт у Персијском заливу може имати тешке последице за нафтна кнежевства и њима је лакше да дочекају катаклизму уједињени и да наступају као јединствен фронт“. Саудијце највише брине ситуација у Бахреину, јер постоји снажна и добро организована шиитска опозиција, која се само војном и полицијском силом може држати под контролом. Управо страх од шиитског Ирана уједињује шест држава персијског залива. До сада свих шест држава је више полагало на заштиту од стране САД-а, него на сопствене војнополицијске снаге. Међутим, време се мења и државе које улазе у Савет за сарадњу арапских држава (Персијског) залива схватају да морају имати јаку војску и полицију, зато што Американци више немају новца и слабе политички, те део својих обавеза преносе на савезнике. Зато поједини аналитичари сматрају да је поновна актуелизација војнополитичке сарадње држава Персијског залива кроз Савет за сарадњу арапских држава (Персијског) залива инициран од стране Американаца.
Но, требало би рећи да међу арапским монархијама царује завист и супарништво, а није ретка и отворена мржња. Ниједна држава која улази у Савет за сарадњу арапских држава (Персијског) залива не може да заборави сопствене интересе и зато нема неког нарочитог јединства. Тако се, 2006. године, заједничке валуте („Халиџе“ – у преводу „заливски новац“) одрекао Оман, а 2009. Уједињени Арапски Емирати, због тога што је „Централна банка“ Савет за сарадњу арапских држава (Персијског) залива донела одлуку да седиште буде у Ријаду, а не у Абу Дабију. Зато су неки локални новинари савез назвали „Савезом посвађаних другова“.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *