Религије о Армагедону: Ново доба и свеопшти покољ (део први)

Пише Владимир Димитријевић

На Блиском истоку, где се срећу три велике монотеистичке религије, од којих свака има свој поглед на апокалиптичке битке уочи Судњег дана и своја виђења есхатолошких збивања

 

Oдавно су мислећи људи уочили да време убрзава; што је мање песка у горњој посуди клепсидре, то брже истиче ка дну. Они који су остали без Бога (а, како рече блажени Августин, без Бога нико не остаје никад, осим оног ко се Бога одриче) и устали против Бога, почињу да дрхте: савест их подсећа на чињеницу да живе без Онога Који је извор живота. Богоборачке силе су све јаче, и оне стреме успостављању Новог поретка, који је отац Јустин звао добом „атомске технике и прашумске етике“. Том поретку треба да претходи велики покољ зарад ослобођења од „сувишних“. Најпознатији сатаниста 20. века, Алистер Кроули, који је радио и за британску обавештајну службу, у својој „Књизи закона“, насталој 1904, тврдио је да је завршено хришћанско доба, и да наступа доба Хоруса, победничког божанског детета, пре чијег се доласка свет мора купати „у мору крви“. Иницијација у Нови еон , по Кроулију, значи рат и масакре каквих до тада није било. Представници покрета Њу Ејџ, који у себи спаја елементе либералног хришћанства, оријенталних религија и окултизма, тврде да је свет изашао из патријархалне епохе Рибе и ушао у ослобађајуће Доба Водолије, али, да би био потпуно складан (једна светска држава, једна светска војска, једна полиција, једно судство, један парламент, и, наравно, једна, универзална синкретистичка религија), морају бити уклоњени они који спречавају интеграцију. Њу Ејџ пророчица, Рут Монтогмери, још 1986. је изјавила: „Милиони ће преживети, а милиони неће“. О свеопштем масакру, пре свега хришћана који се не одричу своје „рибље“ вере, писала је и Алиса Бејли, која је стајала на почецима покрета.
Творци глобалног „човечника“ (израз Александра Зиновјева), који су до сада и радили на стварању синкретистичких Њу Ејџ папазјанија, да би што више разградили традиционалне хришћанске вредности Запада, више се уопште ни не крију: решили су да „пророчке“ најаве „водолијаша“ спроведу у дело. Осећају се тако моћни да се већ и поигравају са својим жртвама, људима мравима „глобалног човечника“. Рецимо, средином деведесетих година 20. века у САД појавиле су се тзв. „карте илумината“, за једну врсту стратешке игре. На њима су се, пола деценије пре 11. септембра 2001. године, појавиле слике рушења Кула близнакиња и напада на Пентагон.Они који прате ову проблематику, већ су уочили на тим картама нешто што личи на рушење Биг Бена у Лондону, и панику која настаје. На интернету су се већ поодавно појавиле спекулације да ће антиелита на Олимпијским играма у Лондону 2012. инсценирати неки терористички чин, сличан оном од пре 11 година, који би могао да буде увод у „трећи светски рат“, рат за истребљење човечанства и свођење истог на „златну милијарду“. Сасвим је могуће да су ове спекулације плод размишљања уплашених умова; али, после недавне тврдње израелског челника, Ехуда Барака, да је Хезболах, иза кога наводно стоји Иран, напао израелске туристе у Бугарској, Мосад и Шин Бет су се размилели по Великој Британији, а преко 20 хиљада британских војника обезбеђује Олимпијске игре, уз тврдњу да ће Иран „сигурно напасти“ (као што је Садам Хусеин „сигурно“ имао „оружје за масовно уништавање“).
„Трећи светски рат“ се спрема, али не због Хезболаха (они су само пиони на „великој шаховској табли“ Бжежинског ), него због унутрашње логике терминалног капитализма, званог глобализам. То је знао и Александар Панарин (умро 2003), генијални руски социолог и философ, који је, у свом огледу, „Агенти глобализма“, записао: „Шта може бити архаичније, супротстављеније просветитељском идеалу новог светског поретка, него што је то нови светски рат? Изгледа да баш он данас улази у систем тајни глобалног езотеризма. Једнополарни свет, уместо обећаног полицентричног, заснованог на праведном усаглашавању интереса Истока и Запада, неумитно срља у нови светски рат. Доследна једнополарност, у којој САД добијају монопол на управљање светом, неускладива је са постојањем великих суверених држава, ма где се оне налазиле. Постепена демонтажа тих држава очигледно је део замисли архитеката једнополарног света.“
Овој демонтажи свакако се може приступити и коришћењем многобројних религијских противречја, поготову на Блиском истоку, где се срећу три велике монотеистичке религије, од којих свака има свој поглед на апокалиптичке битке уочи Судњег дана и своја виђења есхатолошких збивања.
Тематика овог текста је превише сложена да би се на њене изазове могло одговорити једним новинарским (као и увек, летимичним и неизбежно недовољно научним) погледом. Улога религија у свету у коме живимо, па и у питањима рата и мира, иако веома важна, ипак је мања од улоге банкстера, глобалистичких гангстера маскираних у банкаре, чији је једини бог „златно теле“. Такође, у оквиру сваке религије постоје разни правци, ставови, конфесије: рецимо, многи ортодоксни јудаисти, тзв. „харедим“, изразити су противници концепта циониста, и сматрају да је Израел држава која није настала с Божјим благословом, јер је створена пре доласка месијанскод доба. Многи Јевреји се уопште не слажу с неоконзервативцима, и припадници су левичарског антиглобалистичког покрета (Ноам Чомски и Наоми Клајн свакако нису исто што и Џошуа Муравејчик и њему слични). У исламу сунити и шиити имају различите погледе на апокалиптику, као и на улогу Махдија, а православни, римокатолици и протестанти се такође јасно разликују у тумачењу „краја историје“ (да и не говоримо о разликама у оквиру самог протестантизма, од либералног до фунадаменталистичког; уосталом, и либерално-екуменистички православци Откровење Јованово доживљавају само као сагу о еколошким проблемима). Зато се овај чланак може читати као скица, мада утемељена, за анализу значајног проблема савременог света, који је нашој јавности углавном непознат.

ДОЛАЗАК ИМАМА МАХДИЈА
Недавно је ирански духовни вођа, ајатолах Али Хамнеи, позвао свој народ да се припрема за велики рат пред крај света. У посланици коју је упутио вернима истакао је да је дошло време да се појави последњи, дванаести, „скривени“ имам, Махди, који долази пре Страшног суда да би спасао муслимане и обезбедио светску победу ислама. Али Хамнеи је истакао да је дужност свих верних да се дисциплинују за долазак великог вође, и додао: „Ако себе сматрамо ратницима дванаестог имама, онда морамо бити спремни за рат. Под руководством Алаха, и уз његову невидљиву помоћ, учинићемо да исламска цивилизација тријумфује на светској позорници. То је наша судбина“, рекао је Хамнеи.
Ирански медији су, са своје стране, изјавили да претпостављени војницима деле брошуру „Последњих шест месеци“, која говори о потоњој, апокалиптичној бици, и о томе како се треба спремати за Махдијев долазак и борбу против Запада. Све је пропраћено претњом исламске револуционарне гарде Америци и Израелу – послата им је порука да погађају какве ће бојеве главе носити иранске ракете усмерене ка њима. Меџлис (парламент Ирана) гласао је да се Ормудски теснац затвори за бродове држава које су Ирану увеле санкције.
Опасни догађаји који су на видику нису без религиозне усмерености, бар кад је њихово осмишљавање у земљама – актерима могућег „трећег светског рата“ у питању. Кренимо редом.

МЕСИЈАНСТВО У ЈУДАИЗМУ
Савремени јудаизам је, наставши као реакција на новозаветно хришћанство, дубоко загледан у месијанску будућност својих следбеника, али и човечанства. Ова монотеистичка религија не признаје за Спаситеља Исуса из Назарета, зато што није остварио очекивања фарисеја, који су уобличили савремени јудаизам. По Јулији Кош, ауторки књиге „Алеф бет жидовства“, месија ће бити велики владар, не божанске природе, који ће „донети коначни мир свима/…/ Наступит ће нови свјетски поредак, олам ха-баа, будући свијет, у коме ће бити уништено и само начело зла, а они што су за живота били праведни, уживат ће заувијек заједно са Месијом./…/ Трећи, посљедњи и вјечни Храм у Јерузалему спустит ће се с неба на мјесто првога и другога Храма, посве довршен и савршен“. Дванаеста тачка Мајмонидовог исповедање вере гласи:“ Месија ће доћи, а ја ћу се свакога дана припремати за његов долазак“. По Јулији Кош, јудаисти не прихватају Исуса из више разлога: допуштао је да га сматрају Месијом, па је, самим тим, „лажни месија“; није остварио рај на земљи (да лав мирно лежи са јагњетом и да се мачеви прекују у плугове), трпео је бол и патио (а Месија, иако човек, биће изнад патње и бола), па је неприхватљив као спаситељска фигура. Месијанизам јудаизма је другачији.

ДОГОДИНЕ У ЈЕРУСАЛИМУ
Арије Каплан, јеврејски научник и теолог, у својој књизи „Јерусалим – зеница васељене“, каже да изрека „Следеће године у Јерусалиму“ не значи само вековну жељу за повратком у Свети Град, него је реч „о молитви за почетак месијанског доба“. Месијин долазак, по Каплану, може се десити или чудом (ако га Јевреји заслуже) или, пак, људским напорима. Каплан каже да је месијански оптимизам био велика покретачка сила Јевреја: „Управо тај месијански оптимизам довео је до успона ционизма, покрета за национално ослобођење – првог таквог покрета у свету. Јевреји су знали да ће ствари морати да се побољшају и да ће избављење обавезно доћи. Сам Бог је то обећао, а ако не дође помоћу чуда доћи ће захваљујући људским напорима. Сви који су били на челу препорода Свете земље, можда су и несвесно учествовали у првим чиновима месијанске драме која је обухватала поновну изградњу земље/…/ Постоји предање које каже да ће окупљање изгнаних и поновна изградња Јерусалима ићи као два најважнија знака која наговештавају долазак Месије. Предање говори да ће се најпре мали број изгнаних вратити у Свету земљу, а да ће потом Јевреји преузети управу над Јерусалимом и изнова га изградити.“ Или, како би рекао Гершом Шолем, изучавалац кабалистичког мистицизма: „Јудаизам је увек остао одан поимању искупљења као догађаја који ће се очито извршити на историјској сцени, унутар саме заједнице – речју, збиће се у видљивом свету и незамислив је без те појаве“.
Занети месијанском идејом, следбеници јудаизма су се у историји суочавали с низом појава лажних спаситеља – од вође устаника против Римљана, Бар Кохбе, до Шабатаја Цвија, који се у 17. веку јавио у Смирни у Малој Азији, и за којим су кренули следбеници чак из Шкотске и Пољске, верујући да ће Цви упоставити хиљадугодишње царство и преузети власт од султана. Међутим, кад је био утамничен у Цариграду, Цви се пред власт имајућима одрекао своје титуле, потурчио се и био запослен као чувар амама; сахрањен је у Улцињу .
Арије Каплан каже да ће се пре доласка Месије, обновити Санхедрин (Синедрион) који треба да крунише Месију. (То се десило 2005. године, када се седамдесетак рабина разних токова јудаизма – ортодоксног, реформисаног и либералног крила – удружило и формирало ово кључно управно-судско тело своје религије.) По њему, две су главне идеје будућег „златног доба“: Месија ће довести Јевреје у савршено духовно стање, а затим ће они друге народе учити да се повинују божанским законима, док ће Јерусалим бити духовно средиште целог света. У књизи предсмртних интервјуа, оснивач Израела, Давид Бен Гурион, истакао је да ће савет дванаесторице мудраца, у „постисторији“, управљати светом из Јерусалима.
Пре блаженства месијанског доба, биће велики рат, у коме ће, по талмудским предањима, изгинути трећина човечанства. Победиће следбеници месије, који ће седам година спаљивати оружје побеђених народа. Побеђени ће признати његову власт, и донеће дарове, а богатство месијиних следбеника биће неограничено, па ће и они најсиромашнији имати по 2.800 робова. Они који не признају есхатолошког цара биће уништени, а остали ће се обратити у јудаизам, и настаће рај на земљи: њиве ће, без обраде, давати медењаке, вунену одећу и пшеницу чије ће свако зрно бити као два бубрега највећег бика.

ИЗРАЕЛ И ДРЕВНА ПРОРОЧАНСТВА
Традиционална религиозност веома је утицала на формирање државе Израел. Патрик де Лобе, у својој студији „Есхатологија“, пише: „У Декларацији независности 1948. године говори се о расејању и непосредно се каже да се „јеврејски народ непрестано молио за свој повратак, и увек се надао на васпостављање своје политичке слободе“, де факто изгубљене после римског освајања Палестине (63. године пре Христа). Формула припадности јеврејском народу, неопходна за репатријацију у Израел, гласи да се Јеврејин мора родити од мајке Јеврејке, и „да не може да припада другој вероисповести“ (измењено после исправки 1970), због чега 1962. године, пољском Јеврејину, који је постао римокатолички монах (брат Данијел), није дозвољена репатријација. Право закључивања и раскидања брака у Израелу имају само верске власти, а око 1/6 бирача гласа за партије које заговарају теократско устројство живота/…/“
Није случајно да је, како каже руски путописац Сергеј Путилов, „рат у суседном Ираку у Израелу био схваћен ка почетак древних пророчанстава и знак скорог краја света“, и то зато што се у древности на територији Ирака налазило Вавилонско царство, у којем су Јевреји, под Навукодоносором, робовали 70 година, при чему је Садам Хусеин себе замишљао као наследника вавилонских царева (што су и његови непријатељи радо прихватали као праву бит Хусеинове историјске појаве). Што се тиче Ирана, ова држава је древна Персија, а зна се да су и персијски цареви поробљавали Јевреје, због чега се и са њима, јер данас опет угрожавају Израел, мора повести бој. Изралески тумачи древних пророштава у светлу наших дана сећали су се да је речено да ће се од буке при заузећу Вавилона потрести земља (авиони америчке војске на Багдад су бацали бомбе ГБУ 28, тежине две тоне, са ласерским навођењем), и да ће се чути јаук међу народима (бура протеста у многим земљама против овог рата, која, узгред буди речено, рат није спречила).

У следећем броју: Крај света по тумачењу западно-хришћанских религија

2 коментара

  1. Hvala na ‘detaljima’, pa neka je i letimican pregled u jednoj opsirnoj i slozenoj tematici… Uzgred, zar prema islamskom predanju – ‘Mahdi’ nije drugacijeg izgleda od predstavnika semitske ‘rase’ ?! … Pre () godina, zabelezena je iranska reakcija, povodom smrti jednoga iz porodice italijanskih automobilskih magnata, a cije je ime ( nakon prelaska u islam) bilo – Mahdi ?! A u vezi fariseja ( ‘elite’), o cijem gordoumlju svedoci Jevandjelje, zar nije jos Sv. prorok Danilo napisao da “nevaljali nece razumeti” ?! I njihovo je ucenje pogresno i predstavlja – prelast, jer nisu u stanju da shvate Istinu – kao i njihovi prethodnici ?! …. Tragicno je sto takva lazna prorostva ( a i tumacenje Pisma jeste vrsta prorostva ?!) zavode mnoge, daju lazne ‘indentifikacije’ i pripremaju teren za velike nesrece i stradanja ?! A noge brze za prolivanje krvi – bile su i ostale bogomrske ?!

  2. Честе приче о”Великом брату” /”глупом” и “моћном”/, са добром намером, без икакве сумње, врло студиозно, аналитично и копетентно, никога не остављају равнодуш-
    ним, већ напротив – помало: немоћним, обесхрабреним, дефетизованим, тужним … “пораженим” , без могућности за борбу, а о победи и да не говоримо ?!
    Ако се овој теми додају и њој сродне и врло присутне теме у читалачкој публици, попут – КРАЈА СВЕТА, ЕСХАТОНА, АРМАГЕДОНА, АНТИХРИСТИЈАНСТВА…, онда то, временом, мало-помало, од читалаца ствара неку врсту “зависника” за оваквом врстом садржаја /информација/, а што јесте ЖЕЉА и НЕМАРА “Великог брата” и његових сатрапа – противника Бога и Човека!
    Хтели ми то или не, код просечног читаоца овакве теме изазивају зебњу, неизвес/т/ност, безвољност, страх /код лабилних/ … – оне врсте негативних, менталних енергија којима се негативни ентитети, насељени /усељени/ у душе присталица ”Великог брата”, хране, одржавају и битишу.

    Због тога ја нисам против оваквих тема, али зато приче о СИЛИ ЗНАЧЕЊА МИСЛИ И РЕЧИ, ЕМОЦИЈАМА и КОСМОСУ морају бити незоставни део – завршни део горе
    поменутих тема!

    ВЕЛИКИ БРАТ = ОТРОВ!
    МОЋ, СИЛА ЗНАЧЕЊА МИСЛИ И РЕЧИ, ЕМОЦИЈЕ И КОСМОС = ПРОТИВ ОТРОВ!

    ВЕЛИКИ БРАТ = ПЕСИМИЗАМ!
    МОЋ, СИЛА ЗНАЧЕЊА МИСЛИ И РЕЧИ, ЕМОЦИЈЕ И КОСОМС = OПТИМИЗАМ!

    “САМО СВЕТЛЕ, ТИХЕ, МИРНЕ МИСЛИ…” – Отац Тадеј Штрбуловић!

    Пошто “Велики брат” својим хедонистичким, мамонистичким мислима, речима и делима уништава Планету Земљу, а Она се, иначе, налази у циклусу болног, космичког преображаја, слично као и бременита жена у /пред/пороћајном стању, а и ми са њом заједно, хајдемо, онда, као њени синови и кћери – завапимо:

    – да Њена ротација и гравитација ЈЕСУ и БУДУу стабилном и равнотежном стању;
    – да Њено електро-статичко и електро-магнетно поље /заједно са северним и јужним мангнетним полом/ ЈЕСУ и БУДУ у стабилном и равнотежном стању;
    -да Њен ваздушни омотач /тропосфера, стратосфера, мезосфера, јоносфера, озонски омотач…/ ЈЕСУ и БУДУ у стабилном и равнотежном стању;
    – да сав биљни, животињски и минерални свет, са свим православно живућим душама у телу на Замљи и свим људима добр воље, живућим на Планети Земљи, ЈЕСТЕ и БУДЕ добар, здрав, чист, паметан, племенит, стабилан и равнотежан;
    – да сва вода у атмосфери, океанима, морима, језерима, рекама, речицама, потоцима, поточићима, сва изворишта чисте пијаће и лековите минералне воде ЈЕСУ и БУДУ
    у здравом, чистом, добром, паметном, племенитом, стабилном и равнотежном стању;
    – да сва храна коју једемо ЈЕСТЕ и БУДЕ у здравом, чистом, добром, паметном, племенитом, стабилном и равнотежном стању;
    – да Земљина кора /литосфера/ и Њена унутрашњост ЈЕСУ и БУДУ у здравом, чистом, добром, паметном и племенитом стању…

    Може се све ово учинити и мало сувишним, али не заборавимо да Творац РЕЧЈУ ствара Свет, а да смо Му ми сада, у овом тренутку, сапомагачи својим дборим мислима и речима у космичком преображају /препорађању/, Христообличењу Мајке
    Планете Земље заједно родом људским!

    А што се тиче “Великог брата” /”бате”/ у односу на СРБСКИ НАРОД, Свети Сава плаче, не били од Господа Бога измолио милост за свој, Србски народ ДА СЕ ПОКАЈЕ, СЛОЖИ, УМНОЖИ И ОБОЖИ!!!

    СУЗЕ СВЕТОГ САВЕ:

    С-атиру
    У-нијате,
    З-лобне
    Е-вропејце!

    С-ветосавце
    В-аскрсавају,
    Е-вропејце
    Т-ерју,
    О-тпаднике /од/
    Г-оспода!

    С-атиру
    А-мерику,
    В-ражију
    Е-вропу!

    Сада ЈЕСТЕ и БУДЕ свима нама ДОБР/иј/А и ИЗВЕСНА садашњост, којом /пре/ обличавамо прошлост и освајамо будућност!
    Ово је парафразирана мисао АРЕСЕНИЈА ПАПАЧОКА, познатог румнуског старца, исписника пок. Патријарха Павла, ликом и делом као брата близанца!

    Господ Бог у Књизи Постања РЕЧЈУ ствара Свет ДОБРИМ,
    а отпадник од Бога, са палим људима, оличеним у” ВЕЛИКОМ БРАТАУ”, сада покушава да ствоти”БОЉИ” СВЕТ?!
    Отуда и објашњење, у смислу МОЋИ, СИЛЕ ЗНАЧЕЊА МИСЛИ и РЕЧИ,
    да нам треба остати у ДОБРОМ, а не у – “БОЉЕМ” СВЕТУ!!!

    Драган Славнић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *