Религије о Армагедону: Биће скоро пропаст света… (део други)

Пише Владимир Димитријевић

Све религије углавном се слажу да историја има смисла само док је у њој могуће наћи вечност, и док у њој има оних који траже Бога и живот непролазни. Кад тога не буде било, историја престаје да буде сврховита, и онда долази крај. Да ли тај крај значи и катаклизму у буквалном смислу речи?

 

Иако у римокатолицизму и протестантизму постоји низ заједничких веровања, која су као и код православних наслеђена из времена ране Цркве, ипак се њихов поглед на последње дане у извесној често пресудној за политичку активност мери разликује. Традиционални римокатолички поглед на историју, који је био прожет апокалиптичким страховима (о чему је, у „Греху и страху“ и „Страху на Западу“, писао Жан Делимо), због чега су ломаче инквизитора доживљаване као средство за очишћење света од антихристових слугу, после Другог ватиканског концила доживео је својеврсну „модернизацију“. Наиме, папа Павао Шести је тврдио да ће, пре Армагедона, на свету наступити „цивилизација љубави“, када ће човечанство, на челу с римокатолицима и следбеницима Авраама (Јеврејима и муслиманима), живети у слози и миру. Идеју „цивилизације љубави“ заговарао је и Иван Павао Други, а папа Бенедикт Шеснаести се, у својој енциклики „Љубав у истини“ заложио за стварање јединственог центра светске финансијске моћи, који ће „праведније“ делити планетарна богатства. По Патрику де Лобеу, појам о коме говоримо „означава историјски идеал хришћанства, насликан у социјалној доктрини Католичке цркве. Тај идеал се може реализовати у том смислу што је у овој или оној мери цивилизација љубави остварива у овом свету“.
Либерални протестанти, попут Јиргена Молтмана, верују да ће тријумфовати тзв. „теологија наде“: доћи ће, како је говорио Молтман, до „хуманизације човека, социјализације човечанства, мира свему што је створено“. Дакле, својеврсна секуларна утопија са „хришћанским премазом“. Они су усвојили секуларне моделе „пермисивног друштва“, постављајући бискупине и пасторине, „венчавајући“ хомосексуалце и верујући да се ближи ружичаста будућност човечанства, оличена у екуменизму свих боја и праваца.

АМЕРИЧКИ МЕСИЈАНИЗАМ
Но, за „армагедонску причу“ најбитнији су амерички протестанстки фундаменсталисти, тзв. хришћански ционисти, који верују у месијанско значење државе Израел, месијанство Америке као такве, и неопходност борбе против „антихриста“ оличених у исламским државама, Русији и Кини.

[restrictedarea]

Утицај протестантског фундаментализма на самопоимање америчких политичара, па и значајног дела народа, не сме се занемарити. Још у 19. веку протестантски проповедници су истицали да је Бог изабрао следбенике Џорџа Вашингтона да донесу благослов демократије читавом свету. Смештајући Америку с оне стране океана и одвајајући је од европских верских ратова и апсолутизма, Бог ју је учинио најпогоднијим тлом за изградњу грађанских и верских слобода. Невиђени природни ресурси и библијски утемељена предузимљивост, као и технологије које се развијају на опште добро, треба да помогну просветљењу свих људи на свету.
Председници САД, попут Роналда Регана, чврсто су се држали овог „наратива“. Уосталом, познато је да је Џими Картер изгубио изборе зато што је преко 20 милиона протестантских фундаменталиста гласало против њега јер је подржао право Палестинаца на независну државу. Реган је тврдио да је Америка на посебан начин изабрана, и да људи нису у њу стизали у потрагу за златом, него за Богом. Њени држављани су „слободан народ, који живи под влашћу закона, верује у свог Творца и своју будућност“. Они су добри и племенити људи, говорио је Реган, „на много начина благословени, јер су нација под влашћу Бога, живог и пуног љубави“. Године 1987. изјавио је да америчка нација није саздана себе ради, него да је њена узвишена дужност „очување и ширење свештеног огња људског живота“. На Регановој страни били су протестантски фундаменталисти, попут Тимоти Ле Хаја, који је проповедао својој пастви:“Америка је људска нада за свет, а Исус Христ је нада за Америку…Ово је највећа нација под влашћу Божјом коју је свет икада упознао“.
Експлозивна мешавина древних библијских пророштава и савремене политике довела је Регана до отвореног проглашавања Совјетског Савеза „империјом зла“ и позива на „крсташки поход“. Зато је његова изјава да „бранити Америку значи бранити Бога који је благословио нашу земљу“ (а она је „последња највећа нада човечанства“) плод веровања да ће са Совјетским Савезом морати да се коначно, „армагедонски“ зарати, да би се зло изагнало из овог света.
Говори Џорџа Буша Млађег после 11. септембра 2001. сасвим су се уклапали и регановску схему: објављен је свети рат против исламског тероризма, јер Америка, земља суштог добра, бива нападнута због своје апсолутне вредности, засноване на ширењу слобода и демократије.

ХРИШЋАНСКИ ЦИОНИСТИ
„Хришћански ционисти“ су протестантски фундаменталисти који припадају тзв. покрету „диспензационалиста“ (од латинског „диспенсатио“, што значи „Божија промисао“). По њиховом учењу, Божија Промисао је двострук – за хришћане и за следбенике јудаизма. При том, хришћани су пре свега Англосаксонци, који су, можда, једно од изгубљених јеврејских племена, док су народи попут Руса, Кинеза и муслимана „ниже врсте“, зато што не познају „праву веру“, и с њима је рат неминован. Рат ће се окончати у долини Мегидо у данашњем Израелу (библијски „Армагедон“), и на једној страни ће бити Јевреји и амерички протестанти, а на другој лоше нације, које се називају „Гог и Магог“, при чему их води, по старозаветним пророштвима, „кнез Рош“ (Рус), у чијој земљи су области „Мешех и Тувал“ (амерички фундаменталисти су тврдили да су то Москва и Тоболск).
Године 1980. објављена је декларација Међународног хришћанског ционистичког посланства у Израелу, у којој пише: „Хришћански ционизам је теолошка позиција која будућност Изабраног народа види у земљи његових праотаца. Хришћански ционизам се држи буквалног тумачења Библије и одбацује доктрину замене (Старог завета Новим, нпр. В. Д.), која је одиграла централну улогу у вишевековном прогону Јевреја и дала основу за Холокауст.“ Хришћански Месија, кажу фундаменталисти, рођен је у јеврејском народу, који је због тога постао „царска породица“ и заслужује сваку, а нарочито политичку, помоћ.
Амерички неоконзервативци, међу којима је приличан број Јевреја, одушевљено су (зарад својих геополитичких интереса) решили да подрже овај покрет. У Америци, њих, ауторе „Пројекта за нови амерички век“, зову „Клика“, и међу њима су Ричард Чејни, Доналд Рамсфелд, Ричард Перл, вођа „хришћанске деснице“ Гери Бауер, члан Савета за политику одбране Елиот Коен, итд. Сви су они следбеници што јеврејског, што „хришћанског ционизма”.
За време протестантског фундаменталисте Џорџа Буша Млађег донет је, 16. октобра 2004, Закон о праћењу глобалног антисемитизма, по коме је антисемитизам свака тврдња да „јеврејска заједница контролише владу, медије, међународни бизнис и свет финансија“; свако „снажно антиизраелско осећање“; „оштра критика“ израелских лидера; критика јеврејских религијских књига; критиковање Владе и Конгреса САД да су под снажним утицајем израелског лобија; критиковање јеврејских кругова због ширења глобализма; порицање да је шест милиона Јевреја страдало у холокаусту; називање Израела „расистичком“ државом; тврдња да су бољшевичку револуцију изазвали Јевреји; тврдња да су јеврејски свештеници с Римљанима разапели Христа…
Дакле, да поновимо: по америчким фундаменталистима, САД и Израел су Богом изабране земље чији су главни непријатељи арапске државе на Блиском истоку и Русија (плус све јача Кина ).Ове потоње силе ујединиће се ради напада на Израел, али ће, иако моћне, бити побеђене у атомском рату (који ће однети трећину човечанства), после чега ће наступити миленијумско царство „Џизуса Крајста“.

ИСЛАМСКО ВИЂЕЊЕ ПОСЛЕДЊЕ БИТКЕ
У уводу смо већ истакли да ајатолах Али Хамнеи позива муслимане Ирана (углавном шиите) да се спреме за последњу битку оличену у западним силама зла, у чему ће им помоћи скривени имам, Махди, који ће успоставити правду у целом свету. У исламу, и сунити и шиити верују у појаву Махдија, али шиити верују да је он дванаести имам из дома пророка Мухамеда, који треба да царује седам година, док га сунити доживљавају нешто апстрактније. У хадисима (исламско предање) каже да ће, пре краја света, доћи Даџал, антихрист, кога ће удруженим снагама победити Иса, син Мерјемин (Исус Христос, кога муслимани сматрају за пророка) и Махди. Даџал ће се појавити после великих ратова и глади који ће људе навести да му се поклоне. Пре његове појаве, на земљи ће бити страшна суша, а он ће свима понудити воду и храну. Прогласиће себе за бога. Ибн Масуд, у 144. хадису, овако излаже последњу битку: „Приликом појаве антихриста људи ће се поделити на три групе: једни ће поћи за њим, други ће се сакрити у земљу, где расте пелен, а трећи ће се скупити у табор на обали Ирака и сукобиће се са њим. На крају ће се сви верни скупити на пољу у близини Шама (Дамаска) и послаће одред на чијем челу ће бити коњаник на риђем коњу, на црном и на белом; они ће се потући са антихристом, и нико се жив вратити неће“. Дамаск је, дакле, веома важан топоним есхатолошке географије ислама; у њему се налази џамија у којој се, јер је некад била хришћанска црква, налази глава Светог Јована Крститеља.
Што се тиче Махдија, идеја о његовој месијанској фигури много пута је утицала на историју муслиманских народа. Ајатолах Рухолах Хомеини извео је иранску исламску револуцију чији је циљ био стварање бескласног друштва на темељима изворног шиизма управо на основу народног чекања појаве Махдија. Исламска револуција је почела од препорода вере и свргавања западњачког режима шаха Резе Пахлавија. Одушевљеници су Хомеинија хтели да прогласе за Махдија и да с њим крену на Јерусалим, али пораз у рату против Ирака развејао је месијанска очекивања.
Борбеност савременог Ирана у односу према Западу заснована је на идеологији есхатолошког рата против идолопоклонства, која не оптужује толико Јевреје, колико исламомрзитељски Запад који против муслимана војује још од доба Карла Мартела. Хришћани су, као људи Књиге (ислам, не заборавимо, и Стари и Нови Завет сматра делимичним изворима Алаховог откровења), одбацили своју веру и подржали ционизам, зарад остваривања империјалних циљева на Блиском истоку. Председник Ирана, Махмуд Ахмадинеџад, говорећи 2005. у граду Захедану, изјавио је да је „Запад измислио мит о масовном убијању Јевреја и ставио тај мит изнад Бога, религије и народа /…/ Какве везе са холокаустом имамо ми? Ми, муслимани, ми, који живимо на Блиском истоку, ми, земља солидарна с Палестинцима? Холокауст, као што је познато, нема никакве везе с арапском и блискоисточном историографијом, ми немамо везе с чудовишним покољем у коме су нацисти убили шест милиона људи“.
Кад се свему овоме дода порука Али Хамнеија да је близу апокалиптични рат, јасно је да се уобличила експлозивна смеса која би Блиски исток могла да дигне у ваздух. Поготову кад је у питању Јерусалим, „пупак света“, град који све три монотеистичке религије сматрају својом светињом: јудаисти због Трећег храма, хришћани због Христа, а муслимани зато што се, по предању, одатле Мухамед уздигао на небо. Трећи храм, за чију обнову се залажу следбеници јудаизма и хришћанског ционизма, налазио се на месту где су сада Ал Акса и Омарова џамија, и било какав покушај да се те џамије уклоне водио би у најкрвавији рат.
Слаба је утеха да муслимани верују да ће, после свих догађаја на измаку историје, доћи Иса, син Мерјемин, који ће обновити исламску веру и успоставити царство правде…
Да не заборавимо: у свим ратовима на Блиском истоку најгоре пролазе хришћани: рецимо, на територији Израела и Палестине нема их више од 3%, јер православни Арапи страдају и од своје муслиманске браће по крви, али и од Јевреја, који их третирају као Арапе. Света земља, којом је Христос ходио, све је празнија од Његових следбеника.

ШТА КАЖЕ ПРАВОСЛАВНО ПРЕДАЊЕ?
Учење Православне Цркве о потоњим временима древно је наслеђе записано у Новом Завету и Светом Предању. Ево основних елемената истог:
1.Многи ће доћи у име Христово и обмануће многе ( Мт. 24,5 ; Мк. 13, 6; Лк. 21,8 ).
У том периоду појавиће се лажни пророци, лажне месије, оснивачи нових секти и јереси, и многи ће поћи за њима, често у смрт.
2. Биће ратови и гласови о ратовима између народа и царстава (Мт. 24,6-7).
Наравно, то неће бити неки мали и безначајни ратови, него догађаји од светско-историјског значаја. Први и Други светски рат, са својим милионским жртвама и коришћењем оружја за масовно уништење, таква су знамења. Глобалистичка елита светских сатаниста, како већ рекосмо, спрема ,трећи светски рат“, јер је њихов циљ да човечанство сведу на тзв. „златну милијарду“. Остале треба побити.
3. Биће велике невоље по свету: глади, помори, земљотреси, различита небеска знамења (Лк. 21,11).
У наше дане, умножавање разних природних катастрофа такође је јасан сигнал свега онога што се збива.
4. Православни хришћани ће бити гоњени и убијани, а сви ће их народи мрзети ( Мк. 13, 12-13 ).
Довољно је сетити се изгона преко милион православних Грка из Мале Азије двадесетих година прошлог века, ужасних покоља над Србима у Јасеновцу и другде (само зато што су православни), крвавих жртава бољшевичког терора…
5. Људи ће мрзети и издавати једни друге (Мт. 24,10).
Грађански ратови, терор нацизма, комунизма и либералног капитализма, оличеног у империји САД и Европске уније, довели су до невиђеног бујања мржње и насиља у свим видовима, и свуда у свету.
6. Због пораста безакоња, љубав многих ће охладнети, а спасиће се само они који претрпе до краја ( Мк, 13,13).
То се пре свега односи на умножавање неморала, који води масовном ширењу грехова попут утробног чедоморства (абортуса) и содомије (хомосекусализма). Због таквих греха, човечанство се озверава и не може да нађе пут из мрака у који је зашло, јер га не обасјава благодат Божја.
7. Јеванђеље ће бити проповедано широм света, за сведочанство свима (Мк. 13, 10).
8. После великих ратова и несрећа, свет ће се ујединити у једну државу, којом ће владати Сатанин лажни месија, антихрист, који ће за себе тврдити да је „Христос“. Он ће, помоћу технологије и магије, чинити лажна чуда, каква никад до тада нису била виђена. Тражиће од свих да му се клањају као богу и буду жигосани његовим жигом (многи мисле да је то биочип, који се већ, за сада на добровољној бази, имплантира у људе широм света).
9. Велики знаци биће на небу и на земљи: сунце и месец ће се помрачити, звезде ће падати, биће хука мора и океана, и покретање небеских сила ( Лк. 21, 25-26 ).
10. На небу ће се појавити Крст Господњи, и Господ ће у великој сили и слави доћи да суди живима и мртвима. Сама Његова појава уништиће антихриста (Мт. 24, 3О-31).
Руски светац наших дана, Лаврентије Черниговски, родом из Украјине (упокојио се 1950), у доба најжешћег комунизма у Русији пророковао је да ће комунизам пасти, и да ће се православно хришћанство обновити, али до то неће дуго трајати. Ево његових речи: „Долази време кад ће и затворене храмове обновити, и то не само споља, него и изнутра. Позлаћиваће куполе храмова и звоника. А кад све већ буде завршено, доћи ће време кад ће се зацарити антихрист. Молите се да нам Господ продужи још дана за укрепљење, јер нас страшна времена чекају. /…/Антихрист ће бити јако извежбан у свакој сатанској вештини и чиниће лажна знамења. Њега ће чути и видети силу његову сав свет истовремено (у то доба, још није било телевизије, ни интернета, нпр. в.д.). Своје људе печатиће жиговима. Мрзеће хришћане. Почеће последње гоњење хришћанских душа које одбију да приме печат Сатане. Одмах ће настати прогони на територији Јерусалима, а затим ће се по свим местима земаљске кугле пролити последња крв за име нашег Искупитеља, Исуса Христа. /…/ Хришћанин неће моћи ништа ни да купи, ни да прода. Али не очајавајте! Господ чеда Своја неће оставити…Не треба се бојати!“
Свему овоме претходиће велики покољ: „Биће рат. Куда он прође, тамо људи неће бити. Пре тога, Господ ће слабијима послати невелике болести и они ће умрети. /…/ Трећи светски рат неће бити ради покајања, него ради истребљења“. Ратоваће док не остану само две или три државе, које ће рећи да треба изабрати једног цара над свима, који ће донети лажни мир последњег тоталитаризма. Ипак, не треба се бојати: Бог Своје неће оставити…
Многи савремени православни Оци, попут Старца Пајсија Светигорца, такође су говорили слично Светом Лаврентију, али су препоручивали и трезвеност, да се не упадне у секташку панику, попут јеховистичке или адвентистичке. Они су поручивали – знаке времена треба гледати, и о свему размишљати, али се, изнад свега, молитвено спремати за доба које долази. Јер, историја има смисла само док је у њој могуће наћи вечност, и док у њој има оних који траже Бога и живот непролазни. Кад тога не буде било, историја престаје да буде сврховита, и онда долази крај. Једина могућност њеног продужетка људима се даје кроз покајање, као свецелосно обраћање личности Ономе Који је извор живота. Зато је патријарх Павле говорио да ће Бог помоћи ако буде имао коме да помогне.

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. … Pravi Izraelicani ( bilo ‘izvorni’ bilo ‘nakalemljeni’) jesu bez prevare (lukavstva), i po ‘plodovima’ se poznaju ?! A drugo su oni, lazni, iz “zbornice sotonine” ?!

  2. ЕКУМЕНИЗАМ…СПЕЦИЈАЛНИ РАТ ПРОТИВ ДРЖАВЕ,
    ЈЕЗИКА, ВЕРЕ, ИСТОРИЈЕ, КУЛТУРЕ, ТЕРИТОРИЈЕ…НАРОДАсрБскОГА
    Коме и зашто иде у прилог да се мења вишевековна програмска шема Св. Литургије, осим противницима Бога и људи?!
    Овде су, свакако, у питању теолошки разлози, које врло једноставно, срцу пријемчиво и уму разумевајуће, објашњава многопоштовани ПРОТА МАТЕЈА!*
    Такве ПРОТЕ су, као што је ПРОТА МАТЕЈА, мене, моју супругу и децу крстили, мене и моју супругу венчали и опојали душе мојих у Господу уснулих сродника и пријатеља …
    Такви су остали и остају доследни свештеничкој заклетви – да ће Св. Литургију служити на начин како су примили од својих предходника и предходника њихових предходника… – СВЕТИХ ОТАЦА!!!
    Томе је остао и остаје веран у векове векова и Владика Артемије, па је и због тога протеран са Косова и Метохије са својим верним монаштвом.
    Али, пошто сам ја лаик, па ми се може приговорити да нисам ТЕОЛОШКИ КВАЛИФИКОВАН И КОПЕТЕНТАН, ја ћу укратко поменути да се ту, у ствари, и не ради толико о ТЕОЛОШКИМ, већ о КИБЕЕРНЕТСКИМ – ПРОГРАМСКИМ РАЗЛОЗИМА, којег НОВОТАРЦИ ЈЕСУ ИЛИ НИСУ СВЕСНИ?!
    Поента је у томе, да се НОВОТАРЕЊЕМ мења ЛИТУРГИЈСКА ШЕМА СЛУЖЕЊА НА ЗЕМЉИ –“ВОЈУЈУЋОЈ ЦРКВИ “ – у односу на исту такву шему ЛИТУРГИЈСКОГ СЛУЖЕЊА НА НЕБУ – “ПОБЕЂУЈУЋОЈ ЦРКВИ“.
    То се сликовито може објаснити упоређивањем једног личног рачунара са централним, базним рачунаром.
    Уколико се било шта промени у програмској шеми личног рачунара, он остаје одсечен од централног, базног рачунара, програмски више није са њим компатибилан, није више умрежен, губи приступ бази података…
    Дакле, мењањем вишевековне шеме ЛИТУРГИСАЊА треба направити „РАСКОЛ“ – РАСЦЕП – између ЗЕМАЉСКЕ И НЕБЕСКЕ ЦРКВЕ, и тако омогућити НЕПРИЈАТЕЉУ БОГА И ЉУДИ ДА ОСТВАРИ СВОЈЕ НАМЕРЕ!
    То је тај СПЕЦИЈАЛНИ РАТ /ИНФОРМАТИЧКО-ИНФОРМАЦИЈСКИ/, СОФТВЕРСКО-КИБЕРНЕТСКИ РАТ којим треба РАЗБИТИ ТУ СРБСКУ СЛОГУ ПРЕДАКА И ПОТОМАКА – РАЗДВОЈИТИ ПРЕТКЕ ОД ПОТОМАКА, ТЈ. “ЗАБОРАВИТИ ПРОШЛОСТ И ОКРЕНУТИ СЕ КА БУДУЋНОСТИ“, А ШТО ЗАГОВАРА АКТУЕЛНА ЦИВИЛНА И ЦРКВЕНА ВЛАСТ – У ЛИЦУ ЕКУМЕНИСТА, “НОВОТАРАЦА“!
    Али, сваки народ који се одриче своје прошлости, руши темеље свог постојања и опстанка, и, наравно, не може имати ни будућност!!!
    Дакле, наш и Божији непријатељ хоће, по сваку цену, да нас и духовно пороби, јер му то никако не полази за руком, премда нас је физички /преко домаћих издајника/ окупирао – запосео један део наше територије – Свето Косово и Метохију!!!
    Сувишно је појашњавати, јер је то више него очигледно, да је то део „Милосрдног анђела“, рата који се води против народа срБскОГА, само сада неубојним – виртуелним – средствима …
    Али, Господ говори, преко својих изабраника, да ће се до краја времена служити Св. Литургија на Предањски, Светоотачки, вишевековни начин, одржавајући тако у јединству ЗЕМАЉСКУ и НЕБЕСКУ ЦРКВУ, ТРИЈУМФОМ ПОБЕДЕ ДОБРА НАД ПРОТИВНИКОМ БОГА И ЉУДИ!

    Драган Славнић

    •Др протојереј-стафрофор МАТЕЈА МАТЕЈИЋ, ”Православље и савремена реформација /обновљенства/”, Крагујевац, 2007.

  3. Oni sto na koljena
    pred djavolom lako padose
    rekli su:”Ti si niciji!”
    Ime mi drugo dadose.

    Oni sto korijen nemaju
    i oni sto svoga ne znaju,
    rekose da sam niciji
    jer necu da budem svaciji!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *